Savet bezbednosti UN u predsedničkom saopštenu je apelovao na zemlje širom sveta, a posebno na zemlje bivše Jugoslavije, da pomognu u hapšenju poslednjeg haškog begunca Gorana Hadžića koji je optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata u Vukovaru i nekoliko okolnih opština.
Frederik Svinen, specijalni savetnik haškog tužioca Serža Bramerca kaže za naš program da se Savet bezbednosti uvek obraća celom regionu, a ne zato što ima specifične tragove koji navode da je odbegli Hadžić van Srbije.
“To jeste regionalni problem, jer je zločin izvršen u regionu, u slučaju Gorana Hadžića, to je Hrvatska. Mi uvek ističemo da je ključ za hapšenja u Beogradu. Zato blisko sarađujemo sa vašim vlastima. Dakle, tu je ključ, ali mi, naravno, ne možemo da isključimo i druge opcije”, kaže Svinen, naglasivši da ne može više da kaže jer su u pitanju operativni podaci.
Drago Kovačević, bivši gradonačelnik Knina kaže da on nije poznavao Gorana Hadžića, ali znajući neke njegove poslove, iznosi sledeće pretpostavke gde i ko bi ga mogao kriti.
“Za mene lično je veliko čudo da je on ostao poslednji neisporučeni haški optuženik, zato što mi nije izgledalo da je tako velikog kalibra. J
a lično ne bih bio iznenađen da se Goran Hadžić možda krije u Hrvatskoj ili u BiH. Jer su te ratne igre, a u okviru njih tzv. privredne igre sa šumom, naftom, švercom...pravile neku vrstu bratstva. Ne bi me iznenadilo da su se oko njegovog bekstva njegovi “poslovni partneri” angažovali, jer među tom vrstom ratne kaste vlada čvrsta solidarnost. Ne bi me iznenadilo da je tako”, kaže Kovačević.
Naš sagovornik iz Hrvatske Zoran Pusić, predsednik Građanskog odbora za ljudska prava, kaže tim povodom da poziv shvata kao žurbu UN zbog skorog zatvaranja Haškog tribunala.
“Sve što znam je da je Hrvatska silno zainteresirana za njegovo hapšenje, da bi sve napravila da pomogne da se ustanovi gdje je i da se pošalje u Hag. Glasine su da je on zbrisao sa ovog područja u većem strahu od nekakvih kamatara i gangstera kod kojih se zadužio, nego od Haškog suda. U tom slučaju lako bi moglo biti da on nije više u ovoj regiji. Hadžića niko iz vlast ne štiti, nema nikakve zavjere, nikakve prepreke...”, ocenjuje Pusić.
Opasan svedok
Hadžić je u ratnim 90-im prešao put od magacionera do predsednika tzv. ”Republike Srpske Krajine”. Nakon okončanja rata, do 2004. živeo je mirno u Novom Sadu kada mu je dojavljeno da je stigla zapečaćena haška poternica i da se sprema njegovo hapšenje.
Sa putnom torbom je pobegao tik ispred policije i od tada mu se gubi svaki trag. Beogradski novinar Dejan Anastasijević podseća na njegovu vrtoglavu karijeru u ratno vreme:
“Hadžić je bio isturen od strane tadašnje Državne bezbednosti kao neka vrsta marionete kojom su upravljali Jovica Stanišić i Frenki Simatović. Naravno, on je bio uključen u vrlo unosne poslove šverca nafte, cigareta, poslove sa ukradenim automobilima itd. Nakon rata on je uživao zaštitu. U vreme kada je bila raspisana poternica za njim, bio je savetnik u Naftnoj industriji Srbije. To ne može biti jedan magacioner bez moćnih prijatelja. Nije isključeno, s obzirom na sva rusko-srpska muvanja sa naftom, da se on uputio negde u tom pravcu.”
Mediji su Gorana Hadžića proglašavali ovih godina opasnim svedokom jer je bio na direktnoj vezi sa Beogradom.
Da može biti opasniji od ostalih isporučenih haskih optuženika, teško bi se moglo reći, ali da je sa gotovim planom dočekao ulazak srpske vojske u Vukovar, to je sasvim jasno već iz izjave koju je dao beogradskoj državnoj televiziji ujesen 1991. Uključujući, kasnije će se ispostaviti, i laži o vukovarskim logorašima u Srbiji:
Goran Hadžić tereti se u haškoj optužnici za progon nesrba na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, za pokušaj istrebljenja i ubistva "više stotina Hrvata i nesrba", za prisilno zatvaranje i zlostavljanje logoraša u kampovima u Dalju, Erdutu u Hrvatskoj kao i u Begejcima, Stajićevu i Sremskoj Mitrovici u Srbiji, te za uništavanje i pljačku imovine nesrpskog stanovništva u Istočnoj Slavoniji.
U optužnici protiv Hadžića se navodi da je od juna 1991. godine postojao "zajednički zločinački poduhvat" čiji je cilj bio proterivanje nesrba sa otprilike jedne trećine teritorije Hrvatske kako bi se taj prostor stavio pod srpsku kontrolu.
Posle hapšenja Ratka Mladića, predsednik Srbije Boris Tadić je lično izjavio da uskoro sledi hapšenje i poslednjeg haškog begunca. Time bi, nakon hapšenja Ratka Mladića, Srbija potpuno ispunila haške obaveze i prema strogim holandskim kriterijumima. Njen evropski put bi, što se tiče te prepreke, tada bio deblokiran.
Frederik Svinen, specijalni savetnik haškog tužioca Serža Bramerca kaže za naš program da se Savet bezbednosti uvek obraća celom regionu, a ne zato što ima specifične tragove koji navode da je odbegli Hadžić van Srbije.
“To jeste regionalni problem, jer je zločin izvršen u regionu, u slučaju Gorana Hadžića, to je Hrvatska. Mi uvek ističemo da je ključ za hapšenja u Beogradu. Zato blisko sarađujemo sa vašim vlastima. Dakle, tu je ključ, ali mi, naravno, ne možemo da isključimo i druge opcije”, kaže Svinen, naglasivši da ne može više da kaže jer su u pitanju operativni podaci.
Drago Kovačević, bivši gradonačelnik Knina kaže da on nije poznavao Gorana Hadžića, ali znajući neke njegove poslove, iznosi sledeće pretpostavke gde i ko bi ga mogao kriti.
“Za mene lično je veliko čudo da je on ostao poslednji neisporučeni haški optuženik, zato što mi nije izgledalo da je tako velikog kalibra. J
a lično ne bih bio iznenađen da se Goran Hadžić možda krije u Hrvatskoj ili u BiH. Jer su te ratne igre, a u okviru njih tzv. privredne igre sa šumom, naftom, švercom...pravile neku vrstu bratstva. Ne bi me iznenadilo da su se oko njegovog bekstva njegovi “poslovni partneri” angažovali, jer među tom vrstom ratne kaste vlada čvrsta solidarnost. Ne bi me iznenadilo da je tako”, kaže Kovačević.
Naš sagovornik iz Hrvatske Zoran Pusić, predsednik Građanskog odbora za ljudska prava, kaže tim povodom da poziv shvata kao žurbu UN zbog skorog zatvaranja Haškog tribunala.
“Sve što znam je da je Hrvatska silno zainteresirana za njegovo hapšenje, da bi sve napravila da pomogne da se ustanovi gdje je i da se pošalje u Hag. Glasine su da je on zbrisao sa ovog područja u većem strahu od nekakvih kamatara i gangstera kod kojih se zadužio, nego od Haškog suda. U tom slučaju lako bi moglo biti da on nije više u ovoj regiji. Hadžića niko iz vlast ne štiti, nema nikakve zavjere, nikakve prepreke...”, ocenjuje Pusić.
Opasan svedok
Hadžić je u ratnim 90-im prešao put od magacionera do predsednika tzv. ”Republike Srpske Krajine”. Nakon okončanja rata, do 2004. živeo je mirno u Novom Sadu kada mu je dojavljeno da je stigla zapečaćena haška poternica i da se sprema njegovo hapšenje.
"U vreme kada je bila raspisana poternica za njim, bio je savetnik u Naftnoj industriji Srbije. To ne može biti jedan magacioner bez moćnih prijatelja", kaže Dejan Anastasijević.
Sa putnom torbom je pobegao tik ispred policije i od tada mu se gubi svaki trag. Beogradski novinar Dejan Anastasijević podseća na njegovu vrtoglavu karijeru u ratno vreme:
“Hadžić je bio isturen od strane tadašnje Državne bezbednosti kao neka vrsta marionete kojom su upravljali Jovica Stanišić i Frenki Simatović. Naravno, on je bio uključen u vrlo unosne poslove šverca nafte, cigareta, poslove sa ukradenim automobilima itd. Nakon rata on je uživao zaštitu. U vreme kada je bila raspisana poternica za njim, bio je savetnik u Naftnoj industriji Srbije. To ne može biti jedan magacioner bez moćnih prijatelja. Nije isključeno, s obzirom na sva rusko-srpska muvanja sa naftom, da se on uputio negde u tom pravcu.”
Mediji su Gorana Hadžića proglašavali ovih godina opasnim svedokom jer je bio na direktnoj vezi sa Beogradom.
Da može biti opasniji od ostalih isporučenih haskih optuženika, teško bi se moglo reći, ali da je sa gotovim planom dočekao ulazak srpske vojske u Vukovar, to je sasvim jasno već iz izjave koju je dao beogradskoj državnoj televiziji ujesen 1991. Uključujući, kasnije će se ispostaviti, i laži o vukovarskim logorašima u Srbiji:
Goran Hadžić tereti se u haškoj optužnici za progon nesrba na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, za pokušaj istrebljenja i ubistva "više stotina Hrvata i nesrba", za prisilno zatvaranje i zlostavljanje logoraša u kampovima u Dalju, Erdutu u Hrvatskoj kao i u Begejcima, Stajićevu i Sremskoj Mitrovici u Srbiji, te za uništavanje i pljačku imovine nesrpskog stanovništva u Istočnoj Slavoniji.
U optužnici protiv Hadžića se navodi da je od juna 1991. godine postojao "zajednički zločinački poduhvat" čiji je cilj bio proterivanje nesrba sa otprilike jedne trećine teritorije Hrvatske kako bi se taj prostor stavio pod srpsku kontrolu.
Posle hapšenja Ratka Mladića, predsednik Srbije Boris Tadić je lično izjavio da uskoro sledi hapšenje i poslednjeg haškog begunca. Time bi, nakon hapšenja Ratka Mladića, Srbija potpuno ispunila haške obaveze i prema strogim holandskim kriterijumima. Njen evropski put bi, što se tiče te prepreke, tada bio deblokiran.
