Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Brisel bi mogao kazniti legalizaciju duplih funkcija


Skupština Srbije, juli 2010
Evropske integracije Srbije mogle bi biti usporene, a građanima Srbije ponovo bi mogle biti uvedene vize zbog toga što je Skupština Srbije usvojila izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koje omogućavaju duple funkcije političara, tvrde čelnici Agencije za borbu protiv korupcije.

Evropska unija može da kazni bahatost srpske skupštine koja je nedavno ozakonila praksu dupliranja funkcija, rušeći time princip podele vlasti i legalizujući korupciju i sukob interesa. Upitan da li Brisel građanima Srbije zaista može vratiti šengenske vize, Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije za Radio Slobodna Evropa kaže:

“To da oni mogu da ukinu belu šengensku vizu ja sam naveo samo kao mogućnost. Reći ću vam samo kao ilustraciju
"Nisu isključene ni mere vezane za investicije, pošto će se smatrati da je u pitanju nestabilno područje, da se radi o ljudima koji su neodgovorni", tvrdi predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Ćupić.
da je pre donošenja odluke da dobijemo belu šengensku vizu jedan od uslova bio da se izabere Odbor Agencije za borbu protiv korupcije, tako da nas je vlast po hitnom postupku u martu izabrala. Podsećam, po zakonu je trebalo da nas izaberu krajem decembra prošle godine – dakle, prekršili su zakon. Ako se onaj ko želi da uđe u Evropsku uniju ne pridržava pravila igre i uslova koji se za to traže, Brisel će naći sankcije. Ja sam pomenuo tu meru, ali nisu isključene ni druge mere, posebno one vezane za investicije, pošto će se smatrati da je u pitanju jedno nestabilno područje, da se radi o ljudima koji su nestabilni i neodgovorni”, kaže Čupić.

Agencija za borbu protiv korupcije će, kaže Čupić, početkom septembra od Ustavnog suda Srbije tražiti ocenu ustavnosti izmena Zakona o Agenciji kojima je ozakonjeno obavljanje više javnih fukcija, a obratiće se i međunarodnim organizacijama kao što su Komisija Saveta Evrope za borbu protiv korupcije – GRECO, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju i Odeljenju Ujedinjenih nacija za borbu protiv kriminala i korupcije.

Predsednik opštine i poslanik


Nenad Konstantinović, poslanik Skupštine Srbije iz Demokratske stranke, kaže da je veliko pitanje da li se prema Ustavu lokalna samouprava uopšte može smatrati izvršnom vlašću.

“Naš ustav tačno je nabrojao koje funkcije ne može da ima narodni poslanik: ne može da bude član Vlade,
Prema Ustavu, tvrdi poslanik Nenad Konstantinović, narodni poslanik ne može da bude član Vlade, pokrajinski poslanik i ne može da bude u organima izvršne vlasti, ali to se odnosi samo na republički a ne i na lokalni nivo.
ne može da bude pokrajinski poslanik i ne može da bude u organima izvršne vlasti, s tim što Ustav organe izvršne vlasti tretira isključivo na republičkom nivou. Lokalna samouprava je nešto sasvim drugo. Neću da presuđujem, ima argumenata i za i protiv, ali mislim da je više argumenata za to da se lokalna samouprava ne može smatrati izvršnom vlašću, kao što se ni skupština opštine ne može smatrati zakonodavnim organom jer ne donosi zakone. E, sad, imate drugi par rukava. Naš Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije kaže da Agencija svakom funkcioneru može da da saglasnost za obavljanje dve ili više funkcija ukoliko smatra da nema sukoba interesa. Takođe taj zakon kaže da ako ona nekom uskrati saglasnost – to vam je, na primer, tema Dragana Markovića Palme, predsednika opštine Jagodine i narodnog poslanika – mora da obrazloži postojanje sukoba interesa. Ja vam garantujem da to ne može da se obrazloži. Gde je sukob interesa između predsednika opštine i narodnog poslanika?”
, kaže Konstantinović.

Čedomir Čupić odbacuje kao netačne tvrdnje da organi lokalne samouprave ne spadaju u izvršnu vlast, a isto misli i Drago Kos, predsednik GRECO - Grupe Država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije.

Otuda on za Radio Slobodna Evropa ističe da su funcije gradonačelnika, odnosno, predsednika opštine i poslanika nespojive zato što ruše princip deobe izvršne i zakonodavne vlasti, i zato što predstavljaju i sukob interesa.

“U jednoj normalnoj zemlji ja mislim da bi ustavni sud svakako presudio da je to kršenje principa deobe vlasti. Uz to, postoji i konflikt interesa jer poslanici usvajaju zakone i druga rešenja koji imaju itekakav uticaj na njihov rad na lokalnim nivoima izvršne vlasti. Dakle, konflikt interesa postoji i u to nema nikakve sumnje”, decidan je Kos.

Upitan kako će Evopska unija reagovati na usvajanje izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ovaj sagovornik našeg radija kaže:

“Promene zakona na gore u odosu na rešenja koja su pre toga bila usvojena uvek pobuđuje mnogo više pažnje nego sama pasivnost države, tako da će to sigurno pobuditi pažnju i Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija. Zanimaće ih odgovor na jedno pitanje: da li to znači da se menja spremnost Srbije da se uhvati u koštac s korupcijom. Tim pre što su te izmene zakona doneli ljudi koji imaju najvažniju funkciju u državi. Oni su ti koji usvajaju zakone i ako ti ljudi nisu spremni da svojim ličnim primerom pokažu da su voljni da se bore protiv korupcije i protiv konflikta interesa, onda je prirodno da se postavi pitanje kako će stvari teći dalje. Ako odgovor na pomenuto pitanje bude pozitivan, dakle, ako se bude dovela u pitanje spremnost najviših organa Republike Srbije da se uhvate u koštac s korupcijom, to može da znači da će se posegnuti za nekim sankcijama i da mogu biti usporene evrointegracije Srbije”, upozorava Drago Kos.

*****
Možda bi vas mogao zanimati i tekstovi
Korupcija u Srbiji od politike do bolnice
Sprega vlasti i kriminala u Srbiji nije nestala

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG