Konačne odgovore na pitanja iz Upitnika Evropske Komisije, Vlada Srbije će utvrditi sledeće nedelje, najavio je potpredsednik Vlade Božidar Đelić i dodao da će taj dokument 31. januara biti predat evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu.
„Upitnik i odgovori na Upitnik, predstavljaju rendgen-snimak trenutnog stanja republike Srbije.“ Tako je Božidar Đelić, koji je u srpskoj vladi zadužen za evro-integracije, počeo predstavljanje radne verzije odgovora Srbije na pitanja Evropske Komisije, pred članovima nadležnog skupštinskog odbora.
Odbor je potom većinom glasova podržao što skorije utvrđivanje odgovora i njihovo dostavljanje Komisiji. Ipak, poslanici opozicije su imali rezerve o sadržaju odgovora, naročito na pitanja koja se tiču odnosa prema Kosovu.
„Naš odgovor počinje sa: Prema Ustavu republike Srbije, pokrajina Kosovo je sastavni deo teritorije Srbije i ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije. To je naš odgovor. Želim istovremeno da podvučem, da što se tiče pitanja koje je potegnuto, a pitanje glasi: Molimo da dostavite pregled vaših odnosa sa susednim državama Zapadnog Balkana. Mi u tom odgovoru jasno odgovaramo za BiH, Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju, Albaniju, Rumuniju, Mađarsku i Bugarsku. To je ono što Srbija smatra državama“, rekao je Đelić.
Među odgovore koje su pružila zvanična državna tela, biće uvršteni i neki koje su, uz pomoć građana, sastavile nevladine organizacije.
Brojne zamerke građana
Beogradski centar za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljduska prava i YUCOM, fokus su stavile na stanje ljudskih prava.
Pravnik Bojan Gavrilović, koji je na Upitniku radio ispred Beogradskog centra, u odogovorima građana primećuje ogorčenost prema vlasti.
“Ukazuje se na korupciju pri zapošljavanju, na nepotizam, na obaveznost pripadanja određenim stranačkim strukturama da bi uopšte imali šansu da zasnuju radni odnos. Takođe su ogorčeni na rad Skupštine, na povlastice političara… Sve su to neka pitanja koja su bila u fokusu i ranije,ali je interesantno da kroz sve te odgovore provejava neka ogorčenost građana na, da tako kažem, nesposobnost vlasti da odgovori njihovim potrebama koje su pre svega socijalne prirode i nemogućnost ostvarivanja nekih osnovnih životnih uslova. Ali, takođe, i na rad državnih organa. Često je isiticano dugo trajanje postupka pred sudovima, zatim postojanje sive eknomije, rad na crno, eksploatacija radnika, i tako dalje…”, kaže Bojan Gavrilović
Nakon što Srbija Evropskoj komisiji preda odgovore, njih će analizirati ekspertske misije, a potom se očekuju dodatna pitanja. Direktorka Vladine kancelarije za evropske integracije, Milica Delević, kaže da se sada za to pripremaju.
„Ekspertske misije možemo očekivati, meni se čini, već negde krajem februara i sasvim je jasno da će doći i u onim oblastima koje će se izvesno ticati kontrole i praćenja toga kako se pridržavamo obaveza koje proizilaze iz liberalizacije viznog režima, kako usvajamo preporuke koje se tiču reforme pravosuđa, svakako i drugih oblasti da bi smo mogli da kažemo – ovo jeste činjenično stanje koje smo tačno opisali, ali se činjenično stanje menja i popravlja da bi smo taj cilj sticanja statusa kandidata u ovoj godini, mogli da ostvarimo“, rekla je Milica Delević.
Kosovo, Mladić, ali i druge kočnice
Najvećim kočničarima Srbije na njenom evropskom putu, smatraju se problem Kosova i činjenica da je Ratko Mladić i dalje na slobodi. Međutim, često se čuju i nešto drugačije zamerke.
Najnoviju je uputila Evropska komisija, a odnosi se na dvojne akcize na gorivo. Time je napravljen ustupak NIS-u, firmi u većinskom ruskom vlasništvu, a koji je doveden u povlašćen položaj u odnosu na gorivo koje se uvozi iz EU.
Urednica sajta o energetici, „Enerdžiobzerver“, Sijka Pištolova, smatra da bi to moglo da nanese štetu odnosima sa Unijom.
„Povoljnim akcizama omogućili su proizvođačima najgoreg benzina na Balkanu da nas jeftinije i nesmetano truju. Reč je o diskriminaciji uvoza mnogo kvalitetnijeg benzina nego što se proizvodi u NIS-u. Ukoliko se i ukine ova kontroverzna uredba, mislim da nam to Evropejci neće zaboraviti i da će nastaviti i dalje da nas posmatraju kao ruskog Trojanskog konja “, kaže urednica Enerdžiobzervera.
Na štetnost dvojnih akcize ukazuju i pojedine političke stranke, pa je tako parlamentarna Liberalno demokratska partija Skupštini podnela predlog da se dvojne akcize na gorivo ukinu.
Problem akcize brine i Božidara Đelića, koji je upozorio da bi Srbija, ukoliko ne reaguje, u martu mogla da se nađe u neprijatnoj situaciji. Tada bi u Briselu trebalo da bude razmatrana primena SSP-a, pa bi u slučaju Srbije moglo da bude konstatovano kršenje tog Sporazuma.
„Upitnik i odgovori na Upitnik, predstavljaju rendgen-snimak trenutnog stanja republike Srbije.“ Tako je Božidar Đelić, koji je u srpskoj vladi zadužen za evro-integracije, počeo predstavljanje radne verzije odgovora Srbije na pitanja Evropske Komisije, pred članovima nadležnog skupštinskog odbora.
Odbor je potom većinom glasova podržao što skorije utvrđivanje odgovora i njihovo dostavljanje Komisiji. Ipak, poslanici opozicije su imali rezerve o sadržaju odgovora, naročito na pitanja koja se tiču odnosa prema Kosovu.
„Naš odgovor počinje sa: Prema Ustavu republike Srbije, pokrajina Kosovo je sastavni deo teritorije Srbije i ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije. To je naš odgovor. Želim istovremeno da podvučem, da što se tiče pitanja koje je potegnuto, a pitanje glasi: Molimo da dostavite pregled vaših odnosa sa susednim državama Zapadnog Balkana. Mi u tom odgovoru jasno odgovaramo za BiH, Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju, Albaniju, Rumuniju, Mađarsku i Bugarsku. To je ono što Srbija smatra državama“, rekao je Đelić.
Među odgovore koje su pružila zvanična državna tela, biće uvršteni i neki koje su, uz pomoć građana, sastavile nevladine organizacije.
Brojne zamerke građana
Beogradski centar za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljduska prava i YUCOM, fokus su stavile na stanje ljudskih prava.
Pravnik Bojan Gavrilović, koji je na Upitniku radio ispred Beogradskog centra, u odogovorima građana primećuje ogorčenost prema vlasti.
“Ukazuje se na korupciju pri zapošljavanju, na nepotizam, na obaveznost pripadanja određenim stranačkim strukturama da bi uopšte imali šansu da zasnuju radni odnos. Takođe su ogorčeni na rad Skupštine, na povlastice političara… Sve su to neka pitanja koja su bila u fokusu i ranije,
Građani ukazuju na korupciju pri zapošljavanju, na nepotizam, a ogorčeni su i na rad Skupštine, na povlastice političara, kažu u NGO.
Nakon što Srbija Evropskoj komisiji preda odgovore, njih će analizirati ekspertske misije, a potom se očekuju dodatna pitanja. Direktorka Vladine kancelarije za evropske integracije, Milica Delević, kaže da se sada za to pripremaju.
„Ekspertske misije možemo očekivati, meni se čini, već negde krajem februara i sasvim je jasno da će doći i u onim oblastima koje će se izvesno ticati kontrole i praćenja toga kako se pridržavamo obaveza koje proizilaze iz liberalizacije viznog režima, kako usvajamo preporuke koje se tiču reforme pravosuđa, svakako i drugih oblasti da bi smo mogli da kažemo – ovo jeste činjenično stanje koje smo tačno opisali, ali se činjenično stanje menja i popravlja da bi smo taj cilj sticanja statusa kandidata u ovoj godini, mogli da ostvarimo“, rekla je Milica Delević.
Kosovo, Mladić, ali i druge kočnice
Najvećim kočničarima Srbije na njenom evropskom putu, smatraju se problem Kosova i činjenica da je Ratko Mladić i dalje na slobodi. Međutim, često se čuju i nešto drugačije zamerke.
Najnoviju je uputila Evropska komisija, a odnosi se na dvojne akcize na gorivo. Time je napravljen ustupak NIS-u, firmi u većinskom ruskom vlasništvu, a koji je doveden u povlašćen položaj u odnosu na gorivo koje se uvozi iz EU.
Urednica sajta o energetici, „Enerdžiobzerver“, Sijka Pištolova, smatra da bi to moglo da nanese štetu odnosima sa Unijom.
„Povoljnim akcizama omogućili su proizvođačima najgoreg benzina na Balkanu da nas jeftinije i nesmetano truju. Reč je o diskriminaciji uvoza mnogo kvalitetnijeg benzina nego što se proizvodi u NIS-u. Ukoliko se i ukine ova kontroverzna uredba, mislim da nam to Evropejci neće zaboraviti i da će nastaviti i dalje da nas posmatraju kao ruskog Trojanskog konja “, kaže urednica Enerdžiobzervera.
Na štetnost dvojnih akcize ukazuju i pojedine političke stranke, pa je tako parlamentarna Liberalno demokratska partija Skupštini podnela predlog da se dvojne akcize na gorivo ukinu.
Problem akcize brine i Božidara Đelića, koji je upozorio da bi Srbija, ukoliko ne reaguje, u martu mogla da se nađe u neprijatnoj situaciji. Tada bi u Briselu trebalo da bude razmatrana primena SSP-a, pa bi u slučaju Srbije moglo da bude konstatovano kršenje tog Sporazuma.
