Dostupni linkovi

Beograd Merkelovoj: Nema ukidanja paralelnih struktura


Nemački kancelar Angela Merkel i predsednik Srbije Boris Tadić u Beogradu, 23. avgusta 2011
Nakon posete nemačke kancelarke Angele Merkel i predstavljanje uslova za napredovanje u evropskim integracijama, koji podrazumevaju rezultate u direktnom dijalogu sa Prištinom, nesmetan rad Euleksa i ukidanje paralelenih struktura, iz Vlade Srbije stiže jasan odgovor da ovaj treći neće biti ispunjen.

„Paralelne strukture o kojima govori Angela Merkel su jedine strukture u koje Srbi imaju poverenja i preko kojih mogu da zadovolje svoje redovne potrebe. Ukidanje tih struktura bi značilo odlazak Srba, a nijedna srpska vlada, ni ova ni bilo koja buduća, ne može preuzeti na sebe takav potez da protera Srbe. Ukidanje paralelnih struktura bi značilo proterivanje Srba“, kaže državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo Oliver Ivanović.

Lokalni organi vlasti, formirani na izborima koje je organizovao Beograd, a koji su za Prištinu nelegalni, funkcionišu u pojedinim sredinama u kojima žive Srbi i finansijaju se iz srpskog budžeta.

Srpske institucije uključuju i školstvo i zdravstvo. Najbrojnije su severu, gde kosovske vlasti, osim policije, nisu prisutne ni u jednoj instituciji. Svaki pokušaj njihovog ukidanja sprečen je protestima Srba na severu, koji su u ne malom broju slučajeva prerasli u nasilje.

Bez zabrinutosti

Uz tvrd stav Beograda da podrška ovim strukturama na Kosovu ne može biti dovedena u pitanje, uprkos eksplicitnim porukama Angele Merkel da iste moraju biti ukinute ako se hoće dalje ka Evropi, nije jasno šta je dalji plan Srbije.

Osim što primećuje da sa nemačkom kancelarkom nije došlo do približavanja stavova, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ne vidi razlog za zabrinutost i promenu politike.

Vuk Jeremić
„Postoje neki uslovi koje možemo da prihvatimo, postoje neki koje ne možemo i u okviru tih parametara ćemo se kretati kao što smo se kretali i do sada“, rekao je Jeremić.

Da to više nije moguće, saglasni su analitičari.

No, iako navodi da se manevarski prostor Beogarda sužava, Milan Pajević iz Isak fonda ipak veruje da još uvek ima prostora da Vlada Srbije u saradnji sa evropskim institucijama pronađe neko kompromisno rešenje.

„Apelovao bih na to da se hladnom glavom dobro promisli o tome šta bi mogao da bude zahtev Beogarda Evropskoj uniji i da se u toj komunikaciji do detalja razrešavaju ta pitanja. Treba da se trudimo da nađemo najbolje rešenje kao što je to, u krajnjem slučaju, trebalo da se radi i poslednjih desetak godina“, podvlači Pajević.

Ostali uslovi koje je pred Beograd predstavila Angela Merkel za Srbiju, kako navode zvaničnici, nisu sporni. Oliver Ivanović iz Ministarstva za Kosovo tvrdi da se na njihovom sprovođenju već radi.

„Srbija namerava da se integriše u Evropu, da postane punopravan član EU i na tom putu je bitno da srpsko stanovništvo na Kosovu može normalno da živi. To se može ostvariti samo kroz pregovore sa albanskom stranom. Što se tiče saradnje sa EULEX-om tu za nas nema uopšte spora. Stav Vlade je bio jasan od onog trenutka kada je preko Saveta bezbednosti doneta
Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose podvlači da su uslovi Brisela definitivni i da će Beograd morati da odgovori.

odluka da se EULEX rasporedi na čitavoj teritoriji, ali nam je jako bitno da se bave onim zbog čega su došli“, rekao je Ivanović.

Uslovi koje je za dalje integracije pred Srbiju postavila Angela Merkel uslovi su i Evropske unije, a nakon odbijanja Beograda da ispuni jedan od njih postavlja se pitanje kakav će stav Brisel zauzeti kada je reč o kandidaturi Srbije za članstvo, koju vlasti očekuju do kraja godine.

Zaoštravanje retorike

Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose podvlači da su uslovi definitivni i da će Srbija na njih morati da odgovori ukoliko želi da se taj cilj ostvari.

Fotogalerija: Angela Merkel u poseti Beogradu, 23. avgust 2011

x
„Ne znam kako će odgovoriti u odnosu na paralelne institucije i koliko će, sve i ako bude imao dobru volju, moći da ubedi Srbe sa severa Kosova da je tako nešto neophodno“, ocenjuje Aleksandra Joksimović.

RSE: Najavljeno je da to neće ni pokušavati.

Joksimović: Videćemo koliko će se sada čvrsto i do kraja u tome istrajavati. Ja se zaista iskreno nadam da će biti izbegnut scenario po kome Srbija neće kandidaturu dobiti.

Retorika Beograda prema Briselu se u poslednje vreme prilično zaoštrava. Prvi put se nakon posete Angele Merkel mogla čuti i jasna poruka da Srbiji pristupanje EU neće ni trebati ukoliko u ovom trenutku kao sledeći uslov za to bude priznanje Kosova.

Iako od Beogarda to niko nije tražio, srpski ambasador u Nemačkoj Ivo Visković dao je odgovor na pitanje koje se sve ćešće pominje u javnosti - Kosovo ili EU.

„Mi ćemo morati da kažemo – nažalost, u ovom trenutku hvala, to ne možemo prihvatiti“, kaže Visković.

Ovakve poruke šalju se iz Srbije uprkos upozorenjima analitičara da je dilema u ovom trenutku pre svega lažna, ali potom i štetna za Beograd.

„Niko nikada iz Evropske unije do sada nije postavio tu dilemu pred Srbiju. To ne znači da je neće možda postaviti za sedam, osam, devet ili deset godina, ali sada, neporedno to nama nije rečeno i to je jedna prilično besmislena dilema, postavljena samo u srpskoj javnosti. A kažem da je besmislena zato što, ako odustanemo od puta ka EU, što znači put reformi našeg društva i boljeg života za veći broj ljudi, to ne znači da ćemo dobiti nazad Kosovo. To, prema tome, uopšte nije dilema“, zaključuje Milan Pajević.

Pogledajte komentare (27)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG