Od prvih 1.000 radnika koji su prvog februara iz “Zastave” prešli u “Fiat”, njih 20 je posle mesec dana rada odlučilo da se vrati u matično preduzeće i raskine ugovor sa italijanskim proizvođačem automobila. Prema procenama stručnjaka, ova pojava neće uticati na “Fiatove” proizvodne planove u Srbiji, ali iako nije masovna svakako je upozoravajuća jer deo ovdašnjih radnika je nespreman za znatno angažovaniji pristup svojim radnim obavezama.
Prema informacijama iz fabričkog sindikata radnici koji su se predomislili su uglavnom stariji od 50 godina i nisu mogli da izdrže tempo rada na “Fiatovim” montažnim trakama.
Njihove mlađe kolege, koje rade na montaži “punta” kažu da su njihova prava i obaveze kod novog poslodavca prilagođeni evropskim standardima.
“Više se radi. Bolji su uslovi rada, ali se mnogo više radi.zabranjeno nam je pušenje i nema gde da se puši”.
“Promenio se odnos prema radu i mišljenje da nisu sposobnosti radnika ograničene, odnosno da uvek može više”.
Pojava nije masovna, treba se prilagoditi
Vera Kondić, psiholog rada, smatra da deo domaćih radnika još uvek ije spreman da prihvati evropske radne standarde i da se prilagodi novonastalim uslovima.
“Ti ljudi dugo vremena nisu intenzivno radili tako da nisu prilagođeni tom ritmu rada, što je neophodno da bi se uključili jer to je daleko intenzivniji rad nego što su naši ljudi navikli da rade. A, s druge strane postoji i mogućnost izbora da potraže neku drugu varijantu”, kaže Kondić.
Ta druga varijanta, po Jugoslavu Ristiću, predsedniku kragujevačkog Samostalnog sindikata, je mogućnost da se plata još uvek može primati i bez prevelikog zalaganja na poslu:
“U preostalom delu ‘Zastave’ sa mnogo manje rada se dobija ista, a možda i veća zarada. Jednostavno, to su ljudski prihvatljivi, ali ekonomski neodrživi motivi.”
On kaže da odustajanje dvadesetak radnika neće ugroziti “Fiatove” proizvodne planove u Kragujevcu, tim pre što na ovdašnjem tržištu rada ima oko 25.000 nezaposlenih koji s nestrpljenjem čekaju svoju šansu.
“Mislim da to nikako ne može da se odrazi na poslovanje stranih kompanija jer postoji ogromno tržište rada i ogromni potencijali mladih ljudi koji su spremni da rade za veoma niske zarade i mislim da oni jedva čekaju da dođu na njihova radna mesta."
Međutim, iako ta pojava nije masovna, ona je upozoravajuća, smatra Vera Kandić koja kaže da poslodavci u Srbiji moraju da računaju sa psihološkom nespremnošću ovdašnjih radnika da se, posle višegodišnje radne letargije, ozbiljno prihvate radnih obaveza.
"Pojava nije tako masovna, ali mislim da bi strain poslodavci trebalo da imaju na umu situaciju da radnici u našim firmama dugo nisu bili angažovani i da je potrebno vreme da se na nove uslove prilagode i radnici i poslodavci.”
Prema informacijama iz fabričkog sindikata radnici koji su se predomislili su uglavnom stariji od 50 godina i nisu mogli da izdrže tempo rada na “Fiatovim” montažnim trakama.
Njihove mlađe kolege, koje rade na montaži “punta” kažu da su njihova prava i obaveze kod novog poslodavca prilagođeni evropskim standardima.
“Više se radi. Bolji su uslovi rada, ali se mnogo više radi.zabranjeno nam je pušenje i nema gde da se puši”.
“Promenio se odnos prema radu i mišljenje da nisu sposobnosti radnika ograničene, odnosno da uvek može više”.
Pojava nije masovna, treba se prilagoditi
Vera Kondić, psiholog rada, smatra da deo domaćih radnika još uvek ije spreman da prihvati evropske radne standarde i da se prilagodi novonastalim uslovima.
“Ti ljudi dugo vremena nisu intenzivno radili tako da nisu prilagođeni tom ritmu rada, što je neophodno da bi se uključili jer to je daleko intenzivniji rad nego što su naši ljudi navikli da rade. A, s druge strane postoji i mogućnost izbora da potraže neku drugu varijantu”, kaže Kondić.
Ta druga varijanta, po Jugoslavu Ristiću, predsedniku kragujevačkog Samostalnog sindikata, je mogućnost da se plata još uvek može primati i bez prevelikog zalaganja na poslu:
“U preostalom delu ‘Zastave’ sa mnogo manje rada se dobija ista, a možda i veća zarada. Jednostavno, to su ljudski prihvatljivi, ali ekonomski neodrživi motivi.”
On kaže da odustajanje dvadesetak radnika neće ugroziti “Fiatove” proizvodne planove u Kragujevcu, tim pre što na ovdašnjem tržištu rada ima oko 25.000 nezaposlenih koji s nestrpljenjem čekaju svoju šansu.
“Mislim da to nikako ne može da se odrazi na poslovanje stranih kompanija jer postoji ogromno tržište rada i ogromni potencijali mladih ljudi koji su spremni da rade za veoma niske zarade i mislim da oni jedva čekaju da dođu na njihova radna mesta."
Međutim, iako ta pojava nije masovna, ona je upozoravajuća, smatra Vera Kandić koja kaže da poslodavci u Srbiji moraju da računaju sa psihološkom nespremnošću ovdašnjih radnika da se, posle višegodišnje radne letargije, ozbiljno prihvate radnih obaveza.
"Pojava nije tako masovna, ali mislim da bi strain poslodavci trebalo da imaju na umu situaciju da radnici u našim firmama dugo nisu bili angažovani i da je potrebno vreme da se na nove uslove prilagode i radnici i poslodavci.”
