Dostupni linkovi

Nastavljaju se donacije za deminiranje u Srbiji


Potpisivanje ugovora o deminiranju Međunarodne fondacija za razminiranje i pomoć žrtvama mina sa sedištem u Sloveniji i Centra za razminiranje Srbije, 24. februar 2011
Posledice rata bivaju, neretko isto strašne kao i rat. Jedna od takvih posledica su zaostale mine i eksplozivna sredstva. Na području Srbije još uvek ima desetak kvadratnih kilometara pod bombama.

Koliko i na kojim mestima zaostala ubojita sredstva predstavljaju opasnost za građane, procenjuje Petar Mihajlović, direktor Centra za razminiranje Srbije.

„Pored kasetne municije u Srbiji se nalazi i veliki broj kasetnih bombi.
Neka i u zemlji i u kortima reka u dubini i do 20 metara, težine od 200 do 930 kilograma. Kada smo uklonili avionsku bombu-raketu iz zgrade kineske ambasade u Beogradu, bila je teška 930 kg, imala je putanju
Međunarodna fondacija nastavlja prikupljanje novih sredstava kako bi se preostalih desetak kvadratnih kilometara u Srbiji što pre očistilo.
kroz pet nivoa zgrade, izašla kroz temelje i išla kroz zemlju još 15 metara. Trebalo je to pratiti i ukloniti“
, kaže Mihajlović.

Međunarodna fondacija za razminiranje radi na prikupljanju novih sredstava, a potrebno je još novca kako bi se preostalih desetak kvadratnih kilometara u Srbiji što pre očistilo, kaže Dorijan Maršič, direktor Međunarodne fondacije za razminiranje.

„Sve smo investirali u gradnju kapaciteta i treninge, za minska polja. Naročito na granici sa Hrvatskom a i u čišćenju kontaminiranih područja sa kasetnim streljivom u Srbiji“
, kaže Dorijan Maršič.

Uspavani virus


Ratovi na teritoriji bivše Jugoslavije svoje potpise ostavljali su najviše na ljudima. Opasnost od mina ostaje za još jednu generaciju ili čak i duže. Mina je u čauri kao uspavani virus. Meštani Merdara u neposrednoj blizini granice sa Kosovom svedoče o tom strahu:

Potpisivanje ugovora o deminiranju Međunarodne fondacije za razminiranje i pomoć žrtvama mina sa sedištem u Sloveniji i Centra za razminiranje Srbije, 24. februar 2011
„Mi ne smemo da radimo i krećemo se nikud od kasetnih bombi. Ima ih puno po šumi livadama, svuda“, kaže jedna žena.

Njen prvi komšija kaže da je mine viđao po potocima i šumama:

„Zaraslo je to i ako ih neko ne pronađe neko će da pogine i ona će se videti koliko ih ima.“


Koliki je strah među ljudima svedoči i jedan mladić:

“Ko sme da zađe u njivu da ore i radi. Nikada se nezna da li će da natrči na kasetnu bombu.“


Straha ili nema ili se savladava, zajedno sa svim izazovima koje svakodnevno ima Goran Gačnik dugogodišnji vođa tima za razminiranje na prostorima Jugostočne Evrope. Svedoči šta je bila najteža misija za njegov tim na razminiranju Kopaonika:

„Kasetna municija je negde bila obešena na drvetu a negde ukopana po 30-40 centimetara u zemlju. I to je moralo da se iskopa i da se
Međunarodna fondacija za razminiranje uspešno okončala svoje programe razminiranja u Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji, kao i u opštini Šid.
nađe a da se ne ošteti ona retka“ flora i fauna koja je tamo pod zaštitom“
, svedoči Goran Gačnik.

Međunarodna fondacija za razminiranje uspešno okončala svoje programe razminiranja u Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji, kao i u opštini Šid u pograničnom području sa Hrvatskom.

„Do sada je od mina očišćen prostor od oko 6 ipo miliona kvadratnih kilometara odnosno 5,5 kvadratnih kilometara u opštini Šid u selima Jamena, Morović i Batrovci na granici sa Hrvatskom. U Nišu je očišćeno pet lokacija u centru grada. Značajna lokacija je u selu Samajila kod Kraljeva i sve lokacije na Kopaoniku na kojima se nalaze sportski tereni“
, sumirao je dosadašnje rezulatate rada Petar Mihajlović, direktor Centra za razminiranje Srbije:

U 2010. godini Međunarodna fondacija za razminiranje je prikupila više od 21 milion eura za period do 2013 godine. Veći deo sredstava je namenjen za programe protivminskog delovanja u dve minski najzagađenije zemlje jugoistočne Evrope - Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
XS
SM
MD
LG