Dostupni linkovi

Srbija i EU: Ništa preko noći


Proslava potpisivanja SSP-a u Beogradu, 29. aprila 2008
Ne samo Kosovo - dug je spisak prblema koje će Srbija morati da reši pre nego što postane članica Evropske unije.

Osim dobre vesti koja je stigla ratifikacijom Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji u Evropskom parlamentu, pred Beogradom je da nastavi sa rešavanjem pitanja od kojih mnoga nisu odmakla dalje od početka.

Dan nakon glasanja u video vestima na internet sajtu Evropskog parlamenta prenose se ocene poslanika o tome gde se Srbija nalazi u procesu integracija.

“Članstvo Srbije se neće dogoditi preko noći. Oni imaju još jako puno posla da urade. To podrazumeva da se izbore sa korupcijom, stanu na kraj mafiji, da podignu nivo efikasnosti sudstva i niz drugih problema te vrste. Ali mislim da su u Srbiji spremni da to urade i to jeste najvažnije”, ocenjuje jedan od poslanika iz predsedavajuće države, Mađarske, Đerđ Šaplin.

I u ovoj kao i u drugim analizama, objavljenim nakon što je SSP ratifikovan, saradnja sa Haškim tribunalom određuje se kao neupitna, dok se kao drugo ključno pitanje očekivano navodi Kosovo.

Pod nalsovom „Dijalog sa Kosovom: posvećenog i spremnost za kompromis“ pozdravlja se spremnost Srbije da bude motor razgovora. Istovremeno ne spominje se ocena koju je u Strazburu iznela izvestilac za Kosovo Ulrike Lunaček o nužnosti da Srbija pre prijema prizna Kosovo.

„Sigurno je da ubuduće neće biti primljena država koja ne priznaje neku drugu državu. Toga sigurno više neće biti posle Kipra, pošto sam sigurna da je Evropska unija naučila tu lekciju“, kazala je Lunaček.

U komentaru za naš program nekadašnja pomoćnica ministra inostranih poslova i saradnica Foruma za međunarodne odnose Aleksandra Joksimović podvlači da se po pitanju Kosova iz EU ne mogu očekivati istovetni tonovi samim tim što nezavisnost još uvek nije priznalo pet članica Unije.

“Kipar jeste jedan od primera na kojem se Evropska unija opekla. Odnosno problem nerešenih granica je nešto što je za Evropsku uniju dovoljno veliki problem u trenutku kada ima i druge vrste problema vezanih za proširenje. Tako da ne bih mogla da kažem da će Evropska unija ikada eksplicitno tražiti priznanje Kosova, ali je sasvim sigurno da će određeni kompromis u tom smislu zahtevati”
, navodi Aleksandra Joksimović.

Suzbijanje monopola


Ako se izuzmu pitanja visoke populitike poput Kosova i Haga, Beograd nije pošteđen ni od oštrih ocena teškog stanja u železnici ili loše infrastrukture. Činjenice o tome navode se više kao slika stanja u državi koja prolazi duboku i bolnu tranziciju.

Na drugoj strani, sistemski poremećaji se podcrtavaju a među njima posebno problemi u reformi pravosuđa, odnosno monopolizacija u privredi.

“Postojanje mopola teško narušava tržišnu privredu”, složili su se evropski
"Sama kandidatura odnosno sticanje statusa kandidata ne znači mnogo. Tek tada teče period gde će EU pomno pratiti ispunjavanje uslova za članstvo", ocenjuje Diana Marković Bajalović.
parlamentarci.

Donedavna predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Diana Marković Bajalović navodi kako to jasno pokazuje da će se pre nego što Srbija dobije status kandidata za priključenje EU ceniti napredak na polju suzbijanja monopola.

“Investitori iz EU kao i predstavnici EU su prisutni ovde u Srbiji. Oni mogu da uoče postojanje monopola. To je upozorenje državi da mora po tom pitanju nešto da učini. Potrebno je kazati da sama kandidatura odnosno sticanje statusa kandidata ne znači mnogo. Tek tada teče period gde će Evropska unija pomno pratiti ispunjavanje uslova za članstvo. Dokle god ne ispunite sve uslove za članstvo, a oni su naročito strogi kada je reč o primeni politike konkurencije, nema prijema u članstvo Evropske unije. Na primer Hrvatska već dugo vremena ima status kandidata ali je upravo oblast konkurencije bila jedna od ključnih prepreka da ona još uvek nije ni blizu članstva u EU. Slično je sa Makedonijom”, ocenjuje Diana Marković Bajalović.

Jamčenje nezavisnosti medija


U dokumentu naslovljenom “Proces evropske integracije Srbije” traži se i da država “zajamči nezavisnost medija od političkih pritisaka i drugih uticaja”.

Svakako je poražavajuće što takve ocene dolaze jedanaestu godinu nakon završetka perioda koji će Srbija upamtiti i po izrazitim medijskim neslobodama.

Ipak, potpredsednica Nezavisnog udruženja novinara Sribje Jelka Jovanović kaže kako je to ne iznenađuje.

“Devedesetih mediji jesu najvećim delom bili kontrolisani, ali se tada razvio jedan čitav niz nezavisnih medija. Međutim, s jedne strane prelaskom u tranziciju, a sa druge strane izjednačavanjem čak i medija koji su delimično u državnom vlasništvu sa svim ostalim, kao i umnožavanjem medija (u Srbiji danas ima oko 800 medija), dobili ste veoma mali medijski kolač koji oni mogu deliti. Sasvim je jasno da su zbog tog opšteg siromaštva i nedovoljne pojedinačne snage mediji vrlo podložni kontroli. i to je ono što vodi takvoj oceni Evropskog parlamenta”
, smatra Jelka Jovanović.

Kao što je najavljeno, koliko sledeće sedmice delegacija parlamentara iz Srbije putuje u Brisel, na razgovore sa iskusnijim evropskim kolegama o putu koji bi tek trebalo preći.

Pogledajte komentare (2)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG