Dostupni linkovi

Tužilaštvo preti tužbom Nataši Kandić


Nataša Kandić
Nataša Kandić
Poverljiv izveštaj o nezakonitostima i zloupotrebi ovlašćenja u postupcima za ratne zločine Fond za humanitarno pravo poslao je polovinom novembra Kabinetu predsednika Republike, ministrima unutrašnjih poslova i pravde, predsednici Apelacionog suda i delegaciji Evropske komisije.

Kako niko nije reagovao više od četiri meseca, Nataša Kandić, direktorka Fonda, u javnost je iznela detalje tog dokumentima u kojima između ostalog, kako je rekla za naš program, stoje sumnje FHP-a da je tužilac Tužilaštva za ratne zločine Dragoljub Stanković polovinom 2009. godine uzeo mito kako bi iz pritvora oslobodio Radoslava Mitrovića, okrivljenog za ratne zločine na Kosovu.

"U našem izveštaju vrlo jasno i precizno stoji da smo primili informaciju iz više izvora o tome da je za puštanje jednog osumnjičenog neko iz Tužilaštva za ratne zločine uzeo veliki novac. Tužilac u tom predmetu je bio Stanković"
, kaže Kandić.

RSE: A gde je sada osumnjičeni Radoslav Mitrović?

Kandić:
On i ostali uhapšeni pušteni su na slobodu mesec dana nakon pritvaranja. I to je zaista bilo jako čudno.

Tužilaštvo Srbije za ratne zločine demantovalo je ove navode i najavilo da će tužilac Dragoljub Stanković podneti krivičnu tužbu protiv Nataše Kandić, ali niko iz te institucije nije želeo da govori za medije.

Goran Petronijević
U martu 2009. Fond za humanitarno pravo podneo je krivične prijave protiv Radoslava Mitrovića i još petnaest pripadnika 37. odreda Posebnih jedinica policije MUP-a Srbije zbog više ratnih zločina na nekoliko lokacija na Kosovu, ali su oni ubrzo pušteni na slobodu.

Mitrovićev advokat Goran Petronijević negira optužbe da je njegov branjenik protivzakonito oslobođen.

"To su potpune insinuacije, i nema apsolutno nikakvih indicija niti dokaza da se tako nešto dogodilo. Razlog njihovog puštanja na slobodu nije nikakav novac, već jednostavno jedinstveno mišljenje istražnog sudije i Tužilaštva da osnovana sumnja za vodjenje postupka protiv njih gotovo da ne postoji"
, tvrdi Petronijević.

Zaštititi svedoke

Kada je Fond za humanitarno pravo, koji već godinama istražuje ratne zločine i na sudjenjima zastupa porodice žrtava, podneo krivične prijave protiv Radoslava Mitrovića i ostalih policajaca, tužilaštvo je pokrenulo istragu. Međutim, kaže Nataša Kandić, četvorica svedoka insajdera ubrzo su bila izložena pritisku koji je dolazio čak i od njihovih kolega iz Jedinice za zaštitu svedoka.

"Ti svedoci policajci mnogo puta su odvraćani da ne svedoče. Govorilo im se ’pa nemojte, nije sada vreme’, ’nemojte sebi da komplikujete život’, ’pomirite se sa osumnjičenim’... Onda je jedan od njih u jednom trenutk
Jedan od svedoka je izbačen iz programa zaštite, a drugi je izložen pritiscima da povuče svoju izjavu koju je dao tužilaštvu za ratne zločine“, kaže Nataša Kandić.
u izbačen iz programa zaštite, a drugi je izložen pritiscima da povuče svoju izjavu koju je dao tužilaštvu za ratne zločine“
, kaže Nataša Kandić.

Izveštaj FHP-a otkriva i da je identitet zaštićenih svedoka otkriven ubrzo po pokretanju istrage, kao i da su im neke bivše kolege pretile da će oni ili njihova deca “popiti metak”, da su “mrtvi ljudi” i slično, dok je kuća jednog od svedoka kamenovana.

Ovaj izveštaj potvrdio je najveći problem domaćih sudjenja za ratne zločine, a to je da se ljudi koji bi mogli da posvedoče o zločinima teško odlučuju da se pojave u tim procesima.

Profesor prava na beogradskom univerzitetu Bogoljub Milosavljević kaže da država, ako želi da dokaže političku volju za sudjenja ratnim zločincima, mora da reši problem zaštite svedoka.

"Dakle, nikako se ne bi smelo dogoditi da jedinica koja štiti svedoke ne deli uverenja o potrebi sudjenja za ratne zločine. ili da ta ista jedinica tim ljudima možda čak i preti ili da im na neki način stavlja do znanja da nije dobro svedočiti, ili ih prisiljava da menjaju iskaze. To je nešto što bi moralo da se na svaki način onemogući”
, smatra Milosavljević.

Prema izveštaju Fonda za humanitarno pravo, česte su situacije da okrivljeni imaju informacije o predmetu koje ne bi smeli, pa se navodi čak i da su uhapšeni u slučaju 37. Odreda policije znali da će kratko biti u pritvoru i da od sudjenja neće biti ništa. Nataša Kandić zaključuje da je posle svega na potezu Republičko tužilaštvo.

"Pre godinu dana je donet zakon prema kom je republički tužilac taj koji je nadredjen tužiocu za ratne zločine. Sada bi zapravo trebalo da republički tužilac formira komisiju koja će ispitati sve te navode"
, kaže Nataša Kandić.

Radoslavu Mitroviću, čiji slučaj se najviše pominje u izveštaju FHP-a, suđeno je i za jedan od najstrašnijih ratnih zločina na Kosovu, kada je u Suvoj Reci u martu 99. surovo ubijeno 50 lica albanske nacionalnosti, medju kojima su bili deca, žene i stari, i od kojih su četrdesetosmoro bili članovi porodice Beriša. I u tom postupku Radoslav Mitrović je oslobođen.
XS
SM
MD
LG