„Miroslav Mišković bogatstvo je stekao preko leđa građana Srbije koji su posrtali u godinama hiperinflacije,“ u najkraćem glasi suština depeše ambasade Sjedinjenih Američkih Država koja je iz Beograda 2007. godine poslata u Vašington, do koje je došao Vikiliks a nedavno je objavili mediji.
Ova ocena nije iznenadila javnost u Srbiji, jer vlasnik kompanije Delta važi za čoveka čiji kapital je devedesetih nastao pod sumnjivim okolnostima i drastično se uvećao u protekloj deceniji, ali je još jednom nametnula logično pitanje - da li će zbog toga biti kažnjen.
„Čuvena rečenica ’Ne pitaj me za prvi milion, a sve ostalo ti mogu objasniti’ je ono što doživljavamo poslednjih dvadeset godina. Sumnjam da će neko započeti proveru kako su ti ljudi stekli ogroman novac jer su svima ’ruke do lakata u pekmezu’, svi su se na ovaj ili onaj način okoristili o Miroslava Miškovića, ili uopšte o taj prljavi kapital“, kaže za naš radio Stjepan Gredelj, član Saveta za borbu protiv korupcije, koji tvrdi da je odavno bilo vreme da država pokrene istragu.
U pomenutoj depeši navodi se da je Mišković u poslovanju uživao povlašćen položaj koji mu je omogućio da carinu plaća sa 45 dana zakašnjenja, što je u uslovima hiperinflacije značilo da je praktično nije ni plaćao, pa se u tom dokumentu predlaže da mu se zbog svega zabrani ulazak u SAD.
Međutim, po svemu sudeći, Mišković će još ostati nedodirljiv jer, kako su nam rekli u nadležnom tužilaštvu, protiv njega se ne vodi ni jedan krivični postupak. Na molbu da nam kažu da li će nešto biti preduzeto na osnovu podataka Vikiliksa u tužilaštvu nam je dat nezvaničan komentar koji citiramo:
„Tužilaštvo ne može da odgovara na hipotetička pitanja, i njegova nadležnost je da govori samo o postupcima koji su u toku. To su samo novinski natpisi i priče koje nemaju snagu kredibilnih sudskih dokaza i tužilaštvo ne ulazi u stvari koje nisu na taj način potkrepljene. Ne možemo da komentarišemo saznanja iz neimenovanih izvora.“
Bogaćenje u vreme hiperinflacije
Miškovićeva imperija nastala je osnivanjem kompanije Delta početkom ratnih devedesetih, i rapidno je rasla do današnjeg godišnjeg prihoda od 2,4 milijarde evra, što su zvanični podaci firme.
Nemanja Nenadić, iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija, kaže da bi ovaj slučaj bogaćenja trebalo istražiti čak iako je po pravosudnim kriterijumima zastareo.
„To treba učiniti kako nam se takve stvari ne bi ponavljale. Nema nikakve garancije da i dan danas možda neko ne uživa privilegije kada je reč o postupanju državnih organa. Bilo da je reč o carini ili nekome drugom...“, navodi Nemanja Nenadić.
Šoping centar - Delta City, bez datumaKao i većina biznismena čiji prvi kapital je nastao u vreme hiperinflacije i državne protekcije pojedinaca, Miroslav Mišković sebe predstavlja kao dobrotvora. To je učinio i prilikom nedavne prodaje Deltinog trgovinskog lanca Maxi belgijskoj firmi Delez za, ovdašnje uslove basnoslovnih, 933 miliona evra.
“Delta puno čini da ovde budu prisutne svetske kompanije. To puno znači za nastup naše privrede u budućnosti na evropskom tržištu i stvaranje boljih uslova za život u Srbiji”, rekao je Mišković.
Interesantno je da se u priču o Miškoviću uključio i jedan od tajkuna iz vremena režima Slobodana Miloševića Slobodan Radulović, bivši direktor trgovinskog lanca C market, koji je u bekstvu od ovdašnjeg pravosuđa. On je pisao Evropskoj uniji da je Mišković nedavnom prodajom Maxi trgovine Delezu legalizovao, kako je naveo, kriminalom preuzeti C market.
Njegov advokat Vladimir Horovic za naš program kaže da u tom slučaju postoji dokumentacija koja najbolje dokazuje da se Mišković nelegalno obogatio.
“Prvo je nelagalno stekao C market uz pomoć nekadašnjeg premijera Vojislava Koštunice i tadašnje vlade. A onda je putem monopola omogućio da cene budu enormno visoke i na taj način ostvarivao enormne zarade. I sada ga je, naravno, kroz Maxi nezakonito prodao Delezu i time ‘oprao’ novac koji je nelegalno stekao”, navodi Vladimir Horovic.
Slobodanu Raduloviću se u Specijalnom sudu u odsustvu sudi kao članu takozvane „stečajne mafije“. U Delti ne žele da govore o optužbama na račun Miroslava Miškovića, uz jedini komentar da je ta kompanija "uvek radila u skladu sa zakonima Srbije".
A da li je to zaista bilo tako, zaključuje Stjepan Gredelj, teško da će javnost Srbije moći da proveri.
“On je čovek za sve režime, I svi su oni povezani. Tamo gde treba nije se reagovalo jer je pravosuđe korumpirano. On će tako postati još bogatiji i smejaće nam se u lice”, kaže Gredelj.
Na samom početku, 1991. godine, Delta je kao jedna od prvih privatnih kompanija imala 4.000 zaposlenih, a danas u njoj radi čak 24.000 ljudi.
Ova ocena nije iznenadila javnost u Srbiji, jer vlasnik kompanije Delta važi za čoveka čiji kapital je devedesetih nastao pod sumnjivim okolnostima i drastično se uvećao u protekloj deceniji, ali je još jednom nametnula logično pitanje - da li će zbog toga biti kažnjen.
„Čuvena rečenica ’Ne pitaj me za prvi milion, a sve ostalo ti mogu objasniti’ je ono što doživljavamo poslednjih dvadeset godina. Sumnjam da će neko započeti proveru kako su ti ljudi stekli ogroman novac jer su svima ’ruke do lakata u pekmezu’, svi su se na ovaj ili onaj način okoristili o Miroslava Miškovića, ili uopšte o taj prljavi kapital“, kaže za naš radio Stjepan Gredelj, član Saveta za borbu protiv korupcije, koji tvrdi da je odavno bilo vreme da država pokrene istragu.
U pomenutoj depeši navodi se da je Mišković u poslovanju uživao povlašćen položaj koji mu je omogućio da carinu plaća sa 45 dana zakašnjenja, što je u uslovima hiperinflacije značilo da je praktično nije ni plaćao, pa se u tom dokumentu predlaže da mu se zbog svega zabrani ulazak u SAD.
Međutim, po svemu sudeći, Mišković će još ostati nedodirljiv jer, kako su nam rekli u nadležnom tužilaštvu, protiv njega se ne vodi ni jedan krivični postupak. Na molbu da nam kažu da li će nešto biti preduzeto na osnovu podataka Vikiliksa u tužilaštvu nam je dat nezvaničan komentar koji citiramo:
„Tužilaštvo ne može da odgovara na hipotetička pitanja, i njegova nadležnost je da govori samo o postupcima koji su u toku. To su samo novinski natpisi i priče koje nemaju snagu kredibilnih sudskih dokaza i tužilaštvo ne ulazi u stvari koje nisu na taj način potkrepljene. Ne možemo da komentarišemo saznanja iz neimenovanih izvora.“
Bogaćenje u vreme hiperinflacije
Miškovićeva imperija nastala je osnivanjem kompanije Delta početkom ratnih devedesetih, i rapidno je rasla do današnjeg godišnjeg prihoda od 2,4 milijarde evra, što su zvanični podaci firme.
Nemanja Nenadić, iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija, kaže da bi ovaj slučaj bogaćenja trebalo istražiti čak iako je po pravosudnim kriterijumima zastareo.
„To treba učiniti kako nam se takve stvari ne bi ponavljale. Nema nikakve garancije da i dan danas možda neko ne uživa privilegije kada je reč o postupanju državnih organa. Bilo da je reč o carini ili nekome drugom...“, navodi Nemanja Nenadić.
“Delta puno čini da ovde budu prisutne svetske kompanije. To puno znači za nastup naše privrede u budućnosti na evropskom tržištu i stvaranje boljih uslova za život u Srbiji”, rekao je Mišković.
Interesantno je da se u priču o Miškoviću uključio i jedan od tajkuna iz vremena režima Slobodana Miloševića Slobodan Radulović, bivši direktor trgovinskog lanca C market, koji je u bekstvu od ovdašnjeg pravosuđa. On je pisao Evropskoj uniji da je Mišković nedavnom prodajom Maxi trgovine Delezu legalizovao, kako je naveo, kriminalom preuzeti C market.
Njegov advokat Vladimir Horovic za naš program kaže da u tom slučaju postoji dokumentacija koja najbolje dokazuje da se Mišković nelegalno obogatio.
“Prvo je nelagalno stekao C market uz pomoć nekadašnjeg premijera Vojislava Koštunice i tadašnje vlade. A onda je putem monopola omogućio da cene budu enormno visoke i na taj način ostvarivao enormne zarade. I sada ga je, naravno, kroz Maxi nezakonito prodao Delezu i time ‘oprao’ novac koji je nelegalno stekao”, navodi Vladimir Horovic.
Slobodanu Raduloviću se u Specijalnom sudu u odsustvu sudi kao članu takozvane „stečajne mafije“. U Delti ne žele da govore o optužbama na račun Miroslava Miškovića, uz jedini komentar da je ta kompanija "uvek radila u skladu sa zakonima Srbije".
A da li je to zaista bilo tako, zaključuje Stjepan Gredelj, teško da će javnost Srbije moći da proveri.
“On je čovek za sve režime, I svi su oni povezani. Tamo gde treba nije se reagovalo jer je pravosuđe korumpirano. On će tako postati još bogatiji i smejaće nam se u lice”, kaže Gredelj.
Na samom početku, 1991. godine, Delta je kao jedna od prvih privatnih kompanija imala 4.000 zaposlenih, a danas u njoj radi čak 24.000 ljudi.
