Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Povećan limit mesečnih rata kredita


Narodna banka Srbije, Foto: Vesna Anđić
Građani Srbije od moći će da se više zadužuju u bankama jer je Narodna banka Srbije povećala limit za mesečnu ratu kredita sa 30 na 40 odsto, a za stambene kredite sa 50 na 60 odsto zarade.

Iako će se mnogi obradovati mogućnosti da se lakše i više zaduže, u poslednje vreme statistika, iako nije dramatična, nije ni preterano vesela. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, svaki sedmi građanin nije u stanju da na vreme otplaćuje već uzeti kredit. Razloge nije teško otkriti: ekonomska kriza objavila se u vidu mnoštva otkaza, rasta evra u odnosu na dinar, kašnjenja plata, straha od gubljenja posla. Tako oni koji su se pre samo dve-tri godine kreditno zadužili već sada na svojoj koži osećaju da je kredit skuplja roba nego što su mislili da će biti kad su se zaduživali.

Ipak, bankari, poput Gorana Kostića, direktora Sektora Erste banke za poslove sa stanovništvom, ne deli strahove da klijenti koji će podizati nove kredite mogu pasti u dužničko ropstvo.

“Naši građani nisu prezaduženi kao građani susednih zemalja, tako da povećanje kapaciteta za zaduživanje klijenata po meni neće prouzrokovati neko dramatično veće zaduživanje i to iz nekoliko razloga: zato što klijenti već imaju dosta kreditnih obaveza; drugo, svaka banka ima takozvane risk sektore, pa je moguće je da neki deo banaka, u skladu sa procenama tih svojih sektora, i neće omogućavati korišćenje ovih potencijala u stopostotnom obimu, nego će i dalje zadržati rezervu. Primera radi, da kod stambenih kredita rata ne bude 60 nego 55 posto plate.”


Legalizovano postojeće stanje


Sličan stav ima i ekonomistua Dušan Uzelac, urednik sajta kamatica.com:

“Ova mera povećanja limita za zaduživanje ne bi trebalo da napravi veće probleme po osnovu otplate tih novih zaduživanja iz prostog razloga što je to samo potvrdjivanje činjeničnog stanja. Ako uzmete u obzir da se klijent u nekom prethodnom periodu već zadužio do 30 odsto plate, usled razlike, recimo, kursa dinara u odnosu na evro, tih 30 odsto svakako je već do sada poraslo na više od 40 posto zarade, a ova nova mera je to podigla upravo na taj isti procenat. Dakle, samo je legalizovala već postojeće stanje. Svakako da uvek postoji neki rizik od prekomernog zaduženja, ali ova nova mera nije drastično promenila politiku zaduživanja, tako da sam mišljenja da neće doći do ozbiljnijh problema u smislu otplate tih kredita.”

Cilj novousvojenih mera Narodne banke Srbije bio je i da pruži podršku naporima države da povoljnim dinarskim potrošačkim kreditima oživi tražnju i posustalu ekonomsku aktivnost. Ekonomisti, međutim, ne veruju da će taj cilj samo ovim merama biti ostvaren. Goran Kostić objašnjava zašto:

“S obzirom na to da ove mere nisu tako široke, one neće omogućavati da dođe do nekog dramatičnog povećanja kreditne sposobnosti klijenata, tako da ja u tom smislu ne očekujem neki veliki podsticaj porastu tražnje.”


Ekonomski komentator Miša Brkić ovako gleda na pokušaje države da podsticanjem potrošnje izađe iz recesije:

“Dobra stvar bi bila da država istovremeno kad podstiče potrošnju uradi nešto na tome da poveća zarade zaposlenih u javnom sektoru i da omogući ljudima koji su nezaposleni da nađu posao, kako bi mogli da se zadužuju, da uzimaju kredite. Bolje bi bilo da je država prvo to uradila, pa onda ovakvim kreditiranjem podstakla potrošnju, ali pošto je krenula ovim putem, onda je jako važno da stvori uslove za kreiranje novih radnih mesta i da pronađe način, ako postoji u budžetu, da se povećavaju zarade zaposlenih u javnom sektoru.”
XS
SM
MD
LG