Srbija spremno dočekuje talas toksičnih materija koji će iz Mađarske Dunavom stići za nekoliko dana, ali ovdašnje vlasti veruju da nivo zagađenja neće toliki da bi mogao da ugrozi zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ovaj akcident u susedstvu upozorenje je za Srbiju, u kojoj se nalazi čak 250 ekoloških crnih tačaka.
Glavni talas Dunava koji nosi opasne materije iz Mađarske u Srbiju će stići u ponedeljak, 11. oktobra, pa je u ovdašnjem toku te reke stanje redovno, što znači da trenutno nema nikakve opasnosti po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Da nema mesta panici, na hitno zakazanoj sednici Odbora za ekologiju državnog parlamenta javnost je obavestio Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine, koji je poručio da su nadležne službe u stanju pripravnosti.
"Postoji apsolutno dobra koordinacija između svih državnih organa. Oni zajednički rade na tome da se pre svega obezbedi neometano funkcionisanje naših građana koji žive duž obale Dunava. U suštini je to velika reka sa dugim plovnim putem i ogromnom količinom vode. čak i kada se u njoj nađe velika koncentracija zagađujućih supstanci, verovatnoća da one uđu u Srbiju i izazovu posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi je izuzetno mala", kaže Dulić.
Od trenutka kada se crveni mulj izlio iz fabrike aluminijuma kod Ajke alarmirane su sve relevantne službe u Srbiji, koje su u stalnoj komunikaciji sa mađarskim kolegama. U slučaju da koncentracija hemijskih materija bude alarmantna, kaže Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, spremni su scenariji po kojima će se hitno postupati.
"Ako količina toksičnih materija u Dunavu bude tolika da je potrebno zabraniti da se jede rečna riba, to ćemo i učiniti. Ako bude uginule ribe, ona će biti prikupljana i odlagana na adekvatan način, kako ne bi došlo do dalje eskalacije. Jedan od scenarija podrazumeva isključivanje određenih vodosistema duž toka Dunava, ali za sada nema smisla o tome govoriti jer je vrlo mala verovatnoća da će za tako nešto biti potrebe", navodi Marić.
U ovoj situaciji za sada se glavna merenja zagađenosti Dunava u Srbiji rade kod Bezdana, na granici sa Mađarskom, meri se radioaktivnost, uzorci vode se šalju na hemijske i biološke analize. Milan Dacić, direktor Hidrometeorološkog zavoda Srbije, uverava javnost da se situacija prati iz sata u sat.
" Uzorke vode za analizu uzimamo tri puta dnevno, a radićemo to i čšsće, i onda ih analiziramo u laboratoriji. Uradili smo takozvanu nultu analizu stanja, pre nego što je išta stiglo do Bezdana, radi referentne kontrole budućeg zagađenja", pojasnio je Dacić.
240 ekoloških crnih tačaka
Uzorci Dunava kod Bezdana uzeti su i samo sat pre nego što su se nadležni u Srbiji obratili javnosti, ali kada su novinari upitali da čuju kakvi su rezultati, objašnjeno im je da će kompletne analize biti gotove tek sutradan. Od Milana Dacića saznali smo da su trenutne analize moguće, ali ne u Srbiji.
"Takav brži automatski monitoring postoji, ali za njega je potrebna skupa i visokosofisticirana oprema koja praktično trenutno očitava stanje. Ona postoji u razvijenim zemljama zapadne Evrope, dok takvu opremu za sada mi nemamo. Idemo u tom pravcu da takvu opremu instaliramo na ključnim mestima, ali to zahteva određenu vrstu pomoći Evropske unije", kaže Dacić.
U danu kada su novinari ovo slušali, najavljeno je da će iz pretpristupnih fondova Evropske unije Srbiji od 2011. stići dva miliona evra za jačanje kapaciteta inspekcije za zaštitu životne sredine.
Ali to verovatno neće biti dovoljno za sve ovdašnje ekološke probleme, jer je i sam ministar Oliver Dulić pomenuo da je akcident u Mađarskoj upozorio da u Srbiji postoji više od 240 ekoloških crnih tačaka koje su pod nadzorom države.
"Najveći problem nam predstavljaju magacini, odnosno deponije, sa zagađujućim otpadom koji se nalaze u fabrikama koje su u ovom trenutku u stečaju. U njima ne postoje ekonomske aktivnosti ni odgovorni koji se bave problematikom očuvanja tih tačaka da ne dođu u dodir sa ljudima i životnom sredinom. Bez obzira na monitoring, to su ekološka žarišta koja ćemo rešavati u budućnosti", kaže Dulić.
U takvoj situaciji jasno je, zaključuje je Čedomir Jovanović, predsednik skupštinskog Odbora za ekologiju, da država više pažnje mora da posveti životnoj sredini.
"Ne smemo da zanemarimo činjenicu da se mi ekologijom bavimo uglavnom onda kada trpimo veliku štetu i kada smo izloženi opasnostima. Ekološka mapa Srbije trebalo bi danas da nas zabrinjava više nego incident u Mađarskoj. Buduća aktivnost vlade trebalo bi da bude usmerena na rešavanje ekoloških problema i saniranje onih šteta koje su postale deo našeg svakodnevnog života", navodi Jovanović.
Srbija je ponudila pomoć Mađarskoj u saniranju štete izazvane izlivanjem alkalnog blata. Kako je saopšteno u Beogradu, eventualnu štetu po životnu sredinu u Srbiji zbog zagađenja Dunava platiće vlasti Mađarske, jer po međunarodnim propisima na to je obavezna država u kojoj se desi akcident.
Glavni talas Dunava koji nosi opasne materije iz Mađarske u Srbiju će stići u ponedeljak, 11. oktobra, pa je u ovdašnjem toku te reke stanje redovno, što znači da trenutno nema nikakve opasnosti po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Da nema mesta panici, na hitno zakazanoj sednici Odbora za ekologiju državnog parlamenta javnost je obavestio Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine, koji je poručio da su nadležne službe u stanju pripravnosti.
"Postoji apsolutno dobra koordinacija između svih državnih organa. Oni zajednički rade na tome da se pre svega obezbedi neometano funkcionisanje naših građana koji žive duž obale Dunava. U suštini je to velika reka sa dugim plovnim putem i ogromnom količinom vode. čak i kada se u njoj nađe velika koncentracija zagađujućih supstanci, verovatnoća da one uđu u Srbiju i izazovu posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi je izuzetno mala", kaže Dulić.
Od trenutka kada se crveni mulj izlio iz fabrike aluminijuma kod Ajke alarmirane su sve relevantne službe u Srbiji, koje su u stalnoj komunikaciji sa mađarskim kolegama. U slučaju da koncentracija hemijskih materija bude alarmantna, kaže Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, spremni su scenariji po kojima će se hitno postupati.
"Ako količina toksičnih materija u Dunavu bude tolika da je potrebno zabraniti da se jede rečna riba, to ćemo i učiniti. Ako bude uginule ribe, ona će biti prikupljana i odlagana na adekvatan način, kako ne bi došlo do dalje eskalacije. Jedan od scenarija podrazumeva isključivanje određenih vodosistema duž toka Dunava, ali za sada nema smisla o tome govoriti jer je vrlo mala verovatnoća da će za tako nešto biti potrebe", navodi Marić.
U ovoj situaciji za sada se glavna merenja zagađenosti Dunava u Srbiji rade kod Bezdana, na granici sa Mađarskom, meri se radioaktivnost, uzorci vode se šalju na hemijske i biološke analize. Milan Dacić, direktor Hidrometeorološkog zavoda Srbije, uverava javnost da se situacija prati iz sata u sat.
" Uzorke vode za analizu uzimamo tri puta dnevno, a radićemo to i čšsće, i onda ih analiziramo u laboratoriji. Uradili smo takozvanu nultu analizu stanja, pre nego što je išta stiglo do Bezdana, radi referentne kontrole budućeg zagađenja", pojasnio je Dacić.
240 ekoloških crnih tačaka
Uzorci Dunava kod Bezdana uzeti su i samo sat pre nego što su se nadležni u Srbiji obratili javnosti, ali kada su novinari upitali da čuju kakvi su rezultati, objašnjeno im je da će kompletne analize biti gotove tek sutradan. Od Milana Dacića saznali smo da su trenutne analize moguće, ali ne u Srbiji.
"Takav brži automatski monitoring postoji, ali za njega je potrebna skupa i visokosofisticirana oprema koja praktično trenutno očitava stanje. Ona postoji u razvijenim zemljama zapadne Evrope, dok takvu opremu za sada mi nemamo. Idemo u tom pravcu da takvu opremu instaliramo na ključnim mestima, ali to zahteva određenu vrstu pomoći Evropske unije", kaže Dacić.
U danu kada su novinari ovo slušali, najavljeno je da će iz pretpristupnih fondova Evropske unije Srbiji od 2011. stići dva miliona evra za jačanje kapaciteta inspekcije za zaštitu životne sredine.
Ali to verovatno neće biti dovoljno za sve ovdašnje ekološke probleme, jer je i sam ministar Oliver Dulić pomenuo da je akcident u Mađarskoj upozorio da u Srbiji postoji više od 240 ekoloških crnih tačaka koje su pod nadzorom države.
"Najveći problem nam predstavljaju magacini, odnosno deponije, sa zagađujućim otpadom koji se nalaze u fabrikama koje su u ovom trenutku u stečaju. U njima ne postoje ekonomske aktivnosti ni odgovorni koji se bave problematikom očuvanja tih tačaka da ne dođu u dodir sa ljudima i životnom sredinom. Bez obzira na monitoring, to su ekološka žarišta koja ćemo rešavati u budućnosti", kaže Dulić.
U takvoj situaciji jasno je, zaključuje je Čedomir Jovanović, predsednik skupštinskog Odbora za ekologiju, da država više pažnje mora da posveti životnoj sredini.
"Ne smemo da zanemarimo činjenicu da se mi ekologijom bavimo uglavnom onda kada trpimo veliku štetu i kada smo izloženi opasnostima. Ekološka mapa Srbije trebalo bi danas da nas zabrinjava više nego incident u Mađarskoj. Buduća aktivnost vlade trebalo bi da bude usmerena na rešavanje ekoloških problema i saniranje onih šteta koje su postale deo našeg svakodnevnog života", navodi Jovanović.
Srbija je ponudila pomoć Mađarskoj u saniranju štete izazvane izlivanjem alkalnog blata. Kako je saopšteno u Beogradu, eventualnu štetu po životnu sredinu u Srbiji zbog zagađenja Dunava platiće vlasti Mađarske, jer po međunarodnim propisima na to je obavezna država u kojoj se desi akcident.
