Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Uskoro drastičnije kazne za huligane


Nakon septembarskog ubistva franuskog navijača Brisa Tatona u centru Beograda usledili su brojni protesti protiv nasilja, Foto: Vesna Anđić
Huligane u Srbiji uskoro očekuju drastično povećane kazne za izgrede, jer će biti usvojene izmene zakona koje to omogućavaju. Ali, prva reakcija nasilnika medju navijačima na najavljeni obračun je upravo povećana agresija – pretnje se nastavljaju.

Izmene Zakona o sprečavanju nasilja u sportu i Zakona o prekršajima biće usvojene u najskorije vreme i nakon toga se u narednih par godina može očekivati drastično opadanje broja najtežih huliganskih ispada, izjavio je za naš radio Slaviša Zlatanović, državni sekretar u Ministarstvu Srbije za omladinu i sport:

"Ja sam siguran da će, kao i u Engleskoj koja je imala i veći problem sa huliganima nego Srbija, naša država u ovoj borbi izaći kao pobednik. Taj novi zakon mora da zaživi, i nakon nekoliko prvih izgrednika koji dobiju zaslužene kazne siguran sam da će sve to polagano ući u normalne tokove."


Izmenama zakona predvidjene su znatno oštrije novčane i zatvorske kazne za huligane i organizatore sportskih priredbi koji ne poštuju propise, koje su za pojedine prekršaje i do 10 puta veće od dosadasnjih. Namera je i da se ubrzaju sudski postupci. Medjutim, reakcija huligana na objavu rata nasilju veoma je oštra, i oni nastavljaju sa agresivnim ponašanjem; Najekstremniji navijači Partizana skandirali su na utakmici Evrolige uvredljive i preteće poruke na račun novinarke televizije B92 Brankice Stanković, autorke emisije u kojoj je razotkrila brojna krivična dela vodja navijačkih grupa, i kojoj su zbog toga prethodnih dana pretili smrću elektronskom poštom. Glumicu Bojanu Maljević huligani su u Beogradu napali na ulici samo zato što je nosila kišobran sa logom B92.

NAVIJAČI NAVIKLI DA NEMA KAZNI


Psiholog Dragan Popadić, profesor na Beogradskom univerzitetu, za naš radio kaže da je takva reakcija nasilnika bila očekivana jer oni upravo na taj način proveravaju da li je država ozbiljna u svojoj nameri:

"Navijači znaju, a znali su to i ranije, da su za nasilje predvidjene kazne koje su mogle da budu oštre. Ali su navikli da je to samo na papiru i da će im biti oprošteno. Pod pretpostavkom da vlast sada ozbiljno „zalegne“ za iskorenjivanje nasilja, nasilnici koji to rade pod firmom navijača suočiće se sa činjenicom da to država misli ozbiljno. Dakle, država bi trebalo da se potrudi da im prosto pokaže i dokaže da povratka na staro nema."
Od, na primer, stotinu privedenih, u poslednje tri godine procesuirano je negde 50 odsto. A od tih 50 odsto samo pet odsto dobilo je konačan sudski epilog


Prema istraživanju Ministarstva za sport, jedan od najvećih problema u dosadasnjoj borbi protiv nasilnika medju navijačima bila je dugotrajna sudska procedura.

"Od, na primer, stotinu privedenih, u poslednje tri godine procesuirano je negde 50 odsto. A od tih 50 odsto samo pet odsto dobilo je konačan sudski epilog, Što znači da 95 odsto nije dobilo konačan sudski epilog. Ja zaista ne bih znao da vam kažem šta bi to moglo da bude, da li je korupcija, ili su možda pretnje, ili nešto treće…"
, kaže Slaviša Zlatanović.

Dragan Koković, sociolog sporta, izjavio je za naš radio da će oštrije kazne sigurno u izvesnoj meri suzbiti nasilje, ali da je najvažnije videti da li će institucije funkcionisati:

"Važno je da funkcioniše ono što već postoji. Izgleda da je država ovo donela iz nemoći da reši neke stvari. Prosto rečeno, sve se mora procesuirati i ne treba da se vodi igra oko presuda. čovek koji je ubio navijača dobio je 30 godina zatvora, a sa druge strane oni koji su takodje ubijali navijače ranije su osudjeni na po tri ili četiri godine. Dakle, mora da postoji doslednost države u borbi protiv nasilja. Kada ste odnegovali monstruma, čudovište kada je u pitanju nasilje, onda je zaista teško sada se vratiti na nultu poziciju."


POLARIZOVANJE NASILJA


Navijač beogradskog fudbalskog kluba Rad, čije pristalice važe za najekstremnije u Srbiji, pre nekoliko dana osudjen je na 30 godina zatvora zbog ubistva nožem jednog navijača Voždovca, i to je do sada najveća kazna izrečena za ubistvo koje je učinio neki huligan. Do sada je protiv pedesetak najekstremnijih huligana podignuto nekoliko stotina krivičnih prijava, ali većina nije procesuirana.

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, izjavio je da je pravosudna procedura do sada nije bila efikasna,
Sve što se dešava u čitavom društvu lako se prelije na stadione i onda imate jedno polarizovanje tih nasilja. Pola je na stadionu, a pola izvan.
i da će izmene ispraviti greške:

"Recimo, i ranije je postojala mogućnost da se izrekne zabrana prisustvovanja sportskim dogadjajima, i osoba kojoj je ta mera izrečena morala je da se javi u policijsku stanicu. Ali zakonodavac je propustio da kaže šta će se desiti ako se taj huligan ne pojavi u policiji. Sada smo uneli novu zakonsku odredbu koja kaže: Za osobu koja se po ranijem naredjenju ne pojavi u policijskoj stanici izrećiće se kazne zatvora od 30 do 60 dana i novčana kazna. Nedostatkom ove sankcije ceo taj zakon je bio obesmišljen."


Dragan Koković na kraju kaže da će jos dosta vremena proteći pre nego što će publika u Srbiji bezbrižno ići na stadione, ali zaključuje da je i to moguće:

"Mi moramo imati normalizaciju naše svakodnevice… Ne samo sportskog okruženja nego i svega ostalog u društvu. Sve što se dešava u čitavom društvu lako se prelije na stadione i onda imate jedno polarizovanje tih nasilja. Pola je na stadionu, a pola izvan. Tako da je skoro čitava ta sfera prožeta tim nasilničkim obrascima. Lično mislim da bez sagledavanja sporta kao totalne društvene činjenice ne možemo rešiti probleme."


Novim zakonom kazne za klubove koji se ne pridržavaju propisa za organizaciju utakmica povećane su na dva miliona dinara, dok za huligane iznose do 150.000 dinara i zatvor do 60 dana. Za nasilje u grupi kazna zatvora je do osam godina, dok je za kolovodje maksimalna zatvorska kazna 12 godina.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

XS
SM
MD
LG