Revizorska institucija Srbije otkrila je kršenje zakona prilikom trošenja novca iz budžeta za 2008. u svim kontrolisanim državnim segmentima. Izveštaj revizije budžeta za prošlu godinu praktično je istorijski dokument, jer je do sada Srbija bila jedina zemlja u Evropi bez revizorske komisije i konkretnih javnih podataka o trošenju državnih para.
Prvi put posle sedam godina, još od vremena SR Jugoslavije, u Srbiji je uradjeno revizorko istraživanje o tome kako se troši novac iz budžeta. Dovoljan razlog za svečanost na kojoj je predsednici Skupštine Srbije, Slavici Djukić Dejanović, predat izveštaj za 2008.
“Ovo je prvi dobro napravljen korak koji mora biti model da izveštaj 2009. godine bude sa još više podsticaja ka vladi, koja će morati da uvaži sadržaj svega što stoji u ovom izveštaju. Uverena sam da će drugi korak biti sigurniji i kvalitetniji, a ovaj prvi je ipak bio najvažniji.”
Medjutim, kada su predstavljeni rezultati, bilo je jasno da nema ni najmanjeg razloga za slavlje i aplauze povodom toga kako su u prošloj godini trošene pare poreskih obveznika.
Državna revizorska institucija prekontrolisala je deo rada 14 ministarstava, tri uprave i jedne direkcije, a šta je otkrila saopštio je glavni revizor Radoslav Sretenović:
“U svim ministarstvima su utvrdjene odredjene nepravilnosti. Generalna primedba je da su zakon kršili svi korisnici budžeta koji su bili predmet naše revizije.”
Zbog manjka resursa, ova revizija bila je ograničena na kontrolu 27 odsto budžetskih sredstava, i rizičnih područja kao što su specijalne, stručne i kompjuterske usluge, ugovori o delu i usluge informisanja. Ipak, pod posebnom lupom bile su javne nabavke, gde je i otkriveno najviše malverzacija, rekao je Radoslav Sretenović:
“Tokom revizije utvrdili smo tačan iznos. Ne mogu da govorim o svim javnim nabavkama koje su sprovedene generalno na nivou Srbije ali po našim saznanjima, veliki deo tog iznosa, oko dve milijarde dinara, otišao je u „sivi” deo mimo Zakona o javnim nabavkama.”
Ustanovljeno je da u ministarstvima nema interne revizije i kontrole, da ne postoji kompletna i ažurna evidencija državne imovine, kao i da su potraživanja državnih organa od oko 14 milijardi dinara, kako je rekao Sretenović, nepravilno klasifikovana kao kratkoročna iako je većina starija od pet godina:
“Ni jedna pozajmica isplaćena iz budzeta i njegove rezerve nije vraćena do kraja 2008. ista je situacija i kada su u pitanju i pozajmice iz sredstava privatizacije datih tokom 2005. i 2006. godine.”
Najavljeno je da će protiv odgovornih za nepravilnosti biti podnete prekršajne i krivične prijave.
Diana Dragutinović: Biće otpisano 15 milijardi
Diana Dragutinović, ministarka finansija, nije želela da komenatriše izveštaj jer tvrdi da ga nije detaljno proučila, ali je rekla da pozajmice koje su uzele Železnice Srbije, Elektroprivreda i neke druge firme neće morati da budu vraćene:
“Suštinski kada pogledate kome je dat taj novac, to nisu bile pozajmice već subvencije. Sigurna sam da niko u ovom trenutku ne može da obezbedi da ta sredstva od 15 milijardi budu vraćena, i ono što je jedino moguće jeste da budu otpisana.”
Poslanici Skupstine Srbije još nisu dobili izveštaj, ali je Vlajko Senić, član Odbora za finansije iz stranke G17+, rekao da to telo jasno podržava rad Drzavne revizorske institucije:
“To ne treba posmatrati kao neko stranačko pitanje, dakle rad ministarstava se analizira nezavisno od toga koja partija ima kog ministra. Bitno je da je prvi izveštaj gotov.”
Jorgovanka Tabaković, član Odbora za finansije iz Napredne stranke Srbije, izjavila je da je nisu iznenadili rezultati revizije:
“Ali sam uverena da ima i krupnijih kršenja zakona u principijelnom smislu. Da vlada, koja donosi zakone i propisuje pravila, ne sme sebi da dozvoli nezakonito trošenje novca, jer je ona prva na koju se ugledaju svi ostali korisnici sredstava. “
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog znacaja, izjavio je za nas program da je za gradjane od suštinske važnosti da znaju kako se troši njihov novac:
“Dakle, bio neko zadovoljan ili ne ovim prvim izveštajem, ovo je zaista istorijski korak. Jako je važno da je Državna revizorska institucija počela da radi, jer je to prvi i veoma važan korak na jednom dugom i bitnom putu za ovu zemlju.”
Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbije, kaže za naš radio da je na prvi pogled jasno da izvestaj ukazuje na veoma velike probleme koje bi trebalo što pre rešavati:
“Medju prve mere mogu spadati popravljanje loše prakse, ili izmena propisa... Medjutim, ako već sada imamo identifikovane probleme koji se odnose i na zakonitost trošenja ili evidentiranja budžetskog novca, onda je to jedna vrlo ozbiljna situacija za našu zemlju. Ja se samo nadam da će ovaj izveštaj poneti sa sobom i neke konsekvence za prekršioce. “
Revizorski izveštaj budzeta za 2008. uskoro će biti uručen skupštinskom Odboru za finansije, nakon čega se očekuju i prvi konkretni koraci za jačanje kontrole potrošnje državnog novca.
Prvi put posle sedam godina, još od vremena SR Jugoslavije, u Srbiji je uradjeno revizorko istraživanje o tome kako se troši novac iz budžeta. Dovoljan razlog za svečanost na kojoj je predsednici Skupštine Srbije, Slavici Djukić Dejanović, predat izveštaj za 2008.
“Ovo je prvi dobro napravljen korak koji mora biti model da izveštaj 2009. godine bude sa još više podsticaja ka vladi, koja će morati da uvaži sadržaj svega što stoji u ovom izveštaju. Uverena sam da će drugi korak biti sigurniji i kvalitetniji, a ovaj prvi je ipak bio najvažniji.”
Medjutim, kada su predstavljeni rezultati, bilo je jasno da nema ni najmanjeg razloga za slavlje i aplauze povodom toga kako su u prošloj godini trošene pare poreskih obveznika.
Državna revizorska institucija prekontrolisala je deo rada 14 ministarstava, tri uprave i jedne direkcije, a šta je otkrila saopštio je glavni revizor Radoslav Sretenović:
“U svim ministarstvima su utvrdjene odredjene nepravilnosti. Generalna primedba je da su zakon kršili svi korisnici budžeta koji su bili predmet naše revizije.”
Zbog manjka resursa, ova revizija bila je ograničena na kontrolu 27 odsto budžetskih sredstava, i rizičnih područja kao što su specijalne, stručne i kompjuterske usluge, ugovori o delu i usluge informisanja. Ipak, pod posebnom lupom bile su javne nabavke, gde je i otkriveno najviše malverzacija, rekao je Radoslav Sretenović:
“Tokom revizije utvrdili smo tačan iznos. Ne mogu da govorim o svim javnim nabavkama koje su sprovedene generalno na nivou Srbije ali po našim saznanjima, veliki deo tog iznosa, oko dve milijarde dinara, otišao je u „sivi” deo mimo Zakona o javnim nabavkama.”
Ustanovljeno je da u ministarstvima nema interne revizije i kontrole, da ne postoji kompletna i ažurna evidencija državne imovine, kao i da su potraživanja državnih organa od oko 14 milijardi dinara, kako je rekao Sretenović, nepravilno klasifikovana kao kratkoročna iako je većina starija od pet godina:
“Ni jedna pozajmica isplaćena iz budzeta i njegove rezerve nije vraćena do kraja 2008. ista je situacija i kada su u pitanju i pozajmice iz sredstava privatizacije datih tokom 2005. i 2006. godine.”
Nepovratne pozajmice državnim firmama
Najavljeno je da će protiv odgovornih za nepravilnosti biti podnete prekršajne i krivične prijave.
“Suštinski kada pogledate kome je dat taj novac, to nisu bile pozajmice već subvencije. Sigurna sam da niko u ovom trenutku ne može da obezbedi da ta sredstva od 15 milijardi budu vraćena, i ono što je jedino moguće jeste da budu otpisana.”
Poslanici Skupstine Srbije još nisu dobili izveštaj, ali je Vlajko Senić, član Odbora za finansije iz stranke G17+, rekao da to telo jasno podržava rad Drzavne revizorske institucije:
“To ne treba posmatrati kao neko stranačko pitanje, dakle rad ministarstava se analizira nezavisno od toga koja partija ima kog ministra. Bitno je da je prvi izveštaj gotov.”
Jorgovanka Tabaković, član Odbora za finansije iz Napredne stranke Srbije, izjavila je da je nisu iznenadili rezultati revizije:
“Ali sam uverena da ima i krupnijih kršenja zakona u principijelnom smislu. Da vlada, koja donosi zakone i propisuje pravila, ne sme sebi da dozvoli nezakonito trošenje novca, jer je ona prva na koju se ugledaju svi ostali korisnici sredstava. “
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog znacaja, izjavio je za nas program da je za gradjane od suštinske važnosti da znaju kako se troši njihov novac:
“Dakle, bio neko zadovoljan ili ne ovim prvim izveštajem, ovo je zaista istorijski korak. Jako je važno da je Državna revizorska institucija počela da radi, jer je to prvi i veoma važan korak na jednom dugom i bitnom putu za ovu zemlju.”
Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbije, kaže za naš radio da je na prvi pogled jasno da izvestaj ukazuje na veoma velike probleme koje bi trebalo što pre rešavati:
“Medju prve mere mogu spadati popravljanje loše prakse, ili izmena propisa... Medjutim, ako već sada imamo identifikovane probleme koji se odnose i na zakonitost trošenja ili evidentiranja budžetskog novca, onda je to jedna vrlo ozbiljna situacija za našu zemlju. Ja se samo nadam da će ovaj izveštaj poneti sa sobom i neke konsekvence za prekršioce. “
Revizorski izveštaj budzeta za 2008. uskoro će biti uručen skupštinskom Odboru za finansije, nakon čega se očekuju i prvi konkretni koraci za jačanje kontrole potrošnje državnog novca.
