Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srbija i SSP: Kolizija očekivanja i realnog stanja


Zastave zemalja EU u sali Holandskog parlamenta, arhiv
Nakon odluke Holandskog parlamenta da ne prihvati predlog za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Evropske unije, donesene u sredu, poslanik holandske vladajuće Hrišćansko-emokratske partije Henk-Jan Ormel najavio je da će, čim obezbedi većinu, ponovo predložiti da parlament u Hagu ovo pitanje stavi na dnevni red.

Iako su vlasti u Srbiji očekivale da će, nakon hapšenja i izručenja Ratka Mladića Haškom tribunalu, sadašnja faza procesa evropskih integracija teći bez većih problema, postupak Holanskog parlamenta, ipak, na neki način ukazuje na koliziju između očekivanja zvaničnog Beograda i realnog stanja u institucijama Evrope.

Ormelov predlog da se rasprava o ratifikaciji stavi na dnevni red
Donjeg doma Holandskog parlamenta, većinom glasova je odbio odbor za evropske poslove, što pokazuje da će vladajuća Hrišćansko-demokratska partija, za podršku Srbiji, morati da potraži drugu parlamentarnu kombinatoriku.

Osim toga, poslanicima bi trebalo da bude predočen i izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca o saradnji Srbije s tužilaštvom.

To je proceduralni korak ka pokretanju rasprave na plenarnoj sednici parlamenta, objašnjava za naš program Dušan Siđanski, savetnik predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza, inače profesor političkih nauka koji živi i radi u Ženevi.

"Moje je mišljenje da će to Parlament Holandije procedurom učiniti. Očekuje se raport o Bramercovom izveštaju, da se zna šta se tačno dešava. Sećamo se da su Holanđani dugo bili protiv toga, da je razlog bio Ratko Mladić. A sada, budući da nema razloga, ja ne vidim šta bi bila prepreka da se Sporazum ne ratificira“, ocenjuje Siđanski.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju do sada je ratifikovalo 18 zemalja Evropske unije. Preostalo je da to još urade parlamenti 9 zemalja, među kojima je i Holandija.

Milica Delević
Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević kaže da nema razloga da to ne bude učinjeno.

"Mislim da je najbolje gledati rezultate. Mislim da naš rezultat u ovom trenutku nije sporan. Vlada Srbije koja je započela mandat izručenjem Radovana Karadžića i izručila Ratka Mladića ne daje nikome osnov za sumnju u privrženost saradnji sa Haškim tribunalom. Nadam se da će se Sporazum naći na dnevnom redu onoga trenutka kada bude ispunjen ovaj formalni uslov, koji su holandski poslanici zahtevali, a to je da vide izveštaj Vlade o nastupu glavnog tužioca u Savetu bezbednosti”, kaže Milica Delević.

Obećanja i nerealni okviri

U ratifikaciju Sporazuma u Holanskom parlamentu ne sumnja ni predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Laslo Varga.

"Bez obzira na jučerašnje glasanje, ja mislim da će se stvoriti većina u naredna dva-tri meseca za podršku SSP-u. To su nam, inače, jasno i nedvosmisleno rekli holandski parlamentarci kada su pre nekoliko nedelja bili u Beogradu. Ali, ono što su takođe istakli jeste da je, nažalost, javno mnenje Holandije protiv proširenja EU i to, pre svega, iz ekonomskih razloga”, smatra Varga.

U potezu Holanskog parlamenta analitičar Vatroslav Vekarić uočava jedan i dalje rezervisan stav ove zemlje prema Srbiji, ali takođe primećuje:
"Tu stoje i neki drugi, dublji, razlozi, a to je jedno sve jače izraženo protivljenje proširenju EU", ocenjuje Vatroslav Vekarić

"On sada manje potiče od toga da Srbija nije uradila dovoljno u saradnji sa Tribunalom u Hagu, već tu stoje i neki drugi, dublji, razlozi, a to je jedno sve jače izraženo protivljenje proširenju EU, koje je izraženo, ne samo u Holandiji, nego i u drugim zemljama, ali u Holandiji posebno."

Zbog ovog i drugih razloga koji bi, eventualno, mogli da budu prepreka na njenom putu ka Evropi, profesor Siđanski apeluje da bi bilo dobro da, na tom planu, Srbija pojača svoje diplomatske napore.

“ Da se ne ostavi to kao da je već odlučeno, da je sve u redu itd. Ne treba to, međutim, shvatiti suviše dramatično ovog momenta. O tome treba otvoreno razgovarti. I zato ja mislim da bi svi izaslanici, ambasadori koji se nalaze u 27 zemalja EU, trebalo energično da objašnjavaju, da se susretnu sa raznim predstavnicima političkih stranaka, i da im objasne kakva je situacija i šta se to uradilo”, upozorava Siđanski.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i predsednik Srbije Boris Tadić u Briselu, 6. juna 2011
S druge strane, mnogi analitičari, a to mišljenje deli i Laslo Varga, smatraju da da ne bi trebalo olako davati obećanja o izvesnosti evropskih integracija i licitirati datumima.

"Mislim da je mnogima jasno da će ovaj proces ići sporo i da Srbija, naravno, ima perspektivu u članstvu, ali to članstvo se neće ostvariti pre – ne znam – 2020. godine, ili možda još koju godinu kasnije. Kada se obećaju rokovi koji nisu realni, onda to u drugom koraku dovodi do razočaranja građana, a u trećem koraku – do opadanja podrške evropskim integracijama“, kaže Varga.

Vatroslav Vekarić, ipak, očekuje kandidaturu Srbije do kraja ove godine, ali napominje da je vrlo optimistično predviđanje da bi to moglo da se desi i sa datumom pregovora.

"Očekujem da će Komisija predložiti da se Srbiji odobri kandidatura i mislim da će to sigurno proći. Što se tiče datuma, verovatnoća je veća da nećemo, nego daćemo dobti datum, što znači da nije isključeno da ćemo i datum dobiti, ali u tom slučaju bi, pre svega, trebalo da potpuno okonča saradnju sa Hagom i, drugo, da se naprave vidljivi i jasni koraci u reformama koje su tražene.n Pitanje je samo koliko je sve to moguće postići u kratkom vremenu", kaže Vekarić.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG