Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Beograd traži izručenje Purde


Tihomir Purda
Nakon što je Hrvatska saopštila da neće tražiti izručenje Tihomira Purde, zahtev za njegovu ekstadiciju iz BiH uputila je Srbija.

Iako je Županijsko državno tužilaštvo u Osijeku posle sprovođenja istrage i ispitivanja svedoka na osnovu podataka koji su im dostavljeni iz Srbije, zaključilo da ne postoje osnove za krivično gonjenje Tihomira Purde, u Beogradu tvrde da ima dokaza da je odgovoran za ratne zločine. Pošto je Hrvatska, u skladu sa nalazima istrage, odlučila da ne traži ekstradiciju:

“Sada mi u skladu sa našim zakonima tražimo izručenje od Bosne i Hercegovine”, kaže za RES zamenik tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić.

I tako se, taman kad se mislilo da je stavljena tačka na mogućnost novog spora na liniji Beograd – Zagreb, u koji je igrom slučaja uključena i BiH, tenzije nastavljaju.

Nade da ih neće biti javile su se prošle nedelje kada su se, pod motom da bi svako trebalo da sudi svojima, u Zagrebu sastali predstavnici pravosuđa i tužilaštava dveju zemalja.

Ministarka pravde Srbije Snežana Malović po povratku je prenela dogovor da Beograd Purdu, koji je nekoliko dana ranije uhapšen u BiH, prepušta Zagrebu.

“Dogovoreno je da se narednih dana tužilaštvu Hrvatske dostave kopije spisa vezanih za taj predmet, i oni će razmotriti da li će nastaviti da ga procesuiraju”, kazala je Malović.

Pažljivo pristupanje slučaju


Hrvatsko tužilaštvo je po dogovoru, a na osnovu podataka iz Srbije, slučaj istražilo, no rezultati za Beograd nisu prihvatljivi. Bruno Vekrić tvrdi da to ne znači da Srbija nema poverenja u susede i najavljuje da će, ukoliko Purda bude izručen iz BiH svi monitori biti pozvani da gledaju proces.

“Naše kolege iz Osijeka su vrlo profesionalno odradile taj deo posla i oni su našli da je to što su do sada uradili, te procesne radnje, dovoljno ukazuju da nema dokaza da se ovaj postupak vodi”
, kaže Vekarić.

Bruno Vekarić
Zbog čega onda Beograd ponovo pokreće proces?

“Moramo da proverimo navode iz naših papira koje ovde imamo, te ćemo ući u taj postupak. Ono što u ovom trenutku mogu da kažem jeste da će regionalna saradnja i dalje biti naš prioritet i da će ovaj postupak biti jako, jako pažljivo urađen”
, kaže Vekarić.

Na problem u zasnovanosti optužbi protiv Purde, uz hrvatsko tužilaštvo, ukazuje i direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.

Glavno sporno pitanje je što se, barem na osnovu informacija iznetih u medijima, ne zna identitet dve žrtve, za čije se ubistvo Purda tereti.

“To su pripadnici vojske bivše JNA. Kako je moguće da se uopše ne zna ko su te žrtve? To ostavlja jedan vrlo neugodan utisak – prvo nebriga o žrtvama, a onda i da li je sve to tačno. Sada je na potezu srbijansko pravosuđe i ukoliko se dokazima pokaže da do kraja te dve žrtve ostaju neidentifikovane, onda bi neki profesionalan i pravilan postupak morao dovesti do toga da se neko ne može optuživati za žrtve čiji identitet ne može da se utvrdi”
, kaže Kandić.

Tajni spiskovi


Hapšenjem Tihomira Purde, na osnovu poternice Interpola koju je izdala Srbija, otvoreno je i pitanje tajnih spiskova osumnjičenih za ratne zločine. Purda, naime, nije bio na popisu lica koje potražuje Beograd, a koji je ranije dostavljen Zagrebu.

To je ukazalo na mogućnost da svakome ko je tokom rata nosio uniformu po izlasku iz zemlje preti hapšenje. Po dogovoru sa poslednjeg sastanka, Beograd je prosledio Hrvatskoj spiskove koji se odnose na više desetina lica koje potražuje zbog osuda koje su doneli nekadašnji vojni sudovi.

“Mi smo se više puta sa ministarstvom unutrašnjih poslova Hrvatske odogovarali da se svi ti spiskovi učine javnim. I onda ko je kriv neka se procesuira, a ljudi treba da znaju ko se sve nalazi na spisku, kako bi mogli slobodno da cirkulišu i putuju"
, kaže ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić.

Iako iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije tvrde da predmeti ratnih zločina neće biti faktor razdvajanja, kao što je to bilo u slučaju Ejupa Ganića, Nataša Kandić, ne sporeći značaj sporazuma i saradnje između dve zemlje, ukazuje na sledeći problem:

“Tu postoji jedan sudar interpretacije ratnih događaja i nasleđenog materijala. To nikada nije analizirano i pitanje je koliko tu stvarno ima dokaza, a koliko postoji I nekog političkog pristupa”
, zaključuje Kandić.

Ona rešenje vidi u okupljanju grupe nezavisnih pravnika koji će profesionalno preispitati sve spiskove i skinuti sa njih ljude za koje nema dokaza. I to bi trebalo da bude značajan deo politike pomirenja.
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Pogledajte komentare (4)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG