U Beogradu su sigurni da više nije pitanje da li je Srbija ispunila uslove za odmrzavanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i prelaznog trgovinskog sporazuma, već kako kapitalizovati napredak koji je država ostvarila, kaže direktorka Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji Milica Delević:
“Mislim da u uslovima kada je rasprava usmerena na to ne da li ima napretka već kako i kada taj napredak na najbolji način valorizovati nije pitanje da li će napretka biti nego kada će ga biti. Čini se da jedan preovlađujući pozitivni stav u vezi sa tim pitanjem jeste nešto na osnovu čega bi trebalo očekivati pomak, a kada će se taj pomak i desiti, današnji samit je prva prilika da se o tome razgovara. Videćemo šta će se desiti, prilika za razgovor biće u julu i u sledećim mesecima.”
Potpuna saglasnost za deblokadu sporazuma zavisi i od uzdržanog stava Holandije, oko saradnje sa Haškim tribunalom, ali postoje i najave da je ova zemlja spremna na određene ustupke, pre svega u pogledu vizne liberzalizacije, kaže direktorka Kancelarije za pridruživanje:
“Sada razgovaramo da li su ti uslovi prihvatljivi za onu većinu zemalja članica koje misle da bi trebalo ići i dalje. Moram da priznam da je mene jako prijatno iznenadila i sama ta mogućnost da se o Srbiji razgovara na evropskom savetu, na kojem će se razgovarati i o novom šefu Evropske komisije, koncesijama...”
Pomak u odnosima Evropske unije sa Srbijom može se posmatrati i kroz početak dijaloga o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i trgovinskog sporazuma. To je po, mišljenju potpredsednice Evropskog pokreta u Srbiji i profesorke na fakultetu političkih nauka Tanje Miščević, važan signal:
“Gotovo sve države članice su saglasne da je Srbija uradila sve ono što je bilo u njenoj moći, osim ispunjenja preostalog uslova, a to je da locira, uhapsi i izruči Mladića i Hadžića, ali da i po tom pitanju postoji politička volja i koncenzus unutar vladajućih stranaka. Mogli smo čuti stavove holandskog parlamenta, odnosno predsednika spoljnopolitičkog odbora, koji nije saglasan sa takvim stavom - to je dosta ograničavajuće.”
Kakvo je evropsko raspoloženje građana Srbije? Gotovo dve trećine, odnosno 61 odsto, podržava učlanjenje zemlje u Evropsku uniju, kaže direktorka Kancelarije za pridruživanje Milica Delević:
„Referendum je bio uspešan, rezultat bi bio pozitivan. Ovih 61 odsto je 61 odsto od ukupne populacije, što znači da bi, od opredeljenih, 79 odsto građana podržalo ulazak Srbije u Evropsku uniju.“
Sedamnaest odsto građana glasalo protiv učlanjenja Srbije u Evropsku uniju, a 14 odsto ne bi glasalo. Kao "najjači signal odbijanja Evropske unije građani Srbije doživljavaju vizni režim:
„Osamdeset dva odsto građana misli da je stavljanje Srbije na belu šengen listu dobro, da je držanje viznog režima za građane Srbije najjači signal odbijanja - građani to doživljavaju kao jedan jak signal odbijanja.“
Ipak, agenda evropskih obaveza Srbije pomera se u pozitivnom pravcu, bez obzira na povremene nesuglasice ili zastoje, kaže potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji i profesorka na fakultetu političkih nauka,Tanja Miščević:
„Stvari se pomeraju i to je veoma važno. Već sada možemo primetiti veliki napredak u pitanjima koja su neophodna za vladavinu prava, a vezana su pre svega za viznu liberalizaciju, zatim veliki napredak u saradnji sa Haškim tribunalom. Sve to zajedno govori da proces evropskih integracija u Srbiji nije zaustavljen, da se on nastavlja, i nadam se da će on i posle ove rasprave u evropskom savetu vratiti kao jedna od najvažnijih tema.“
“Mislim da u uslovima kada je rasprava usmerena na to ne da li ima napretka već kako i kada taj napredak na najbolji način valorizovati nije pitanje da li će napretka biti nego kada će ga biti. Čini se da jedan preovlađujući pozitivni stav u vezi sa tim pitanjem jeste nešto na osnovu čega bi trebalo očekivati pomak, a kada će se taj pomak i desiti, današnji samit je prva prilika da se o tome razgovara. Videćemo šta će se desiti, prilika za razgovor biće u julu i u sledećim mesecima.”
Potpuna saglasnost za deblokadu sporazuma zavisi i od uzdržanog stava Holandije, oko saradnje sa Haškim tribunalom, ali postoje i najave da je ova zemlja spremna na određene ustupke, pre svega u pogledu vizne liberzalizacije, kaže direktorka Kancelarije za pridruživanje:
“Sada razgovaramo da li su ti uslovi prihvatljivi za onu većinu zemalja članica koje misle da bi trebalo ići i dalje. Moram da priznam da je mene jako prijatno iznenadila i sama ta mogućnost da se o Srbiji razgovara na evropskom savetu, na kojem će se razgovarati i o novom šefu Evropske komisije, koncesijama...”
Pomak u odnosima Evropske unije sa Srbijom može se posmatrati i kroz početak dijaloga o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i trgovinskog sporazuma. To je po, mišljenju potpredsednice Evropskog pokreta u Srbiji i profesorke na fakultetu političkih nauka Tanje Miščević, važan signal:
“Gotovo sve države članice su saglasne da je Srbija uradila sve ono što je bilo u njenoj moći, osim ispunjenja preostalog uslova, a to je da locira, uhapsi i izruči Mladića i Hadžića, ali da i po tom pitanju postoji politička volja i koncenzus unutar vladajućih stranaka. Mogli smo čuti stavove holandskog parlamenta, odnosno predsednika spoljnopolitičkog odbora, koji nije saglasan sa takvim stavom - to je dosta ograničavajuće.”
Kakvo je evropsko raspoloženje građana Srbije? Gotovo dve trećine, odnosno 61 odsto, podržava učlanjenje zemlje u Evropsku uniju, kaže direktorka Kancelarije za pridruživanje Milica Delević:
„Referendum je bio uspešan, rezultat bi bio pozitivan. Ovih 61 odsto je 61 odsto od ukupne populacije, što znači da bi, od opredeljenih, 79 odsto građana podržalo ulazak Srbije u Evropsku uniju.“
Sedamnaest odsto građana glasalo protiv učlanjenja Srbije u Evropsku uniju, a 14 odsto ne bi glasalo. Kao "najjači signal odbijanja Evropske unije građani Srbije doživljavaju vizni režim:
„Osamdeset dva odsto građana misli da je stavljanje Srbije na belu šengen listu dobro, da je držanje viznog režima za građane Srbije najjači signal odbijanja - građani to doživljavaju kao jedan jak signal odbijanja.“
Ipak, agenda evropskih obaveza Srbije pomera se u pozitivnom pravcu, bez obzira na povremene nesuglasice ili zastoje, kaže potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji i profesorka na fakultetu političkih nauka,Tanja Miščević:
„Stvari se pomeraju i to je veoma važno. Već sada možemo primetiti veliki napredak u pitanjima koja su neophodna za vladavinu prava, a vezana su pre svega za viznu liberalizaciju, zatim veliki napredak u saradnji sa Haškim tribunalom. Sve to zajedno govori da proces evropskih integracija u Srbiji nije zaustavljen, da se on nastavlja, i nadam se da će on i posle ove rasprave u evropskom savetu vratiti kao jedna od najvažnijih tema.“
