Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Tadić: Kandidatura u pravom trenutku


Boris Tadić
Dan pre nego što će predsedavajućoj Švedskoj podneti kandidaturu za članstvo u EU, predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je za Radio Slobodna Evropa da u Stokholm odlazi u pravom trenutku i da za ovaj potez ima 95 posto podrške u EU.

Ipak, kakav će odgovor stići iz Brisela niko ne želi da prognozira. Bez obzira na ishod, stručnjaci kao najpozitivniji efekat ovakve odluke ističu dokaz jasnog evropskog opredeljenja Srbije.

Retko kad u Srbiji možete čuti jedinstveno, pa još i pozitivno mišljenje o nekom pitanju. Ako je suditi po našoj anketi na ulicama Beograda, odluka o podnošenju kandidature za članstvo u EU dočekana je upravo tako:



Rok za odgovor iz Brisela nije precizno definisan i zavisi od zemlje kandidata. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je za RSE da je Beograd ispunio sve uslove za ovakav potez, bez obzira na to što Ratko Mladić još nije u Hagu, te da u Stokholm odlazi u pravom trenutku:

“Da li ćemo mi dobiti status kandidata pre nego što potpuno dovršimo saradnju sa Haškim tribunalom, to je potpuno drugo pitanje. Za ovu fazu u koju ulazimo, mi smo potpuno završili proceduru i sačekali smo sve ono što je bio zahtev naših partnera i prijatelja iz Evropske unije. Nikada se u istoriji podnošenja kandidature za članstvo nije desilo da su sve zemlje članice sa istim nivoom odobravanja prihvatile nečiju kandidaturu. Mi to ni danas ne očekujemo, ali imamo izuzetno partnerske i otvorene odnose sa svim zemljama, čak i onima koje su pokazivale blagu rezervu prema podnošenju kandidature. Ogromna većina, 95 posto zemalja članica podstiču Srbiju da podnese kandidaturu.”


NIJE SOLO AKT

Mada su do nedavno poručivali da neće žuriti i da će ka Briselu ići korak po korak, vlasti u Srbiji su stav promenile posle posete šefa holandske diplomatije Maksima Ferhagena. Podsećamo da je, iako je ublažila odnos prema Srbiji, Holandija, a uz nju i Nemačka i Velika Britanija protiv podnošenja kandidature Beograda, jer insistiraju na tome da se nedavno odblokiran Trgovinski sporazum neko vreme i primenjuje. Holandija smatra da Srbija kandidaturu ne bi trebalo da podnosi pre juna, jer će tada glavni haški tužilac Serž Bramerc ponovo izvestiti o saradnji Srbije.

Milan Simurdić: Srbija podnošenjem kandidature jasno stavlja do znanja svojim partnerima u Evropskoj uniji gde želi da bude.
Ipak, odluka Beograda je koordinirana sa nizom drugih zemalja EU, koje su je u tome podržale. Ne želeći da prognozira kakav će odgovor biti, Milan Simurdić iz Foruma za međunarodne odnose ističe značaj samog poteza:

“Srbija podnošenjem kandidature jasno stavlja do znanja svojim partnerima u Evropskoj uniji gde želi da bude, a istovremeno se jasno pokazuje i sopstvenoj javnosti i drugim partnerima kojim putem će se Srbija kretati u narednom periodu.”


Nakon što stigne u Brisel, zahtev za kandidaturu za članstvo u EU treba da bude prosleđen Evropskoj komisiji na izradu mišljenja. Potom zemlja koja želi da postane kandidat dobija upitnik. Upravo na pitanja koja će se naći u ovom dokumentu, kao bitan uslov za pozitivan odgovor iz Brisela, uz mnoge druge, ukazuje Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije:

“Interesantna je opomena da će u upitnicima, ako ih dobije, Srbija morati da odgovori na pitanje kolika je njena teritorija i koliko ima stanovnika. Suština je kako će se Srbija odnositi prema regionalnoj saradnji, koja je ključ evropskih integracija, što mnogi ovde zaboravljaju. Ako Srbija hoće da joj neko razmotri kandidaturu i bez toga što je Mladić još uvek na slobodi, onda bi zaista bilo dobro da ima spreman odgovor na to kako će se ubuduće ponašati u vezi regionalne saradnje. Međutim, čini mi se da ovo nije solo akt naših zvaničnika, već da je koordinirano sa nizom zemalja Evropske unije.”

NIZ POTEZA

Kao još jednu prepreku podnošenju kandidature, protivnici ovakvog poteza Beograda ističu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji još nije stupio na snagu, iako bi trebalo da prethodi kandidaturi. Simurdić, međutim, navodi da ovo nije zvanično pravilo, i da kandidatura neke zemlje ne mora nužno biti povezana sa njegovom ratifikacijom:

“Radi se o nizu poteza koje u narednom periodu treba doneti, neki će biti jednostavni, neki ne, ali u suštini, momenat za ovo je dobar i zbog dva druga razloga. Prvo, to je što je Evropska unija nakon Lisabonskog ugovora razrešila dileme oko proširenja, a drugo što je Srbija objektivno ipak dobila jednu ocenu povoljniju nego do sada iz haškog suda. Tako da treba očekivati da, kada ovaj drugi problem Haškog suda bude rešen, mnoge stvari idu mnogo brže nego što to možemo zamisliti.”

Od pet zemalja zapadnog Balkana obuhvaćenih Procesom stabilizacije i pridruživanja, status kandidata za članstvo u EU imaju za sada Hrvatska i Makedonija, dok su Crna Gora i Albanija podnele zahteve za kandidaturu na koje još nisu dobile konačan odgovor.

Koliko će na odgovor čekati Srbija i kada će i zvanično postati deo Evrope Beograđani nisu optimisti:



Koliko će proteći od podnošenja kandidature do punopravnog članstva u EU zavisi od zemlje kandidata. Dosadašnjim članicama za to je trebalo je između tri i 14 godina.
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG