U zemlji u kojoj prema zvaničnim podacima 750.000 ljudi nema posao, i u kojoj procene govore da je stvaran broj onih bez plate čak milion i po, dve godine od početka svetske krize i godinu dana pred redovne izbore, upravo rekonstruisana Vlada Srbije dosetila se da bi slamka spasa mogle da budu banke.
U tajnosti su predsednik i premijer porazgovarali sa najvećim bankarima, ali rezultata još nema jer banke razmišljaju šta da ponude.
„Neke olakšice koje bi mogli da smislimo. I taj razgovor nije predstavljao ultimatum bankama. Banke uopšte ne moraju da slušaju vladu, ali su svesne uslova u kojima danas živimo. I nije im svejedno da li neko otplaćuje svoj kredit ili ne“, kaže Veroljub Dugalić, čovek koji je bio na sastanku sa vrhom vlasti kao generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, koje su na ovom tržištu 2007. godine imale rekordnu kreditnu ekspanziju od 63 odsto.
Ali današnja realnost je prosečna plata od 300 evra i, prvi put od uspostavljanja bankarskog sistema pre deset godina, pad potražnje za kreditima od dva odsto i 120.000 onih koji kasne sa otplatom.
Kao pomoć za skoro milion ljudi koji su uzeli dugoročne kredite pominje se namera vlasti da im omogući reprogramiranje dugova i kredite sa odloženim plaćanjem.
"Ja bih rekao da je to potpuno besmisleno", kaže Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.
RSE: Zašto, zar ne bi banke mogle da pomognu građanima?
Knežević: To je kao kada dželat osuđeniku ponudi da bira boju konopca kojim će ga obesiti. U slučaju takvog rešenja banke bi samo zamrzavale glavnicu, ali bi i dalje naplaćivale kamatu. Što praktično znači da one i dalje imaju obezbeđen kapital. Drugo, ko kaže da mi za dve godine nećemo biti u još goroj materijalnoj situaciji? A podrazumeva se da ćemo vraćati kredite sa kamatom.
Stabilno tržište i povećanje izvoza
U poslednjih godinu dana hrana u Srbiji poskupela je skoro duplo, sledi poskupljenje struje pa možda i hleba koji je za mnoge osnovna hrana. U prvom danu na funkciji ministra trgovine Dušan Petrović najavio je prioritete.
Reklama Erste banke u Beogradu, 2010„Neću da obećavam ništa nerealno. Hoću da obećam veliku borbu. Prva stvar koju želimo da uradimo je da obezbedimo stabilno snabdevanje tržišta prehrambenim namirnicama, a druga je povećanje izvoza. Mislim da je subvencionisanje kredita najbolji mogući instrument za poljoprivredu i preradjivačku industriju“, kaže Petrović.
Da to možda nije loša ideja veruje Dušan Uzelac, urednik beogradskog ekonomskog web portala.
“Subvencionisani krediti svakako su korisna stvar jer donose na tržište jeftiniji novac. Najveći problem koji se sada dešava je ustvari nedostatak sredstava u budžetu koja bi bila odvojena za tu priču”, smatra Uzelac.
Da novca možda još dugo neće biti pokazuju podaci Svetske trgovinske organizacije da je, mereno indeksom uvoza, Srbija jedna od zemalja koje su najteže pogodjene ekonomskom krizom, dok su lošije rangirane samo Irska, Hrvatska, Grčka i Fidži.
Biznismen Milan Knežević kaže da maglovita rešenja koja su ponuđena ukazuju da vlast polako kreće u predizbornu kampanju.
“Ono što privrednike posebno brine je skoro naivno razmišljanje nadležnih o ekonomiji jedne zemlje… Da ona ima upravljač kao u automobiliu i da kada shvatite da idete u pogrešnom pravcu naglo skrenete. Ne bih govorio o spektakularnim rezultatima, jer oni u ekonomiji nisu mogući”, navodi Knežević.
A na pitanje kada će Srbija izaći iz krize pokušao je da odgovori ekonomista Miroslav Zdravković.
“Da bi svima bilo bolje mora više da se radi. I moraju da se otvaraju nove perspektive za radna mesta. A tu nije samo u pitanju Vlada već i opšti ambijent koji se kreira kao i okruženje u kome živimo”, kaže Zdravković.
Do tada, građani Srbije nemilice troše ono što im je ostalo a, sudeći po podacima Kreditnog biroa, u tome prednjače muškarci. Oni mnogo više kasne sa otplatama kreditnih kartica od žena, što bankari tumače ovdašnjim mentalitetom i devizom “lako ćemo”.
U tajnosti su predsednik i premijer porazgovarali sa najvećim bankarima, ali rezultata još nema jer banke razmišljaju šta da ponude.
„Neke olakšice koje bi mogli da smislimo. I taj razgovor nije predstavljao ultimatum bankama. Banke uopšte ne moraju da slušaju vladu, ali su svesne uslova u kojima danas živimo. I nije im svejedno da li neko otplaćuje svoj kredit ili ne“, kaže Veroljub Dugalić, čovek koji je bio na sastanku sa vrhom vlasti kao generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, koje su na ovom tržištu 2007. godine imale rekordnu kreditnu ekspanziju od 63 odsto.
Ali današnja realnost je prosečna plata od 300 evra i, prvi put od
Prvi put od uspostavljanja bankarskog sistema pre deset godina, zabeležen je pad potražnje za kreditima od dva odsto i 120.000 onih koji kasne sa otplatom.
Kao pomoć za skoro milion ljudi koji su uzeli dugoročne kredite pominje se namera vlasti da im omogući reprogramiranje dugova i kredite sa odloženim plaćanjem.
"Ja bih rekao da je to potpuno besmisleno", kaže Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.
RSE: Zašto, zar ne bi banke mogle da pomognu građanima?
Knežević: To je kao kada dželat osuđeniku ponudi da bira boju konopca kojim će ga obesiti. U slučaju takvog rešenja banke bi samo zamrzavale glavnicu, ali bi i dalje naplaćivale kamatu. Što praktično znači da one i dalje imaju obezbeđen kapital. Drugo, ko kaže da mi za dve godine nećemo biti u još goroj materijalnoj situaciji? A podrazumeva se da ćemo vraćati kredite sa kamatom.
Stabilno tržište i povećanje izvoza
U poslednjih godinu dana hrana u Srbiji poskupela je skoro duplo, sledi poskupljenje struje pa možda i hleba koji je za mnoge osnovna hrana. U prvom danu na funkciji ministra trgovine Dušan Petrović najavio je prioritete.
Da to možda nije loša ideja veruje Dušan Uzelac, urednik beogradskog ekonomskog web portala.
“Subvencionisani krediti svakako su korisna stvar jer donose na tržište jeftiniji novac. Najveći problem koji se sada dešava je ustvari nedostatak sredstava u budžetu koja bi bila odvojena za tu priču”, smatra Uzelac.
Da novca možda još dugo neće biti pokazuju podaci Svetske trgovinske organizacije da je, mereno indeksom uvoza, Srbija jedna od zemalja koje su najteže pogodjene ekonomskom krizom, dok su lošije rangirane samo Irska, Hrvatska, Grčka i Fidži.
Biznismen Milan Knežević kaže da maglovita rešenja koja su ponuđena ukazuju da vlast polako kreće u predizbornu kampanju.
“Ono što privrednike posebno brine je skoro naivn
Srbija jedna od zemalja koje su najteže pogodjene ekonomskom krizom, dok su lošije rangirane samo Irska, Hrvatska, Grčka i Fidži.
A na pitanje kada će Srbija izaći iz krize pokušao je da odgovori ekonomista Miroslav Zdravković.
“Da bi svima bilo bolje mora više da se radi. I moraju da se otvaraju nove perspektive za radna mesta. A tu nije samo u pitanju Vlada već i opšti ambijent koji se kreira kao i okruženje u kome živimo”, kaže Zdravković.
Do tada, građani Srbije nemilice troše ono što im je ostalo a, sudeći po podacima Kreditnog biroa, u tome prednjače muškarci. Oni mnogo više kasne sa otplatama kreditnih kartica od žena, što bankari tumače ovdašnjim mentalitetom i devizom “lako ćemo”.