Da li je brzo hapšenje dvojice napadača na novinara Teofila Pančića i presuda od 16 meseci zatvora vođi navijača Partizana zbog pretnji novinarki Brankici Stanković, kao i ukidanje oslobadjajuće presude za ostalu šestoricu u istom slučaju kada je, podsetimo, na utakmici koju je pratilo milionsko tv gledalište uzvikivano da će novinarka B92 proći kao njen ubijeni kolega Slavko Ćuruvija, označava novi odnos države Srbije prema nasilnicima?
“Ako se nastavi takva praksa sudstva i policije, naravno da će to da ohrabri sve pripadnike manjinskih grupa”, kaže Boris Milićević, osnivač Gej strejt alijanse koja je česta meta napada ekstremista.
Zaštitnik građana Saša Janković smatra da je država poslala signale da nasilnici više neće biti nekažnjeni.
“U Srbiji je konačno i u institucijama i u javnosti sazrela svest da se povlađivanje prestupnicima, nasilnicima, i tolerisanjenasilja vraća kao bumerang. Institucije su sada mnogo ozbiljnije, prilježnije u gonjenju i sankcionisanju. Nadam se da će ovakav stav države opstati i u budućnosti“, kaže Janković.
Goran Miletić, pravni savetnik za ljudska prava. je nešto uzdržaniji.
“To je informacija koja nešto ohrabruje i videćemo šta će biti ubuduće“, navodi Miletić.
Odrađivanje poslova za važne adrese
Poznato je da su mnogi slučajevi nasilja od 90-ih naovamo, posebno prema novinarima (ubistva Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović, Milana Pantića, atentat na Dejana Anastasijevića), a zatim i nasilja čija su meta manjinci, od nacionalnih do seksualnih, političkih...ostajali nekažnjeni. To je ohrabrivalo esktremiste raznih profila.
Neretko su oni direktno završavali prljave poslove za neke važne adrese ne samo do 2000. godine, već i nakon svrgavanja Slobodana Miloševića sa vlasti. Bili su to lokalni a i nacionalni heroji koji su u iskrivljenom sistemu vrednosti ostajali nedodirnuti.
Šokantne činjenice o nacionalističkim organizacijama u Srbiji novinar RSE
Miloš Teodorović otkrio je u dokumentarnom filmu "Vrela krv", za koji je,
sa koautorkom Ivanom Lalić nagrađen sa nagradom Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Goran Miletić, pravni savetnik za ljudska prava je slikovito pokazao u čemu su odrastali uhapšeni nasilnici koji su pretukli novinara Teofila Pančića.
“Danilo Žuža, jedan od uhapšenih, rođen je 1991. kada je u bivšoj državi sve počelo. Kad je potpisan Dejtonski sporazum on je imao četiri godine, kada je Milošević 1998. krenuo po Kosovu da sređuje stvari on je pošao u školu, dakle imao je sedam godina, osam godina je imao kada je krenulo NATO bombardovanje i verovatno je tada počeo da spoznaje svet kao veliku nepravdu prema Srbima, devet godina je imao kada je Milošević otišao sa vlasti, a kada je Zoran Đinđić ubijen imao je 12 godina. On je postajao svestan sebe i sveta upravo kada su se desile desile dve poslednje stvari: nezavisnost Crne Gore kada je imao 15 godina i kada je proglašena nezavisnost Kosova 17 godina”, kaže Miletić.
Na fejsbuku jednog od dvojice nasilnika koji su metalnom šipkom tukli Teofila Pančića (”čast mi je da u srazu Glave i Štangle budem Glava”) može se pročitati kakav je ukus i kakvi su stavovi ovih mladih ljudi. Goran Miletić počinje sa muzičkim idolima.
“Pedeset od 100 njegovog muzičkog ukusa je Ceca (Ražnjatović) i njeni hitovi, dok je drugih 50 od 100 usmeren ka neonacističkim bendovima kao što je Direktna akcija (pesma “Ubij, ubij pedera”) koji direktno promovišu nasilje. Inače, prisećam se njegove izjave da je Ada (poznato kupalište u Beogradu) puna ljudi koji mu se ne sviđaju. Kaže, treba ih sve proterati. Rome u Indiju, a Kineze u Japan. Po njemu, krv će se liti ukoliko bude gej parade u Beogradu”, navodi Miletić.
Zahtevi za zabranu u fijokama
Sa napadača na trenutak našu pažnju prebacujemo na ravnodušne putnike iz gradskog autobusa broj 83 koji su pobegli glavom bez obzira da ne bi morali policiji da posvedoče šta se dogodilo Teofilu Pančiću. I to ima svoje korene u onome šta se i kako živelo u 90-im pa i dalje, kaže Goran Miletić i priseća se jednog drugog autobusa sa početka 90-ih:
“Na liniji Rudo-Sjeverin 18 naših sugrađana je kidnapovano i do danas nisu pronađeni. Paravojne formacije Milana Lukića su ušle u autobus, legitimisali putnike, izveli su samo one koji su ne-Srbi, Bošnjake i jednu Hrvaticu. Jedan od Srba je spasao bošnjačkog dečaka rekavši da je njegov sin, ostali su ćutali. Nisu hteli posle ni da svedoče.”
Vratimo se na 2010. godinu. Ustavni sud Srbije nije još uvek doneo odluku o zahtevu državnog tužioca iz septembra prošle godine da se zabrane ekstremne desničarske organizacije "Obraz" i "1389", u fijokama suda su i zahetvi za zabranu 14 navijačkih grupa Crvene zvezde, Partizana i Rada nakon brutalnog ubistva Francuza Brisa Tatona samo zato što govori drugačiji jezik i navija za strani tim. Najavljuje se da će to biti rešeno do kraja godine.
Više hiljada Beograđana okupilo se 1.oktobra 2009 u centru grada u znak
protesta protiv nasilja u Srbiji i smrti francuskog navijača Brisa Tatona.
“Koliko još mladih ljudi treba da bude regrutovano u te ekstremističke organizacije, koliko još ljudi treba da bude prebijeno da bi sud shvatio da treba da bude brži?”, pita se Boris Milićević.
Najnovija vest iz Bratislave: slovačka policija privela je dvojicu navijača Crvene zvezde nakon prijave da su napali na ulici metalnim šipkama grupu od deset građana.
*****
Možda bi vas mogli zanimati i tekstovi
Ko može da se obračuna s huliganima?
Novinarka Insajdera pod policijskim obezbeđenjem
Koji su uzroci navijačkog nasilja?
“Ako se nastavi takva praksa sudstva i policije, naravno da će to da ohrabri sve pripadnike manjinskih grupa”, kaže Boris Milićević, osnivač Gej strejt alijanse koja je česta meta napada ekstremista.
Zaštitnik građana Saša Janković smatra da je država poslala signale da nasilnici više neće biti nekažnjeni.
“U Srbiji je konačno i u institucijama i u javnosti sazrela svest da se povlađivanje prestupnicima, nasilnicima, i tolerisanje
U Srbiji je konačno i u institucijama i u javnosti sazrela svest da se povlađivanje prestupnicima, nasilnicima, i tolerisanje nasilja vraća kao bumerang.
Goran Miletić, pravni savetnik za ljudska prava. je nešto uzdržaniji.
“To je informacija koja nešto ohrabruje i videćemo šta će biti ubuduće“, navodi Miletić.
Odrađivanje poslova za važne adrese
Poznato je da su mnogi slučajevi nasilja od 90-ih naovamo, posebno prema novinarima (ubistva Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović, Milana Pantića, atentat na Dejana Anastasijevića), a zatim i nasilja čija su meta manjinci, od nacionalnih do seksualnih, političkih...ostajali nekažnjeni. To je ohrabrivalo esktremiste raznih profila.
Neretko su oni direktno završavali prljave poslove za neke važne adrese ne samo do 2000. godine, već i nakon svrgavanja Slobodana Miloševića sa vlasti. Bili su to lokalni a i nacionalni heroji koji su u iskrivljenom sistemu vrednosti ostajali nedodirnuti.
Šokantne činjenice o nacionalističkim organizacijama u Srbiji novinar RSE
Miloš Teodorović otkrio je u dokumentarnom filmu "Vrela krv", za koji je,
sa koautorkom Ivanom Lalić nagrađen sa nagradom Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Goran Miletić, pravni savetnik za ljudska prava je slikovito pokazao u čemu su odrastali uhapšeni nasilnici koji su pretukli novinara Teofila Pančića.
“Danilo Žuža, jedan od uhapšenih, rođen je 1991. kada je u bivšoj državi sve počelo. Kad je potpisan Dejtonski sporazum on je imao četiri godine, kada je Milošević 1998. krenuo po Kosovu da sređuje stvari on je pošao u školu, dakle imao je sedam godina, osam godina je imao kada je krenulo NATO bombardovanje i verovatno je tada počeo da spoznaje svet kao veliku nepravdu prema Srbima, devet godina je imao kada je Milošević otišao sa vlasti, a kada je Zoran Đinđić ubijen imao je 12 godina. On je postajao svestan sebe i sveta upravo kada su se desile desile dve poslednje stvari: nezavisnost Crne Gore kada je imao 15 godina i kada je proglašena nezavisnost Kosova 17 godina”, kaže Miletić.
Na fejsbuku jednog od dvojice nasilnika koji su metalnom šipkom tukli Teofila Pančića (”čast mi je da u srazu Glave i Štangle budem Glava”) može se pročitati kakav je ukus i kakvi su stavovi ovih mladih ljudi. Goran Miletić počinje sa muzičkim idolima.
“Pedeset od 100 njegovog muzičkog ukusa je Ceca (Ražnjatović) i njeni hitovi, dok je drugih 50 od 100 usmeren ka neonacističkim bendovima kao što je Direktna akcija (pesma “Ubij, ubij pedera”) koji direktno promovišu nasilje. Inače, prisećam se njegove izjave da je Ada (poznato kupalište u Beogradu) puna ljudi koji mu se ne sviđaju. Kaže, treba ih sve proterati. Rome u Indiju, a Kineze u Japan. Po njemu, krv će se liti ukoliko bude gej parade u Beogradu”, navodi Miletić.
Zahtevi za zabranu u fijokama
Sa napadača na trenutak našu pažnju prebacujemo na ravnodušne putnike iz gradskog autobusa broj 83 koji su pobegli glavom bez obzira da ne bi morali policiji da posvedoče šta se dogodilo Teofilu Pančiću. I to ima svoje korene u onome šta se i kako živelo u 90-im pa i dalje, kaže Goran Miletić i priseća se jednog drugog autobusa sa početka 90-ih:
“Na liniji Rudo-Sjeverin 18 naših sugrađana je kidnapovano i do danas nisu pronađeni. Paravojne formacije Milana Lukića su ušle u autobus, legitimisali putnike, izveli su samo one koji su ne-Srbi, Bošnjake i jednu Hrvaticu. Jedan od Srba je spasao bošnjačkog dečaka rekavši da je njegov sin, ostali su ćutali. Nisu hteli posle ni da svedoče.”
Vratimo se na 2010. godinu. Ustavni sud Srbije nije još uvek doneo odluku o zahtevu državnog tužioca iz septembra prošle godine da se zabrane ekstremne desničarske organizacije "Obraz" i "1389", u fijokama suda su i zahetvi za zabranu 14 navijačkih grupa Crvene zvezde, Partizana i Rada nakon brutalnog ubistva Francuza Brisa Tatona samo zato što govori drugačiji jezik i navija za strani tim. Najavljuje se da će to biti rešeno do kraja godine.
Više hiljada Beograđana okupilo se 1.oktobra 2009 u centru grada u znak
protesta protiv nasilja u Srbiji i smrti francuskog navijača Brisa Tatona.
“Koliko još mladih ljudi treba da bude regrutovano u te ekstremističke organizacije, koliko još ljudi treba da bude prebijeno da bi sud shvatio da treba da bude brži?”, pita se Boris Milićević.
Najnovija vest iz Bratislave: slovačka policija privela je dvojicu navijača Crvene zvezde nakon prijave da su napali na ulici metalnim šipkama grupu od deset građana.
*****
Možda bi vas mogli zanimati i tekstovi
Ko može da se obračuna s huliganima?
Novinarka Insajdera pod policijskim obezbeđenjem
Koji su uzroci navijačkog nasilja?
