Dostupni linkovi

Zašto Beograd proziva Brisel


Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, foto: Radovan Borović
Za manje od dva meseca Srbija očekuje kandidaturu za članstvo u EU, kune se da su joj evrointegracije apsolutni prioritet, a istovremeno lansira retorički zaokret u kojem odapinje strele na svoje evropske saveznike.

Odgovarajući na pitanje zašto Srbija ponovo otvara frotove prema Evropskoj uniji, prebacujući joj, kao što je to nedavno učinio gradonačelnik i visoki funkcioner Demokratske stranke Dragan Đilas, da Srbiju ucenjuje i od nje često zahteva više nego i od pojedinih svojih članica, Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova, za Radio Slobodna Evropa
kaže, da oštrije kritike stavova pojedinih članica EU ne znače da je reč o otvaranju frontova ni protiv tih zemalja ni protiv Evropske unije kao celine.

“Ja mislim da Evropska unija nije jedna doktrinarna totalitarna svest, koja bi bilo kakvu kritiku doživljavala nužno kao otvaranje frontova. Mislim da to nije pravo čitanje ni onoga što Evropska unija očekuje od svojih članica ni od budućih članica”, ocenjuje Sonja Liht.

Naša sagovornica kaže da u rečima Đilasa nije prepoznala otvaranje bilo kakvih frontova protiv Evropske unije, a oštrije glasove protiv nekih poteza Unije ili pojedinih njenih članica ovako objašnjava:

“Mislim da je osnovni razlog zašto se čuju i oštriji glasovi povodom nekih poteza Evropske unije ili nekih njenih članica u tome što je
"Bilo bi licemerno da se u ime toga da čekamo kandidaturu apsolutno ćuti u odnosu na one stvari sa kojima se možda ne slažemo ili ne slažemo do kraja”, ocenjuje Sonja Liht.

došlo do čudne dinamike od nekih delova ili od nekih zemalja Evropske unije prema Srbiji posle slanja i poslednjeg haškog begunca Gorana Hadzića. Očekivali su očigledno naši zvaničnici da dobiju bar neko priznanje da je taj posao završen. To se nije desilo. Jeste predsednik, s jedne strane, naglasio da je to naša obaveza i da je nama važno da je ta stranica istorije zatvorena, ali, znate, bilo bi normalno da se to konstatovalo i na drugoj strani. Da li je preterano da se čuju i neki kritički tonovi uoči očekivanja kandidature? Ne. Ja mislim da bi bilo licemerno da se u ime toga da čekamo kandidaturu apsolutno ćuti u odnosu na one stvari sa kojima se možda ne slažemo ili ne slažemo do kraja.”

Evropa ostaje prioritetni cilj

Pomalo se dramatizuje čitav doživljaj odnosa Srbije sa Evropskom unijom, kaže za Radio Slobodna Evropa bivši ambasador u Americi Ivan Vujačić, ističući da ne verujuje da vlast Srbije pravi zaokret od evrointegracija kao svog prioritetnog cilja.

Ivan Vujačić
“Jasno je da je naš interes da u Evropsku uniju uđemo i jasno je svima da to neće biti brzo. Jasno je i da će biti izvesnih uslova da bismo dobili kandidaturu sa nekim datumom, a malo je verovatno da ćemo dobiti datum ovog puta. Dakle, samim tim što je to neka daleka perspektiva, normalno je da se neke neposredne stvari raspravljaju u vremenu sadašnjem – a to je, pre svega, ova kriza oko Kosova koja je izbila posle početka pregovora Beograda i Prištine. U tom smislu ne vidim ni velike zaokrete ni veliku dramu i Evropa ostaje naš prioritetni cilj”, kaže Vujačić.

Mediji prenose da već postoje indicije da će Unija Srbiji, nakon što joj omogući kandidaturu, postaviti nove kosovske uslove. Beograd će, nagoveštavaju neki izvori bliski srpskoj vlasti, morati da prihvati kosovski carinski pečat, učešće Prištine u regionalnim forumima i neometanje njenog učlanjivanja u međunarodne organizacije.

Ukoliko se, pak, Srbija tome bude opirala, mogla bi čitavu malu večnost provesti u ulozi EU kandidata, statusa koji ništa ne znači bez početka pristupnih pregovora – ni finansijski ni politički.

Igranje na antizapadnu kartu

Božidar Đelić, vicepremijer zadužen za evrointegracije, nagovestio je da vlast Srbije više zna nego što svojim građanima hoće da kaže kad je rekao da se može desiti da Srbija postane i ostane večiti kandidat kao Makedonija jer joj Brisel sprema dodatne uslove.

Da li vlast Srbije upravo zato što to već zna odapinje kritičke strele prema Briselu? Ili je to još uvek ne sekira previše jer je Evropa “dugo putovanje kroz noć”? Bližeći se izbori mogli bi biti tačniji odgovor na pitanje zašto Beograd proziva Brisel, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Vatroslav Vekarić, bivši diplomata i član Spoljnopolitičkog saveta.

“Igranje na kartu antizapadnih, antiameričkih osećanja očigledno je ovde u Srbiji kurentna roba i to je, nažalost, ono što se i sada dešava. Ono što pri tome najviše zabrinjava jeste što vodeći predstavnici elite, koji su, bar deklarativno, proevropski orijentisani, igraju na tu kartu uoči izbora misleći i procenjujući da je to većinsko stanovište stanovništva”, smatra Vekarić.

Očigledno je da je politika definisana sloganom “i Kosovo i Evropa” potrošena bez vidnih rezultata bilo na jednom bilo na drugom kraju tog slogana, da je vlast u Beogradu toga svesna i da svoju nemoć iskazuje povišenom nervozom, pa često i arogantnim tonom, smatra politički analitičar Dejan Vuk Stanković.

“Sad je pravo pitanje koliko dugo će trajati neuspeh i na jednom i na drugom planu. Zašto je to tako? Pa, prosto zato što ovde nije definisan minimum nekih ostvarivih interesa Srbije i srpskog naroda u odnosu na Kosovo, s jedne strane, a s druge, što je Evropska unija više služila kao neka vrsta predizborne poštapalice, a mnogo manje kao racionalan društveni i državni poredak koji treba sistematski ostvarivati. Dakle, postoji sada nesumnjiva konfuzija podvučena jednom aromom nemoći, koja se svaki put vrlo jasno manifestuje kada se suoči sa realnim ograničenjima srpske politike – pre svega prema Kosovu, a u velikoj meri i prema drugim važnim regionalnim temama”, ocenjuje Dejan Vuk Stanković.

Pogledajte komentare (11)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG