Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Klipovi pod antikorupcioni sistem


Korupcija, ilustrativna fotografija
Borba protiv korupcije u Srbiji stalna je tema u javnosti, ali vlast ne pokazuje doslednost u nameri da stvori ozbiljan sistem koji će rešavati jedan od najvećih problema sa kojim se društvo suočava. Poslednji potez u parlamentu, kako tvrde stručnjaci, ukazuje da najčešće ipak prevagnu lični i partijski interesi.

Borci protiv korupcije su, blago rečeno, šokirani poslednim glasanjem u Skupštini Srbije na kom je usvojen zakonski amandman čija je suština da se gradskim odbornicima, republičkim i poslanicima u vojvođanskom Parlamentu omogućava da do kraja mandata nastave da obavljaju duple funkcije koje su u sukobu interesa.

Ovakvim epilogom izigran je prethodni dogovor da se, prema zakonu koji se primenjuje od 1. januara, funkcioneri sa više funkcija odluče za samo jednu koju će zadržati.

Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, kaže da se ovakvim potezom u velikoj meri remeti rad antikorupcijskih tela i ozbiljno dovodi u pitanje demokratska kontrola vlasti.
Direktorka agencije za borbu priotiv korupcije kaže kako je vlast građanima Srbije poslala nedvosmislenu i izuzetno lošu poruku, a to je da politički interes u najvećem broju slučajeva nije isto što i opšti interes.


"Ovim je vlast građanima Srbije poslala nedvosmislenu i izuzetno lošu poruku, a to je da politički interes u najvećem broju slučajeva nije isto što i opšti interes. I da vlast može da donese svaku odluku za koju obezbedi komotnu većinu. Dakle, vlast uvek može sve. Uvođenjem ovakvog amandmana ozbiljno se dovodi u pitanje i standard demokratičnosti Srbije u ovom trenutku"
, kaže Markovićeva.

Iako je Agenciji jutro posle glasanja u Ministarstvu pravde nezvanično objašnjeno da su i oni iznenađeni izmenama zakona, predstavnici ovog antikorupcijskog tela zatražili su od predsednika Srbije Borisa Tadića da takav zakon ne potpiše, i najavili da će zatražiti od Ustavnog suda da se izjasni o, kako su rekli, ovoj neustavnoj odredbi.

Najviše problema u javnosti i medijima po ovom osnovu imali su oni koji su na mestima i gradonačelnika i poslanika, kao na primer čelni ljudi Jagodine i Kragujevca Dragan Marković Palma i Veroljub Stevanović, ali se nisu odrekli nijedne funkcije.

Verbalno zalaganje


Zlatko Minić, novinar i aktivista u borbi protiv korupcije, tvrdi da je novim rešenjem vlast ubacila klipove u točkove uspostavljanja sistema za borbu protiv korupcije u čitavoj Srbiji.
"Ako u Srbiji ima 160 opština po tridesetak odbornika, uzimajući tu i gradske skupštine sa po 50 do 100 odbornika, lako je izračunati da je to od 5.000 do 6.000 ljudi kojima je sada otvoren prostor da imaju bilo koju drugu javnu funkciju", upozorava novinar Zlatko Minić.


„Ako u Srbiji ima 160 opština po tridesetak odbornika, uzimajući tu i gradske skupštine sa po 50 do 100 odbornika, lako je izračunati da je to od 5.000 do 6.000 ljudi kojima je sada otvoren prostor da imaju bilo koju drugu javnu funkciju. Mi se iskreno nadamo da se ovo vlastima omaklo i da će u najskorije vreme dokazati da je ovo bio jedan lapsus. Kao i da će iskazati političku volju da se sprovodi ovaj zakon, i u oblasti rešavanja sukoba interesa, ali i u svim ostalim oblastima i jako teškim zadacima koji predstoje"
, kaže Minić.

Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, smatra da je najnovijom odlukom vlast u Srbiji udarila na sve za šta se verbalno zalaže, između ostalog i na vladavinu prava i evropske standarde:

„Ovo je jedna arogancija kojom pokazuju da donose zakon, koji je bio dobar, ali tako što se taj zakon neće na njih odnositi. Kod naših političkih elita postoji nešto što se zove 'mi ćemo doneti zakon za borbu protiv korupcije, ali on će biti takav da se onemogući borba protiv korupcije'“
, ocenjuje Čupić.

Oštre reakcije govore da je očigledno je da se po vlast sve neće lako završiti, jer su borci protiv korupcije odlučili da se požale i za pomoć obrate Evropskoj uniji, OEBS-u i nadležnom odeljenju Ujedinjenih nacija.

Kako se Srbija u svetu tretira kao ozbiljno korumpirana zemlja, u borbu protiv tog problema sve više se uključuje nevladin sektor. U Beogradu je predstavljen web sajt pistaljka.rs preko kog će građani moći da prijavljuju slučajeve korupcije. Tehničkim rešenjima omogućena je potpuna zaštita identiteta “uzbunjivača”, jer su svi oni koji su do sada prijavljivali korupciju dobijali otkaze na poslu i doživljavali
"Nisam dobio nikakvu pomoć, a trebalo je to sve izdržati… ići redovno na suđenja, biti provociran, trpeti uvrede, suočavati se sa njihovim pretećim pogledima", svedoči jedan od duvača u pištaljku.
ozbiljne pretnje kriminalaca.

Duvači na meti


Svoja iskustva na promociji izneo je Goran Milošević, radnik Puteva Srbije, koji je razotkrio takozvanu „drumsku mafiju“, tako što je tajno kamerom snimio kako se milioni kradu na naplatnim rampama u Nišu i Beogradu.

„Nisam dobio nikakvu pomoć, a trebalo je to sve izdržati… ići redovno na suđenja, biti provociran, trpeti uvrede, suočavati se sa njihovim pretećim pogledima. A njih nije bilo malo, pedesetak ih je bilo u sudu, a možda još toliko na slobodi koji nisu seli na optuženičku klupu. Osećam se katastrofalno i veoma poniženo"
, kaže Milošević.

Jedan od prvih „duvača u pištaljku“ u Srbiji bio je Ivan Ninić, koji je kao šesnaestogodišnjak otkrio korupciju u učeničkim domovima u Beogradu, zbog koje je kasnije pokrenut sudski proces, kada je javno pitao gde ide novac koji je na ime abonentskih knjižica naplaćuje uprava:

„Odgovor koji sam dobio od rukovodstva Doma učenika bio je da ja o tome ne treba da vodim računa, da je moje da učim i da budem primeran đak, a da postoje ljudi koji se brinu o finansijama. Prvo mi je prećeno da ću biti izbačen iz doma, a onda i da ću ostati bez stipendije. Interesantno je da sam ja u tom periodu kod Ministarstva prosvete konkurisao za stipendiju i da sam se, iako sam bio odličan učenik, našao ispod crte"
, navodi Ninić.

Na sajt pistaljka.rs je, samo sat vremena posle njegovog puštanja u rad, stigla prva prijava o korupciji u zdravstvu Srbije, čiji navodi će detaljno biti ispitani.

*****
Možda bi vas mogao zanimati i tekstovi
Korupcija u Srbiji od politike do bolnice
Sprega vlasti i kriminala u Srbiji nije nestala
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG