I pored toga što gotovo dve trećine građana Srbije, ili 61 odsto, podržava učlanjenje zemlje u Evropsku uniju (EU), stranke u Srbiji, još uvek, nemaju jedinstven stav u pogledu njenog ulaska u Uniju. Stručnjaci ističu da bi konsezus u vezi sa tim, možda najvažnijim pitanjem za budućnost Srbije, doprineo i većem postotku građana koji bi želeli učlanjenje u EU.
Milica Delević, Foto: Vesna AnđićMeđutim, Milica Delević, direktorka Kancelarije za pridruživanje EU, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su razlike između stranaka u vezi sa ulaskom u EU samo na prvi pogled velike i da konsezus među strankama o tom pitanju svakim danom raste:
"Sve manje partija to dovodi u pitanje i njihov položaj je ipak takav da to nisu partije koje uzimaju većinu biračkog tela. Tako da bih ja rekla da ovaj proces ide tako da imamo sve više partija koje ne dovode u pitanje približavanje Srbije Evropskoj uniji. Međutim, važno je da se ovaj konsenzus ne samo širi nego i da postaje dublji, u smislu da ljudi znaju da se Srbija kreće ka EU, da znaju da to donosi koristi, ali da prihvataju i poznaju uslove koji su na tom putu potrebni."
Miljenko DeretaS druge strane, predstavnici civilnog sektora naglašavaju da zvaničnici političkih stranaka imaju puno razloga, čak i oni koji govore u prilog ulaska Srbije u EU, da se to još uvek ne dogodi. Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih incijativa:
"Zato što je deo političkih stranaka svestan da je način na koji vode politiku i način na koji vrše vlast – znači ne upravljaju zemljom nego vladaju zemljom – nešto što bi bilo pod strožijom kontrolom Evropske unije, i onda se trude da zadrže one oblike vlasti koji su ovde uobičajeni. A to je, dakle, da vi koristite ministarstvo kao mesto za zapošljavanje svog partijskog kadra i kao izvor za finansiranje svoje političke partije, što u Evropskoj uniji ne može - to je jedno. Drugo, zato što ovde postoji jedna kontinuirana borba za glasove koji su okrenuti tradicionalnom, pseudopatriotizmu i nacionalizmu, kao nekom autentičnom srpskom putu u budućnost."
Ipak, Tanja Miščević, potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za RSE da nema ni jednepolitičke stranke koja je izričito protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju, ali da postoje razlike između stranaka u pogledu uslova koje treba ispuniti kako bi se zemlja pridružila Uniji:
"Zašto ta razlika postoji? Nemojte zaboraviti, devedesetih godina smo bili potpuno zatvoreni, sopstvenom krivicom, ali potpuno ograđeni od sveta. I mi kao građani smo osetili težinu devedesetih godina i nekako su za tu težinu okrivljeni i Evropa i svet - takav stav nije jednostavno sada promeniti. Znate, političkim strankama je mnogo lakše i jednostavnije, pa čak i i efikasnije, da nas podsećaju ko nam je tada uvodio sankcije i ko nas je bombardovao. Mislim da se i iz neznanja i radi dobijanja političkih poena u Srbiji koristi: Evropska unija pod našim uslovima, hoćemo u Evropu, ali ako oni prvo urade to i to."
Koliko god razlike među strankama bile vidljive u nekim pitanjima se i slažu, kao što je proces vizne liberalizacije. Milica Delević kaže da njeno iskustvo sa parlamentarcima pokazuje da niko od njih ne želi da bude proglašen za nekoga ko te integracijeusporava ili pak negira:
"Kada idem da predstavljam, zajedno sa potpredsednikom Vlade, Izveštaj o nacionalnom programu integracije u Odboru za evropske integracije Skupštine Srbije, imate, dakle, predstavnike svih političkih stranaka, vidite da nijedan nije srećan da kaže kako Skupština usporava proces evropskih integracija. Dobro, oni mogu da kažu ovo ili ono o uslovima EU, ali nismo mi ti koji usporavaju. Upravo to, što oni ne žele da budu ti koji usporavaju, mislim da je nešto što je važno i pokazuje da se svako trudi da bude na toj strani koja približava Srbiju Evropskoj uniji."
Bile te razlike između stranaka vidljive ili ne, izraženije ili manje uočljive, Srbija se neminovno kreće ka Evropskoj uniji. Ali, ono što Miljenka Deretu više brine od tih razlika jeste nešto drugo:
"Ja ne vidim odlučnost kod onih koji su deklarativno za evropske integracije da se taj proces sprovede što brže i što efikasnije. Tu ja vidim problem, što oni koji treba da vuku taj proces, ne vuku ga dovoljno brzo, ne vuku ga dovoljno odlučno i, prosto, ne komuniciraju u punoj meri svoju posvećenost tom procesu."
"Sve manje partija to dovodi u pitanje i njihov položaj je ipak takav da to nisu partije koje uzimaju većinu biračkog tela. Tako da bih ja rekla da ovaj proces ide tako da imamo sve više partija koje ne dovode u pitanje približavanje Srbije Evropskoj uniji. Međutim, važno je da se ovaj konsenzus ne samo širi nego i da postaje dublji, u smislu da ljudi znaju da se Srbija kreće ka EU, da znaju da to donosi koristi, ali da prihvataju i poznaju uslove koji su na tom putu potrebni."
"Zato što je deo političkih stranaka svestan da je način na koji vode politiku i način na koji vrše vlast – znači ne upravljaju zemljom nego vladaju zemljom – nešto što bi bilo pod strožijom kontrolom Evropske unije, i onda se trude da zadrže one oblike vlasti koji su ovde uobičajeni. A to je, dakle, da vi koristite ministarstvo kao mesto za zapošljavanje svog partijskog kadra i kao izvor za finansiranje svoje političke partije, što u Evropskoj uniji ne može - to je jedno. Drugo, zato što ovde postoji jedna kontinuirana borba za glasove koji su okrenuti tradicionalnom, pseudopatriotizmu i nacionalizmu, kao nekom autentičnom srpskom putu u budućnost."
Ipak, Tanja Miščević, potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za RSE da nema ni jedne
Mislim da se i iz neznanja i radi dobijanja političkih poena u Srbiji koristi: Evropska unija pod našim uslovima, hoćemo u Evropu, ali ako oni prvo urade to i to.
"Zašto ta razlika postoji? Nemojte zaboraviti, devedesetih godina smo bili potpuno zatvoreni, sopstvenom krivicom, ali potpuno ograđeni od sveta. I mi kao građani smo osetili težinu devedesetih godina i nekako su za tu težinu okrivljeni i Evropa i svet - takav stav nije jednostavno sada promeniti. Znate, političkim strankama je mnogo lakše i jednostavnije, pa čak i i efikasnije, da nas podsećaju ko nam je tada uvodio sankcije i ko nas je bombardovao. Mislim da se i iz neznanja i radi dobijanja političkih poena u Srbiji koristi: Evropska unija pod našim uslovima, hoćemo u Evropu, ali ako oni prvo urade to i to."
Koliko god razlike među strankama bile vidljive u nekim pitanjima se i slažu, kao što je proces vizne liberalizacije. Milica Delević kaže da njeno iskustvo sa parlamentarcima pokazuje da niko od njih ne želi da bude proglašen za nekoga ko te integracije
"Kada idem da predstavljam, zajedno sa potpredsednikom Vlade, Izveštaj o nacionalnom programu integracije u Odboru za evropske integracije Skupštine Srbije, imate, dakle, predstavnike svih političkih stranaka, vidite da nijedan nije srećan da kaže kako Skupština usporava proces evropskih integracija. Dobro, oni mogu da kažu ovo ili ono o uslovima EU, ali nismo mi ti koji usporavaju. Upravo to, što oni ne žele da budu ti koji usporavaju, mislim da je nešto što je važno i pokazuje da se svako trudi da bude na toj strani koja približava Srbiju Evropskoj uniji."
Bile te razlike između stranaka vidljive ili ne, izraženije ili manje uočljive, Srbija se neminovno kreće ka Evropskoj uniji. Ali, ono što Miljenka Deretu više brine od tih razlika jeste nešto drugo:
"Ja ne vidim odlučnost kod onih koji su deklarativno za evropske integracije da se taj proces sprovede što brže i što efikasnije. Tu ja vidim problem, što oni koji treba da vuku taj proces, ne vuku ga dovoljno brzo, ne vuku ga dovoljno odlučno i, prosto, ne komuniciraju u punoj meri svoju posvećenost tom procesu."
