Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Panika zbog 'ekonomske invazije' Hrvata na Srbiju


Jana je proizvod hrvatskog koncerna Agrokor, arhiv
Poznati srpski biznismeni ovih dana preko medija udaraju u doboše ekonomskog patriotizma. Upozoravaju da se mora sprečiti ekonomska invazija Hrvata na Srbiju i pozivaju srpsku vladu da stane iza njihovih firmi dajući im garancije kod stranih banaka za povoljnije kredite za kupovinu domaćih, ali i preduzeća u regionu.

Verica Kalanović
, ministarka za kapitalne investicije, ovako je za Radio Slobodna Evropa prokomentarisala tvrdnje srpskih privrednika da dobre srpske firme ne treba prodavati hrvatskim kompanijama:

“Ja firme jedino delim na uspešne i neuspešne. U uspešne ubrajam one koje koje zapošljavaju veliki broj ljudi, isplaćaju im pravovremeno plate i poštuju zakone Republike Srbije. Velike investitore i vlasnike kompanija ne delim po nacionalnosti. Da li su im otac i majka rodjeni u Sloveniji, Hrvatskoj, nekoj drugoj republici ili su možda došli iz neke afričke zemlje – u takvu diferencijaciju ne želim da se upuštam i smatram da su je godine iza nas odnele.”


Pojedini mediji u Srbiji objavljuju da su hrvatske tvrtke u saradnji sa svojom vladom napravile plan za potpuno preuzimanje srpske prehrambene industrije. Primera radi, hrvatska kompanija “Agrokor” Ivice Todorića, “Atlantis grupa” Emila Tedeskog i “Kraš”, na čijem je čelu Nadan Vidošević, navodno i ne kriju da im je cilj da kupe i poznate srpske brendove “Jafu” iz Crvenke, “Karneks” iz Vrbasa, požarevački “Bambi”, beogradski “Imlek”.

Konzum je lanac trgovina u vlasništvu Agrokora, koji se raširio u cijelom regionu, arhiv
Početak tog plana već je, kako pišu beogradski mediji, realizovan kad je “Atlantis grupa” početkom prošlog meseca kupila “Drogu Kolinsku” za 382 miliona evra, u okviru koje posluju srpske firme “Soko Štark”, “Grand kafa” i “Palanački kiseljak”.

“Moja država mora da stane iza mene, kao što Hrvatska stoji iza svojih ljudi”
, izjavio je jedan srpski privrednik. A drugi dodao: “U suprotnom, naša privreda će uskoro biti u vazalnom odnosu prema drugim državama regiona”.

U tom tonu za naš program govori i Radoslav Veselinović, nekadašnji predsednik Privredne komore Srbije, sada vlasnik kompanije “Galeb grupa”.

“Potrebno je da u našu zemlju dođe strani kapital, ali je potrebno pomoći i domaće privrednike da svoje biznise mogu proširiti bar na tržište CEFTA”, kaže Veselinović.

Upitan ne zadovoljava li već postojeći državni Fond za razvoj takve potrebe domaćih privrednika, Veselinović kaže da su sredstva tog fonda isuviše skromna:

“Ona mogu da pomognu neke male projekte ili poslove vredne do dva miliona evra, ali njima se ne može učiniti ništa ozbiljnije za podršku biznisa koji je razvojno orijentisan”, tvrdi Veselinović.

Ekonomski nacionalizam


Naš sagovornik tvrdi da su, za razliku od srpskih, kompanije iz okruženja imale državnu podršku i na lokalnom tržištu i u regionalnoj ekspanziji.

“Ja sad govorim iz jednog ličnog primera. Mi smo pre pet godina hteli da kupimo kompaniju u Hrvatskoj. imali smo podršku banaka iz Srbije - trebalo je negde oko osam-devet miliona dinara. Sve je već bilo dogovoreno, ali je dan pred finalizaciju uskočio jedan hrvatski fond i otkupio akcije te kompanije. To je bilo propraćeno novinskim naslovom “Spriječili smo da srpska tvrtka kupi našu firmu”
, kaže Veselinović.
Ekonomski analitičar Milan Kovačević kaže kako nije tačno da srpska roba 'ne ide' na hrvatskom tržištu i tvrdi da je problem u tome što se 'naši ljudi ne trude da prodaju na hrvatskom tržištu, zbog toga što misle da je to teško ostvarivo'.


Srpski biznismeni tvrde da hrvatska država stoji iza svojih kompanija i taj recept preporučuju i državi Srbiji. Međutim, ekonomski analitičar Milan Kovačević te tvrdnje opovrgava.

“Nije uopšte tačno da se u Hrvatskoj država meša u poslovanje kompanija. Kod nas se država mnogo više petlja u sve. Te njihove tvrdnje služe samo da bi iskamčili više od države i nisu ništa drugo do ekonomski nacionalizam. Problem leži negde drugde: naime, naši ljudi se ne trude da prodaju na hrvatskom tržištu, zbog toga što misle da je to teško ostvarivo, da tamo srpska roba ne ide. A to uopšte nije tačno. Ima nekih srpskih proizvoda koji perfektno prolaze na hrvatskom tržištu”, uverava Kovačević.

Milan Ćulibrk
, glavni urednik “Ekonomist medija grupe”, podseća za naš program dokle država sme da ide u privrednoj sferi.

“Ono što država zaista mora da uradi jeste da za kupovinu preduzeća obezbedi iste uslove domaćim i stranim biznismenima. Tvrdnje kako država favorizuje strance nekako mi se ne čine potpuno logičnim, osim kad je reč o otvaranju novih investicija, što je i razumljivo jer u tom slučaju dolazi do otvaranja novih radnih mesta i tu država subvencioniše investitore novcem iz budžeta. Iako se i tu postavlja pitanje da li je to prava mera jer je mnogo bolje obezbediti dobre uslove poslovanja koji bi privukli svakog investitora – kako domaćeg, tako i stranog – da ulaže u Srbiju”, ocenjuje Ćulibrk.

Kad je u pitanju kupovina preduzeća u Srbiji, sagovornik Radija Slobodna Evropa podseća na dosadašnju praksu koja uveliko demantuje navode domaćih privrednika o državnom favorizovanju stranaca.

“Činjenica je da je najveći broj poništenih privatizacija bio upravo u slučajevima kada su preduzeća kupovali domaći biznismeni ili “biznismeni” jer su ih kupovali zbog nekretnina i imovine, a ne zbog njihove osnovne delatnosti, zbog čega u velikom broju slučajeva ta delatnost nije ni nastavljena, što je na kraju rezultiralo ili raskidanjem ugovora ili poništavanjem privatizacije. To se, dakle, pokazalo kao veoma loš recept. S druge strane, evidentno je da su u kompanijama u kojima posao dobro funkcioniše, kupci uglavnom bili pravi strateški partneri i pre svega oni iz inostranstva”
, navodi Milan Ćulibrk.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG