Dostupni linkovi

Građani Srbije se najviše boje gubitka posla


Istraživanje Galupa
Kolektivni strahovi u Srbiji su gotovo dve decenije potiskivali lične, koji su danas dominantno vezani za pitanja egzistencije. Distance, etničke ili prema seksualnim manjima su i dalje prisutne, ali dosta manje nego ranije, rezultat je istraživanja na 2.400 ispitanika starosti od 18 i više godina, rađenim na temu strahova i distanci kod Srba. Na skali od plus pet do minus pet, najveća etnička distanca je prema Albancima, i Hrvatima.

Kakva je situacija sa ostalim narodima bivše Jugoslavije, prenosi Srbobran Branković direktor Medijum Galupa:

"Prosečna ocena od minus 5 do plus 5 je za Srbe 3,4 odsto, za Muslimane - Bošnjake je minus 1,3 odsto ,znači na skali minus pet do pet govorimo. Za Mađare minus 1,6 odsto, za Albance minus 3, odsto, za Crnogorce minus 0,5, za Hrvate minus 2 odsto, za Slovence minus 1,1 odsto, za Makedonce minus 0,1 odsto, dakle oni su tu blizu nule, ni negativno ni pozitivno, za Rome minus 1,3. Koliko se god i sada ovo izgleda zastrašujuće brojke ipak su one mnogo manje nego što su bile devedesetih godina."


Rat ili strah od pritiska Zapada, dominantno prisutan devedesetih godina danas je gotovo nestao, ali je ilustrativan i odnos prema velikim svetskim nacijama, kaže Branković:

"I vidite da su tu naneslavnije prošli Amerikanci, oni su na skali zaradili minus 2,5, Rusi plus 0,9 znači oko jedan, Englezi minus 2, Nemci minus 1,8, Francuzi minus 1, Italijani su zajedno sa Japancima na pozitivnom delu skale, 0,3 i Kinezi minus 1,2."

Psiholog Žarko Trebješanin primećuje sledeće:

"Tu je opet zanimljivo koliko ta priča o nekim večitim prijateljima i neprijateljima u suštini vrlo sumnjiva. Sada su nama, odnosno veću odbojnost imamo prema Englezima nego Nemcima. Znači Nemci koji su bili, pogotovo u moje doba kada sam išao u školu, glavni neprijatelji osim Turaka, evo oni su nam sada bliži nego Englezi, sa kojima smo bili saveznici."


Netrpeljivost veća kod starijih


Psiholog Žarko Trebješanin ističe da su etničke distance danas mnogo manje nego što su bile devedesetih i da kolektivni strahovi vrlo često potiskuju lične:

"Ono što ovde može na prvi pogled da deluje kao dosta velika odbojnost u stvari možete da shvatite vrlo optimistički i da je mnogo manja nego što je to bilo recimo pre deset godina. I sasvim je opet logično da kada imate sukobe, zapravo oružane sukobe, odnosno rat, da imate negativan odnos da je tu negativna distanca."


Netrpeljivost raste sa porastom godina života, a opada sa porastom obrazovanja, pokazalo je istraživanje.

Izrazita odbojnost vlada i prema seksualnim manjinama, pokazalo je istraživanje na 2400 ispitanika, prenosi Srboboran Branković:

"I vidimo da heteroseksualci, uzimamo ih kao, reper pošto su oni pretpostavljamo većina, 3,2 je prosečna ocena, ovo nisu procenti. Gej populacija minus 4,1 je prosečna ocena. Lezbejke minus 3,9, biseksualci minus 4, 1 i transeksualci minus 4, 5. Dakle izrazita odbojnost vlada prema manjinskim seksualnim grupama. Zapravo najveća je vidimo prema transeksualcima, potom prema gej populaciji. Znači veći kolektivni strahovi veća odbojnost prema pojedinim seksualnim manjima."

Pored visoke negativne ocene prema seksualnim manjinama, taj broj je danas mnogo manji nego ranije, kaže psiholog Žarko Trebješanin i analizira zašto je to tako:

"Za transeksualce čak minus 4, 5, gej populacija minus 4,1, biseksualci isto toliko, a evo prema narodu gde je najveća odbojnost je minus 3, odnosno prema Albancima ili Hrvatima minus 2, još manje. Dakle, šta hoću da kažem, da je ovde još uvek veći problem izgleda seksualna orijentacija različita nego što je to nacija. Pa sa transeksualcima nismo ratovali! Da, da, ali nije to jedini razlog..."


Istraživanje “TNS Medium galupa" pokazuje da su u Srbiji kolektivni strahovi jači od pojedinačnih, jer se 77 odsto građana boji siromaštva, 69 gubitka posla, 62 nestanka svog naroda, a sa druge strane 51 odsto strahuje da će biti žrtva kriminala.

Istraživanje "Bliskosti i distance u srpskom društvu i strahovi građana na kraju prve decenije 21. veka", pokazuje da se posledice ratnih devedesetih godina još osećaju jer je prilično izražena etnička distanca.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG