Dostupni linkovi

Šefovi diplomatija zemalja članica Evropske unije u ponedeljak su u Luksemburgu dali političko "zeleno svetlo" za ukidanje viza Evropske unije do kraja godine za zemlje Zapadnog Balkana koje ispune za to nužne uslove. U grupi tih država našla se i Srbija.

Potredsednik srpske vlade Božidar Đelić je na margini zasedanja ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu izjavio da su u pitanju
Srbija, Crna Gora i Makedonija, kako su to nedavno rekli i evropski komesari Oli Ren i Žak Baro. Đelić je rekao da do kraja godine Srbija mora u potpunosti sprovesti sve preostale tehničke i druge uslove da bi se na jesen omogućilo i usvajanje konačne odluke o ukidanju šengenskih viza za srpske državljane.

Student Pravnog fakulteta u Beogradu Srđan Mauković jedan je od mnogih državljana Srbije koji je čekao u redovima za vizu:

“To je bilo katastrofa. Osećao sam se baš loše. Jedno sat vremena se popunjavaju neki podaci. Traže ime oca, pa ime majke, pa njihova primanja… Pa posle svega toga stojiš u redu."

Čekanje na vizu pred Ambasadom Njemačke, Foto; Novosti
Muke i ružne uspomene iz redova ispred ambasada ovog mladića mogu biti otklonjene jednom odlukom i to donetom ne u vreme sastanaka već radnog ručka u Luksemburgu. Naime, po planu sastanka šefova diplomatija EU za stolom i posebnim posluženjem za visoke goste, razmatraće se vizni problem na Zapadnom Balkanu. Na tome insistira saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove Milan Pajević:

“Sastanak ima dva dela. Prvo se bavi opštim poslovima, a onda se bavi spoljnim poslovima. Pa u okviru tog drugog dela - spoljnih poslova, oni se bave i Kubom, i Bliskim Istokom i Bosnom i Hercegovinom. Pa onda malo viznom liberalizacijom i na kraju Srbijom.”

Jasno je da se radi o zaista malom koraku za evropske zvaničnike, ali veoma bitnom za Srbiju koja se može nadati tek preporukama koje ne znače i ukidanje viza. Uslove koji su njoj za to postavljeni ne treba tretirati kao preteške i neispunjive, rekao nam je načelnik u Diplomatskom institutu Ministarstva inostranih poslova Bugarske Stefan Stratiev:

“Sve je ispunjivo. Ništa nije tako teško. Međutim, mi nemamo naviku da budemo disciplinovani. Mi na Balkanu smo malo slobodniji, da kažem umetnici. Tako da se ponekada žalimo da je nešto jako teško, ali ja smatram da uslovi nisu tako teški.”

Srbija nije sve uradila na vreme i kako treba, ali pitanje viza je bilo prebačeno na kolosek političkog pitanja.



Pripisali to mentalitetskim karakteristikama ili političkim okolnostima, za mnoge ostaje pitanje koliko se Srbija može smatrati odgovornom za do sada potpuno nesvrsishodno komplikovanje procesa evrointegracija, što je za posledicu imalo i da devet godina po padu Miloševića zemlja sa velikom mukom zaokružuje uslove za ukidanje viza. Iz Foruma za međunarodne odnose Simeon Pobulić:

“Prvo ne mogu da krivim Srbiju. Naravno, Srbija nije sve uradila na vreme i kako treba, ali pitanje viza je bilo prebačeno na kolosek jednog političkog pitanja. Tako da smo mi bili ubačeni u taj koš koji se zove Zapadni Balkan.”

Šefica ekspertskog tima Regionalnog Saveta za saradnju iz Sarajeva Jelica Minić kaže da je upravo zajedničko regionalno lobiranje privelo kraju proces koji je mogao teći i brže da je bilo koordiniranijih akcija zemlje regiona prema Briselu. Ona napominje da je se na primeru jedne od svojevremeno država predsedavajućih EU mogao sagledati značaj zajedničkog lobiranja:

“Mi treba dosta da zahvalimo češkom predsedavanju Evropskom unijom. Jer Česi su liberalizaciju viznog režima za zemlje Zapadnog Balkana odredili kao jedan od prioriteta svog predsedavanja Evropskom unijom.”

Da li će ljudi početi odlaziti?


Foto: Blic
Međutim, u regionu vizna liberalizacija budi nove strahove pre svega onaj od mogućnosti ubrzanja odlivanja radne snage iz siromašnog regiona u delove Evrope koji nude veće šanse. Naš sagovornik iz Sofije Stefan Stratiev kaže kako takvu mogućnost upravo demantuje iskustvo Bugarske, koja je postala članica Evropske unije 2007. godine:

“Ja mislim da su iseljavanja, migracije, jedan prirodan proces. Tu ne možemo mnogo uraditi. Stoga ja gledam sa optimizmom na odluku u Luksemburgu i smatram da će to biti jako dobro i za bilateralne i za multilateralne odnose zato što mi u praksi osećamo kako je opao broj putovanja naših komšija iz Srbije u Bugarsku…”

Narodu samom po sebi ništa ne znači putovanje u Evropsku uniju dok mu se ne popravi standard.



Da razloga za zebnju zbog eventualnog provociranja novih migracionih talasa i nema pokazuje nedavna anketa Radija Slobodna Evropa u kojoj se vidi da nekim Beograđanima na primer ukidanje viza, kada se dogodi, možda i neće previše značiti niti promeniti u njihovim životima:

“Suviše je kriminala i korupcije ovde. Ljudi koji odlaze preko su uglavnom kriminalci, i to je to.”

“Narodu samom po sebi ništa ne znači putovanje u Evropsku uniju dok mu se ne popravi standard. Sa prosečnom platom od 300 evra vi u Beču ne možete da uzmete ni dva dana odmora u hotelu.”

Anketirani građani pokazuju, čini se, više osećaja za realnost od nekih zvaničnika koji su ranije davali potpuno nerealne procene rokova za ukidanje viza, a poslednjih dana se i zaletali sa najavama mogućeg odmrzavanja Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji. Podsećamo, do zastoja u procesu njegove primene došlo je zbog insistiranja Holandije da napretka nema bez okončanja saradnje sa Hagom. Ukidanje viza ne znači da je taj problem zaboravljen. Milan Pajević:

“Vlada Holandije je uslovljena društveno političkom situacijom u celoj Holandiji. Pošto je celo društvo veoma motivisano zbog pitanja Srebrenice i njihove uloge, uloge njihove vojske.”

Ipak, ne treba sumnjati da će prekid izuzetno uslovljenog kretanja građana Srbije izvan granica zemlje, do čega bi moglo doći nakon devet godina koje su usledile posle decenije provedene u izolaciji, i te kako biti značajno. I građanima i političkoj eliti. Simeon Pobulić:

“U prvi mah propagandno će igrati značajnu ulogu. Ali kada su bude videlo ko će putovati to više neće biti tako značajno pitanje.”

Jelica Minić:

“Mislim da je od svega najstrašnije osećati se kao da živite u getu. A čitav region je svojevrsni geto.”
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG