Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Sve više pokušaja ilegalnog prelaska granice


Reka Tisa

Kroz Srbiju prolaz do Evropske unije ilegalno često traže Kinezi, Iračani, Avganistanci, Turci, ali i veliki broj Albanaca sa Kosova

U reci Tisi pronađen je još jedan leš koji bi mogao da bude iz grupe kosovskih Albanaca za koje se sumnja da su se pre nekoliko dana utopili pri pokušaju da ilegalno pređu granicu Srbije i Mađarske, potvrdila je srpska policija.

Sumnja se da se u noći između 15. i 16. oktobra, kod Martonoša, udavilo najmanje 15 osoba kada se prevrnuo čamac pri pokušaju da se domognu mađarske granice. Ovaj događaj potvrdio je da je Srbija, kao i ostale države regiona, zemlja preko koje ilegalni imigranti često pokušavaju da se prebace u zemlje zapadne Evrope.

Sumnja se da je grupa kosovskih Albanaca preko Srbije ilegalno pokušala da se prebaci u Mađarsku i da je u njihovom čamcu koji se prevrnuo na Tisi bilo najmanje 19 ljudi. Reka je na mestu gde se dogodila nesreća široka oko 200 metara, a duboka 15.

Borivoj Mucalj, načelnik Policije Subotice, izjavio je da je od mađarskih kolega obavešten da se prilikom ilegalnog prelaska na mađarskoj strani reke prevrnuo čamac, u rejonu takozvane Mrtve Tise kod Martonoša i da je pronađena jedna mrtva žena, a da se za ostalima traga.

Radojka Radanović, portparol Policijske uprave u Kikindi, izjavila je za naš radio da im je u petak, 23. oktobra oko 10.30, prijavljeno da je u Tisi pronađen još jedan ženski leš.

„Da li je to iz te grupe ili ne...Uviđaj, mislim, još traje, još uvek se radi. Za ovo je nadležan opštinski sudija. Ja ne mogu ništa više da kažem“, objasnila je Radanović.

Prema izjavama policija i jedne i druge strane, ilegalni prelasci su na ovoj lokaciji veoma česti, a oko 45 odsto imigranata čine kosovski Albanci. Na internet sajtu mađarske državne televizije objavljena je i informacija da je 19. oktobra otkrivena grupa od 24 Albanaca i šest Avganistanaca koji su ilegalno prešli granicu, među kojima su neki bili bez isprava.

Kada dospemo na Šengen migranti će biti veći problem

Ivica Dačić, srpski ministar policije, izjavio je da Srbija ima problem sa ilegalnim migracijama, i da nadležni preduzimaju sve da bi ga sveli na najmanju moguću meru.

„Taj deo pitanja migracija nije toliko veliki u našoj zemlji kao u nekim drugim zemljama. Reč je o nekoliko stotina ljudi. Ove godine će možda biti oko 200 azilanata, negde do 100 ljudi je trgovina ljudima. Takođe je reč o nekoliko stotina ljudi kada je reč o ilegalnim migrantima. Ali, što se više približavamo Evropskoj uniji, to će pitanje biti važnije. Naročito, ako dođe do ukidanja šengenskih viza“, smatra Dačić.

Zbog geografskog položaja, na granici između istoka i zapada, Srbija je na udaru ilegalnih migranata, koji i preko Hrvatske, Bosne i Hercegovine i ostalih zemalja pokušavaju da odu dalje.

Vladimir Petronijević, iz nevladine organizacije Grupa 484, izjavio je za naš radio da je poslednja tragedija na Tisi još jednom pokazala da je u proteklih nekoliko godina sve češće na meti granica između Srbije i Mađarske.

“Jer ona je, zapravo spoljna granica Evropske unije. Ona ima određeno opterećenje, ali tu postoji, prvenstveno sa mađarske strane, video posmatranje same granice. Kanali koje migranti koriste su vrlo često isti oni kanali koji se koriste i za razne druge vidove ilegalnih delatnosti, kao što su šverc droge ili šverc oružja”, kaže Petronijević.

Među ilegalnim migrantima najčešće su ljudi koji su u potrazi za boljim životom, potencijalni azilanti i žrtve trgovine ljudima. Pokazalo se da kroz Srbiju prolaz do Evropske unije često traže Kinezi, Iračani, Avganistanci, Turci, ali i veliki broj Albanaca sa Kosova.

Jovana Mihajlović, iz Međunarodne organizacije za migracije, izjavile je za naš radio da je iskustvo pokazalo da krijumčarenje ljudi nema nacionalnu konotaciju, i da su ljudi sa Kosova među ilegalnim migrantima iz istih razloga kao i ostali.

“To isključivo ima veze sa ekonomskim statusom građana. Apsolutno nema veze sa bilo stanjem u kome se nalazi grad u kome oni žive, osim ličnog ekonomskog statusa osobe. Jednostavno, ekonomska situacija u zemljama u okruženju je takva da se ljudi odlučuju na riskantne poteze i na ilegalan odlazak iz zemlje”, objašnjava Jovana Mihajlović.

Beg od ugroženih ljudskih prava

Vladimir Petronijević, iz Grupe 484, kaže da je kod većine ilegalnih migranata presudan ekonomski momenat, ali da jedan deo njih ima i druge razloge.

“Imate u tim grupama i ljudi kojima je zaista potrebna zaštita, dakle onima kojima su zaista ugrožena osnovna ljudska prava i koji traže zaštitu – azil u nekoj drugoj zemlji. Imate žrtve trgovine ljudima koji takođe koriste te iste kanale i koji moraju biti na određeni način i pod određenim kriterijumima zaštićeni”, kaže Petronijević.

U poslednje vreme, kaže Jovana Mihajlović, za ilegalno prebacivanje češće se koriste kopneni putevi. “Naša zemlja se koristi zbog toga što je Jadransko more, što bi negde bio drugi način da neko iz Albanije prebegne u Evropsku uniju, mnogo više obezbeđeno. Italija je jako puno uložila kako bi se taj kraj kriminalnih mreža, ta ruta – presekla”, objašnjava ona

Jovana Mihajlović zaključuje da je Srbija, zahvaljujući, najpre, primeni kriterijuma potrebnih za ukidanje šengenskih viza i članstvo u Evropskoj uniji, ipak učinila napredak u borbi protiv ilegalnih migracija.

“Trgovci ljudima i krijumčari uvek koriste tehnike i metode koje su korak ispred nas. Tako da možemo samo da očekujemo da ćemo svi mi koji se borimo protiv ilegalnih migracija, dostići taj nivo da možemo da se borimo protiv tog problema. Neće se on tako lako iskoreniti."

Ilegalni migranti stižu iz svih delova sveta pa, u zavisnosti od složenosti akcije, organizatori posla za prebacivanje preko granice u neku od zapadnoevropskih zemalja uzimaju od 1.000 do 10.000 evra po osobi.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

XS
SM
MD
LG