Nove korupcionaške afere u Srbiji su obelodanjene, ali među osumnjičenima i dalje nema onih koje obično nazivaju „krupne ribe“. Zbog nezakonite nabavke vakcina protiv novog gripa i malverzacija u „Putevima Srbije“ nekoliko osoba završilo je u zatvoru. Dok političari iz vlasti poručuju da je to obračun sa korupcijom, javnost se pita kako to da niko od njih nije odgovoran.
U nabavci vakcina protiv gripa AH1N1 državni budžet oštećen je za oko 1.3 miliona evra jer su doze umesto 6,5 plaćane 8,5 evra, zbog čega je uhapšena Svetlana Vukajlović, bivša direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kao i direktori dve firme preko kojih je išla nabavka.
Zoran Stanković, ministar zdravlja Srbije, izjavio je da su u toku istrage u još osam javnosti nepoznatih slučajeva krupne korupcije u zdravstvu, i da očekuje da pravosuđe do kraja rasvetli aktuelnu aferu oko nabavke vakcina.
„Ovo je početak rešavanja svih afera koje su se dugo pominjale u javnosti. Svakodnevno jedan broj ljudi radi po ovim pitanjima, i očekujem da će doprineti da svaki od tih slučajeva bude procesuiran.“
Ministar Tomica Milosavljević na vakcinisanju, decembar 2009
Iako je na predlog ministra zdravlja Tomice Milosavljevića i njegovog resora, što je i predviđena procedura, u novembru 2009. vlada donela odluku o kupovini vakcina od proizvođača „Novartis“, on je kratko poručio da nema nikakve veze sa krađom.
Hapšenje troje osumnjičenih ministarka pravde Snežana Malović opisala je kao dokaz posvećenosti vlasti u borbi protiv korupcije.
„Već je svima jasno da naš moto koji smo isticali, da niko nije zaštićen, više nije puka fraza već da ima konkretnu realizaciju.“
Ali kako se onda dogodilo da tadašnjem nadležnom ministru zbog afere „Svinjski grip“ ne budu stavljene lisice na ruke upitala se javnost, a odgovor bi možda mogao da bude u izjavi ministarke Malović da je direktorka RZZO Svetlana Vukajlović davala netačne informacije Tomici Milosavljeviću o nabavci vakcina, odnosno da ga je lagala.
Sedam stanova i 12 satova
Uz opasku da je nedopustivo iznošenje podataka iz istrage, sadašnji ministar zdravlja Zoran Stanković nije želeo direktno da procenjuje eventualnu odgovornost njegovog prethodnika, ali je ipak preneo neka svoja iskustva.
„Pa ja sada u ministarstvu imam neke ljude koji me lažu. Svestan sam toga, ali se smejem... Jer kada sam došao na čelo Ministarstva zdravlja
rekao sam da sve ono što je dobro uradili smo zajedno, a za sve ono što je loše ja sam kriv. Prema tome, i ako me neko lažno izveštava onda je to moj problem.“
Uz aferu sa vakcinama gotovo istovremeno stigla je vest o podzianju optužnice protiv bivšeg direktora javnog preduzeća "Putevi Srbije" Branka Jocića, koji se tereti da je zloupotrebio sredstva dobijena od Evropske banke namenjena izgradnji puteva i to javno preduzeće oštetio za 43 miliona dinara. Njemu je oduzeto i sedam stanova, kao i 12 basnoslovno skupih švajcarskih ručnih satova, što govori da je živeo na visokoj nozi, ali je i ovde ostalo pitanje ko mu je to omogućio.
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže za naš program da su u oba slučaja, i Svetlane Vukajlović i Branka Jocića, nadležni ministri morali da znaju šta rade njihovi podredjeni, i da samo hapšenjem ljudi na nižim nivoima stvarno pitanje odgovornosti zapravo nije ni postavljeno.
„Pitanje linije odgovornosti je presečeno na nekom nižem nivou. I mislim da ova hapšenja imaju za cilj da zaštite one važne koji su i do sada uvek bili nedodirljivi. A to su tajkuni i šefovi političkih stranaka, odnosno ljudi vrlo bliski njima.“
Skrivanje iza odluka Vlade
Ono na šta ukazuju borci protiv korupcije, a za šta kao primer navode aferu sa vakcinama, su česti slučajevi da se mnogi ministri neretko kriju iza odluka ili zaključaka vlade, što je oprobani metod kojim se deli odgovornost.
Draško Karadjinović, iz organizacije Lekari protiv korupcije, upozorava da bi bilo apsurdno da se krađa prilikom vakcina završi samo hapšenjem direktorke Zavoda za zdravstveno osiguranje.
Vakcina protiv H1N1, Beograd, decembar 2009
„Hapšenjem Svetlane Vukajlović sada bi sva pažnja istražnih organa, ali i javnosti, trebalo da bude usmerena ka Ministarstvu zdravlja. Direktorka RZZO nije mogla sama da napravi taj nezakoniti tender. Iako je epidemija proglašena, potpuno je preskočena javna ustanova Institut za virusologiju Torlak. A komercijalnim preduzećima je dato da rade ovaj tender i da uzimaju proviziju. Znači da je već tu potpuno jasno da sve to nije moglo da se radi bez Ministarstva zdravlja.“
Verica Barać zaključuje da ovi slučajevi samo pokazuju koliko je Srbija ogrezla u korupciji, i da će Evropska unija morati još više da insistira na hapšenju „krupnih riba“.
„Bojim se da ovi slučajevi govore da u Srbiji nema istinske volje za borbu protiv korupcije. Mislim da su ove akcije, u kojima na žalost nema uhapšenih sa viših nivoa, diktirane političkim trenutkom, odnosno željom da se Briselu pokaže da se ovde vlast bori protiv korupcije. Da zaista postoji želja da se to čini, sve bi se radilo potpuno drugačije.“
Posle afere „Svinjski grip“ ostalo je 600.000 vakcina čije uništavanje će država morati da plati, a zbog kradja u „Putevima Srbije“, drugim sličnim firmama, nameštenih tendera i korupcije Srbija i u 21. veku ima jednu od najlošijih mreža puteva u Evropi.
U nabavci vakcina protiv gripa AH1N1 državni budžet oštećen je za oko 1.3 miliona evra jer su doze umesto 6,5 plaćane 8,5 evra, zbog čega je uhapšena Svetlana Vukajlović, bivša direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kao i direktori dve firme preko kojih je išla nabavka.
Zoran Stanković, ministar zdravlja Srbije, izjavio je da su u toku istrage u još osam javnosti nepoznatih slučajeva krupne korupcije u zdravstvu, i da očekuje da pravosuđe do kraja rasvetli aktuelnu aferu oko nabavke vakcina.
„Ovo je početak rešavanja svih afera koje su se dugo pominjale u javnosti. Svakodnevno jedan broj ljudi radi po ovim pitanjima, i očekujem da će doprineti da svaki od tih slučajeva bude procesuiran.“
Hapšenje troje osumnjičenih ministarka pravde Snežana Malović opisala je kao dokaz posvećenosti vlasti u borbi protiv korupcije.
„Već je svima jasno da naš moto koji smo isticali, da niko nije zaštićen, više nije puka fraza već da ima konkretnu realizaciju.“
Ali kako se onda dogodilo da tadašnjem nadležnom ministru zbog afere „Svinjski grip“ ne budu stavljene lisice na ruke upitala se javnost, a odgovor bi možda mogao da bude u izjavi ministarke Malović da je direktorka RZZO Svetlana Vukajlović davala netačne informacije Tomici Milosavljeviću o nabavci vakcina, odnosno da ga je lagala.
Sedam stanova i 12 satova
Uz opasku da je nedopustivo iznošenje podataka iz istrage, sadašnji ministar zdravlja Zoran Stanković nije želeo direktno da procenjuje eventualnu odgovornost njegovog prethodnika, ali je ipak preneo neka svoja iskustva.
„Pa ja sada u ministarstvu imam neke ljude koji me lažu. Svestan sam toga, ali se smejem... Jer kada sam došao na čelo Ministarstva zdravlja
„Pa ja sada u ministarstvu imam neke ljude koji me lažu. Svestan sam toga, ali se smejem", kaže ministar Zoran Stanković.
Uz aferu sa vakcinama gotovo istovremeno stigla je vest o podzianju optužnice protiv bivšeg direktora javnog preduzeća "Putevi Srbije" Branka Jocića, koji se tereti da je zloupotrebio sredstva dobijena od Evropske banke namenjena izgradnji puteva i to javno preduzeće oštetio za 43 miliona dinara. Njemu je oduzeto i sedam stanova, kao i 12 basnoslovno skupih švajcarskih ručnih satova, što govori da je živeo na visokoj nozi, ali je i ovde ostalo pitanje ko mu je to omogućio.
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže za naš program da su u oba slučaja, i Svetlane Vukajlović i Branka Jocića, nadležni ministri morali da znaju šta rade njihovi podredjeni, i da samo hapšenjem ljudi na nižim nivoima stvarno pitanje odgovornosti zapravo nije ni postavljeno.
„Pitanje linije odgovornosti je presečeno na nekom nižem nivou. I mislim da ova hapšenja imaju za cilj da zaštite one važne koji su i do sada uvek bili nedodirljivi. A to su tajkuni i šefovi političkih stranaka, odnosno ljudi vrlo bliski njima.“
Skrivanje iza odluka Vlade
Ono na šta ukazuju borci protiv korupcije, a za šta kao primer navode aferu sa vakcinama, su česti slučajevi da se mnogi ministri neretko kriju iza odluka ili zaključaka vlade, što je oprobani metod kojim se deli odgovornost.
Draško Karadjinović, iz organizacije Lekari protiv korupcije, upozorava da bi bilo apsurdno da se krađa prilikom vakcina završi samo hapšenjem direktorke Zavoda za zdravstveno osiguranje.
Verica Barać zaključuje da ovi slučajevi samo pokazuju koliko je Srbija ogrezla u korupciji, i da će Evropska unija morati još više da insistira na hapšenju „krupnih riba“.
„Bojim se da ovi slučajevi govore da u Srbiji nema istinske volje za borbu protiv korupcije. Mislim da su ove akcije, u kojima na žalost nema uhapšenih sa viših nivoa, diktirane političkim trenutkom, odnosno željom da se Briselu pokaže da se ovde vlast bori protiv korupcije. Da zaista postoji želja da se to čini, sve bi se radilo potpuno drugačije.“
Posle afere „Svinjski grip“ ostalo je 600.000 vakcina čije uništavanje će država morati da plati, a zbog kradja u „Putevima Srbije“, drugim sličnim firmama, nameštenih tendera i korupcije Srbija i u 21. veku ima jednu od najlošijih mreža puteva u Evropi.