Dostupni linkovi

Sve veći broj dece u Srbiji postaju zavisnici, a sve je niži uzrast u kom prvi put probaju narkotike, upozoravaju stručnjaci povodom Međunarodnog dana borbe protiv droge. Ovogodišnja kampanja pod nazivom "Da li droga upravlja tvojim životom?", usmerena je na mlade koji često nisu informisani o štetnom uticaju droga, ali i na suzbijanje nelegalne trgovine narkoticima.

Čak 70 odsto mladih u Srbiji probalo je drogu. Niske cene narkotika i dostupnost na svakom koraku, dovode do toga da deca mogu da je kupe bez velikog odricanja:

"Celog života sam bio u blizini droge. Učio sam malo školu, više sam bio na ulici."
Prošle godine samo u Beogradu registrovana su 722 nova zavisnika.


Radoznalost je najčešći razlog zbog kojeg broj ovakvih svedočenja u Srbiji raste. Naizgled bezazleno deci prilaze narkodileri, neretko i prijatelji koji im drogu drugarski nude. Prošle godine samo u Beogradu registrovana su 722 nova zavisnika. Boro Lazić iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti:

"Ono što ja znam, kroz ovo što radim, jeste da je u trendu porast, kako broja zavisnika tako i ranijeg ulaženja u sam problem."

Najefikasnija mera za smanjenje novih korisnika droge je "primarna prevencija" koja predviđa mobilisanje zajednice i svih institucija društva u borbi protiv narkomanije. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević podseća da je Vlada usvojila Strategiju za borbu protiv droga i Akcioni plan za njeno sprovođenje:

"Jedan prut možete polomiti, ali ako ih skupite u jedan snop onda to postaje neraskidiva, zajednička snaga, i jedino se tako može izboriti sa velikom globalnom pošasti koja se zove zloupotreba droga. Morali bismo ne samo da o problemu govorimo, već i da se stalno podsećamo koliko još mnogo moramo da učinimo – ne samo povodom 26. juna, nego kontinuirano."

U Srbiji se dijagnostikom i lečenjem osoba obolelih od bolesti zavisnosti bavi 38 državnih ustanova i gotovo duplo više privatnih psihijatrijskih ordinacija i specijalnih klinika. Nedostatak kapaciteta i stručnjaka koji su voljni da učestvuju u lečenju doveo je do toga da ne mali broj zavisnika i njihovih porodica pomoć potraži u centrima poput Crne Reke, iz kojeg su slike batinanja, kao načina lečenja, šokirale javnost:

"Ja sâm ne mislim ništa dobro o batinama, kao što ne mislim ništa dobro o amputaciji – ali je ponekad neophodna."

Kroz centar sveštenika Srpske pravoslavne crkve Branislava Peranovića, koji je i sam batinao štićenike, za šest godina postojanja prošlo je 1.000 ljudi. Boro Lazić, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti:

"Čim Crna Reka ima toliko zavisnika koji se nalaze u njoj kao u azilu, to znači da minimum toliki broj mesta fali. Takođe, ne postoji stručni kadar. Ko da radi s tim pacijentima? To je problem. Mi smo najveći u Srbiji. Nema dovoljno stručnjaka koji bi mogli da se bave tom decom, niti ima onih koji bi želeli da se bave dovoljno tom decom – svi izbegavaju, čak i lekari, da rade sa zavisnicima. To je zato jer dogme, koje su plasirane, govore da je to uzaludna borba, da je to neizlečivo, da je to gubljenje vremena, da su to bezobraznici koji su sami sebi upropastili život – ta deca, kao bolesnici, zaslužuju jednak tretman kao bilo koji drugi bolesnik."

Povodom Svetskog dana borbe protiv droge, Kancelarija UN za drogu i kriminal apelovala je na veći angažman u borbi protiv nelegalne trgovine narkoticima. "Ono što je nekada bilo garažna industrija, danas se pretvorilo u unosan biznis", upozoravaju iz UN. Stalni koordinator u Srbiji Viljam Infante:

"Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog kriminala, čija je Srbija potpisnica, zalaže se, upravo, za jednu globalnu borbu protiv nelegalne trgovine drogom koja, na žalost, zbog procesa globalizacije cveta širom sveta."


Tokom prošle godine, 45 Beograđana je umrlo zbog narkomanije. Da bi se ukazalo na ove poražavajuće podatke i porast broja zavisnika, u Srbiji će se po prvi put Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge obeležavati tri dana.
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG