Srbija je prethodnu godinu završila sa 8.9 milijardi dinara višim deficitom nego što je planirano rebalansom budžeta za 2008. godinu. Valjda je zato Ministarstvo finansija ovaj podatak promptno skinulo sa svog sajta, izgovarajući se na tehničke razloge. To, međutim, nije kraj loših vesti. Deficit budžeta Srbije u januaru ove godine bio je oko 800 miliona dinara. Ovaj podatak sam po sebi i ne bi bio tako alarmantan kad ne bi bilo poređenja koje kaže da je to jedna petina manje prihoda u državnoj kasi nego u istom periodu prošle godine.
Najviše su podbacili prihodi od carina, koji su u januaru ove godine bili za 22 odsto manji nego lane u ovo doba.
Stručnjaci su jedinstveni u oceni da bi ovi neslavni pokazatelji morali naterati vlast Srbije da konačno prizna da je kriza, a ne ona – vlast – suvereni vladar u ekonomiji Srbije.
"Ako vi u takvoj atmosferi pravite budžet, onda ste ga napravili nerealno. Dakle, predvideli ste nerealno velike prihode, a niste ništa uradili da smanjite rashod. Imamo 28 ministara, potpredsednika u nekim ministarstvima ima 10-15, državnih sekretara 4-5, savetnika u kabinetima, hiljade službenika u celoj Vladi, a da ne govorimo o javnim preduzećima koja su neefikasna i koja nisu restruktuirana - sve to ide na teret građana. Država se na to koncentriše, pravi budžet kako njoj odgovara kako bi političari na vlasti održali svoje pozicije, a zemlju sve više gura u tešku situaciju. Bilo je čak govora da nama ni ne trebaju pare od Međunarodnog monetarnog fonda, da Međunarodni monetarni fond treba samo da nam pomogne u boljem sprovođenju reformi i održanju makroekonomske stabilnosti, a sada se vidi da nam je taj novac, na žalost, neophodan. Moramo ići u nova zaduživanja, a nova zaduživanja znače dalje pogoršavanje pozicije ove zemlje jer ova zemlja ima veliku neravnotežu u razmeni sa inostranstvom, veliki deficit u trgovinskom bilansu. Nova zaduživanja za nove generacije i godine koje dolaze znače sve veći teret."
Srbiji nedostaje između četiri i pet milijardi evra kako bi ispunila sve obaveze predviđene budžetom, a Vlada ne čini ništa da smanji javnu potrošnju. Ekonomska kriza se, dakle, zaoštrava, rupa u budžetu sve je veća. Ima li nekog scenarija bar za amortizaciju ovih negativnih tokova, pitamo ekonomistu Ivana Jankovića:
"Ima tri mogućnosti, jedna i najbolja, bojim se i najmanje realna, jeste da se smanji državna potrošnja. Ako pogledate strukturu našeg budžeta, to je moguće uraditi jer ogroman deo javnih izdataka ide u neproduktivne svrhe, na dotacije, subvencije, privatni biznis i na razne druge rasipničke i neefikasne programe. Dakle, to bi se teorijski moglo uraditi, ali s obzirom na političke okolnosti u Srbiji to nije realno u ovom trenutku. Druga mogućnost je zaduživanje koje bi, naravno, u periodu ekonomske krize i pogoršanog kreditnog rejtinga bilo pod mnogo nepovoljnijim uslovima nego do sada. Treća opcija, koja ne isključuje drugu, jeste povećanje poreza kako bi se smanjio budžetski deficit. Bojim se da nas čeka neka kombinacija druge i treće solucije, dakle, povećanje poreza, možda PDV, možda nekih drugih. Videli smo da su povećane akcize i uopšte ne isključujem mogućnost nekog dodatnog povećanja poreza već tokom ove godine i zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija. Ni jedno ni drugo nije dobro, ali će to možda biti neophodno s obzirom na nemogućnost da se prva, i jedina dobra, solucija sprovede, a to je smanjenje državne potrošnje."
