Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Za spor put ka Evropi građani krive Brisel


Grafit u Beogradu, arhiv
Nivo podrške građana Srbije članstvu u Evropskoj uniji je stabilan i danas bi više od polovine njih na referendumu glasalo za pridruživanje. Ipak, kada je reč o uslovima kako bi do toga i došlo, iako raste, još uvek je manji broj onih koji odgovornost vide u vlastitoj zemlji, a za većinu je problem u uslovima Evrope.

Smanjuje se i spremnost građana na ličnu promenu u cilju približavanja Briselu, pokazuju rezultati istraživanja Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji Vlade Srbije.

Iako je u poslednjih godinu dana ukinut vizni režim, te obodrena ratifikacija Sprazuma o stabilizaciji i pridruživanju, još uvek gotovo polovina građana Srbije smatra da put zemlje ka Evropi u najvećoj meri koči politika uslovljavanja Unije prema Beogradu.

Hag je, prema poslednjem istraživanju, i dalje najznačajniji uslov za priključenje, ali ohrabruje to što raste svest da je veoma važno sprovođenje reformi u samoj zemlji, kaže direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević:

“Raste svet o tome da su reforme objektivno teške. Takođe, za pet posto se povećao broj ljudi koji kaže – mentalitet naših ljudi i nespremnost za promenu. To nisu veliki pokazatelji, i dalje 43 posto krivicu za sporost u procesu približavanja Evropskoj uniji vidi u uslovljavanju Evropske unije, ali raste procenat onih koji vidi prepreke i u našoj nespremnosti da se na tom putu menjamo”, kaže Delević.
"Građani imaju samo jednu maglovitu ideju da bi članstvo doprinelo unapređivanju njihovog položaja, ali oni nemaju znanja zato što se time niko u ovoj zemlji ne bavi", smatra Jadranka Jelinčić iz Fonda za otvoreno društvo.


Iako građani kao najvažnije oblasti za promene ističu borbu protiv korupcije, te reforme u pravosuđu i zdravstvenom sistemu, smanjuje se broj onih koji smatraju da bi ih trebalo sprovoditi i kada ne bi bile uslov za ulazak u Everopsku uniju, radi stvaranja bolje Srbije. Jadranka Jelinčić iz Fonda za otvoreno društvo ovakve podatke objašnjava mitologizacijom procesa pridruživanja u rečniku političkih elita u Srbiji.

“Dakle, on se samo pominje, a skoro nikada i niko ne objašnjava kako bi se usaglašavanje naših unutrašnjih politika sa standardima Evropske unije reflektovao na unapređenje ličnog položaja, standarda i kvaliteta života građana. Ja mislim da građani imaju samo jednu maglovitu ideju da bi članstvo doprinelo unapređivanju njihovog položaja, ali oni nemaju znanja zato što se time niko u ovoj zemlji ne bavi”, tvrdi Jelinčićeva.

Govoriti o konkretnim stvarima


Zato je, kaže Jelinčić, neophodno da se dirkurs govora o EU potpuno promeni i da se u njega unese sadržaj:

“Da počne da se govori o vrlo konkretnim stvarima. O tome šta bi značila promena poljoprivredne politike za konkretne poljoprivrednike. Šta bi značilo u pogledu cene mesa, stabilnosti, proizvodnje. Ili uzmimo primer čuvenih malina, šta bi značilo u pogledu otkupa i svega ostalog”
, kaže Jelinčićeva.
"Promena mišljenja, stilova života, funkcionisanja individue je najteža vrsta promena i ona uvek mora da dođe od strane vlasti, da pokažu građanima određeni put i na taj način da ih edukuju", smatra Dušan Zlokolica iz pokreta mladih “Evropa nema alternativu”.


U nedostatku ovakvih informacija, ni spremnost građana da se sami menjaju u cilju približavanja Evropi nije na zavidnom nivou. Gotovo 40 posto njih nije spremno da menja dosadašnje životne i radne navike, da se dodatno školuje ili usavršava. Milica Delević:

“Čini mi se da ima uopšte manje poverenja, optimizma i identifikacije sa Evropskom unijom. Ali, nivo procene strateškog interesa, pravca u kome Srbija treba da se kreće se nije promenio”, tvdi Delević.

Odgovornost za nespremnost građana na promene Dušan Zlokolica iz pokreta mladih “Evropa nema alternativu” vidi u vladajućim elitama koje, kako navodi, moraju pružati lične primere:

“Promena mišljenja, stilova života, funkcionisanja individue je najteža vrsta promena i ona uvek mora da dođe od strane vlasti, da pokažu građanima određeni put i na taj način da ih edukuju. Pravi način je edukacija građana putem ličnog primera. Takvih primera u Srbiji ima jako malo. Nedostaju i kod onih od kojih se to najviše ocekivalo. Ima svetlih primera, ali su jako retki”, kaže Zlokolica.

Ono što uliva optimizam jesu stavovi mladih ljudi koji, u odnosu na prosek populacije, imaju znatno pozitivnije stavove prema EU. Oni, prema rečima Milice Delević, u mnogo većem procentu podržavaju puta ka članstvu, te od njega očekuju, kako ličnu, tako i opštu korist:

“To što misle mladi jeste velika obaveza za ovu Vladu i za sve vlade koje će Srbiju voditi u narednom periodu”, zaključuje Delević.
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG