Nepostojanje zvaničnog dokumenta koji bi saradnji dva tužilaštva dao pravne okvire, neretko je do usijanja dovodilo odnose Beograda i Sarajeva, jer su konfuzne nadležnosti, više puta rezultirale spornim hapšenjima državljana BiH.
Problem – kočničar je taj što se Srbija poziva na Zakon kojim se proglašava nadležnom da sudi za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije, dok BiH smatra da počiniocima treba suditi tamo gde je zločin počinjen.
Zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je nedavno da njihov stav mora biti u skladu sa zakonima, te da ne mogu da prihvate
ništa što im je protivno. Ipak, sudeći prema saopštenju koje su poslali nakon što je Tužilaštvo BiH tražilo odlaganje potpisivanja Sporazuma, spremni su na dalje razgovore.
"Tužilaštvo će prihvatiti poziv za ponovno usaglašavanje stavova, u cilju unapređenja saradnje dva tužilaštva i pomirenja u regionu", saopšteno je iz Tužilaštva Srbije.
O tome koliko su odnosi u regionu komplikovani i koliko je donošenje Sporazuma koji bi ih relaksirao neophodno, svedoči i sledeća izjava Ivana Jovanovića, šefa Odseka za pitanja ratnih zločina Misije OEBS u Srbiji:
U februaru 2010. ministri pravosuđa Srbije i BiH Bariša Čolak i Snežana Malović potpisali su sporazum koji je omogućio međusobna izručivanja optuženih i osumnjičenih za kriminalna djela
"Teško da možete imati neki slučaj ratnog zločina na teritoriji bivše Jugoslavije, a da se u tom predmetu ili žrtve ili svedoci ili dokazni materijal ne nalazi u najmanje dve, danas različite države bivše Jugoslavije", rekao je Jovanović.
Takva, konfuzna situacija više je puta uticala na zahlađenja odnosa Beograda i Sarajeva. Zato bi Sporazum trebalo usaglasiti i potpisati što pre, smatra Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora u Srbiji.
"Tu, pre svega, kao dodatan problem, pojavljuju se ove silne potrenice koje je Srbija izdala protiv mnogih u Sarajevu, kao što su svojevremeno bili Divjak, Jurišić i Ganić, a takvih je bilo još na hiljade. Znači, bilo bi vrlo važno da se ta oblast reguliše i pravno kako ne bi dolazilo do ovih neprijatnih epizoda koje su, pre svega, štetile Srbiji i njenom međunarodnom imidžu, a naravno i zbog toga kako bi se nesmetano vodili procesi, bilo u Sarajevu bilo u Beogradu... Prosto, ta oblast mora da se reguliše što pre bez obzira na sadašnje sporove oko teksta Sporazuma“, rekla je Biserko.
Nedovoljno dobre volje
Način da se ojačaju odnosi BiH i Srbije, a pre svega njihova saradnja u postupcima za ratne zločine, upravo bi bilo konačno usaglašavanje i potpisivanje Sporazuma, stav je misije OEBS, koja još od 2004. pruža pomoć oko takvih dokumenata.
Ivan Jovanović iz OEBS-a, podseća da slični, tehnički sporazumi o razmeni dokaza, već postoje između Srbije, Hrvatske i Crne Gore.
„Mi smatramo da su oni bitni jer se njima razrađuje način međusobnog ustupanja dokaza u postupcima za ratne zločine, što je uvek neophodna karika u procesuiranju“, kaže Jovanović.
Problem koji postoji u saradnji u procesima za ratne zločine, nije lako razdvojiti od komplikovanih odnosa zvaničnih Beograda i Sarajeva. Uz usaglašavanje stavova oko teksta Sporazuma, prema mišljenju Sonja Biserko, ima još toga što bi Beograd mogao da uradi u cilju regionalnog pomirenja.
„Mislim da Beograd do sada nije pokazivao dovoljno dobre volje da uspostavi normalne odnose sa Sarajevom. On se do sada, uglavnom, intonirao Banjaluci. Ne znam da li će poseta predsednika Borisa Tadića Sarajevu označiti neku novu fazu u tim odnosima, ali, u svakom slučaju Beograd zapravo nije suštinski promovisao odnos BiH kao cele zemlje i Srbije. Mislim da je tu Beograd na potezu“, zaključila je Sonja Biserko.
Problem – kočničar je taj što se Srbija poziva na Zakon kojim se proglašava nadležnom da sudi za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije, dok BiH smatra da počiniocima treba suditi tamo gde je zločin počinjen.
Zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je nedavno da njihov stav mora biti u skladu sa zakonima, te da ne mogu da prihvate
ništa što im je protivno. Ipak, sudeći prema saopštenju koje su poslali nakon što je Tužilaštvo BiH tražilo odlaganje potpisivanja Sporazuma, spremni su na dalje razgovore.
"Tužilaštvo će prihvatiti poziv za ponovno usaglašavanje stavova, u cilju unapređenja saradnje dva tužilaštva i pomirenja u regionu", saopšteno je iz Tužilaštva Srbije.
O tome koliko su odnosi u regionu komplikovani i koliko je donošenje Sporazuma koji bi ih relaksirao neophodno, svedoči i sledeća izjava Ivana Jovanovića, šefa Odseka za pitanja ratnih zločina Misije OEBS u Srbiji:
Takva, konfuzna situacija više je puta uticala na zahlađenja odnosa Beograda i Sarajeva. Zato bi Sporazum trebalo usaglasiti i potpisati što pre, smatra Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora u Srbiji.
"Tu, pre svega, kao dodatan problem, pojavljuju se ove silne potrenice koje je Srbija izdala protiv mnogih u Sarajevu, kao što su svojevremeno bili Divjak, Jurišić i Ganić, a takvih je bilo još na hiljade. Znači, bilo bi vrlo važno da se ta oblast reguliše i pravno kako ne bi dolazilo do ovih neprijatnih epizoda koje su, pre svega, štetile Srbiji i njenom međunarodnom imidžu, a naravno i zbog toga kako bi se nesmetano vodili procesi, bilo u Sarajevu bilo u Beogradu... Prosto, ta oblast mora da se reguliše što pre bez obzira na sadašnje sporove oko teksta Sporazuma“, rekla je Biserko.
Nedovoljno dobre volje
Način da se ojačaju odnosi BiH i Srbije, a pre svega njihova saradnja u postupcima za ratne zločine, upravo bi bilo konačno usaglašavanje i potpisivanje Sporazuma, stav je misije OEBS, koja još od 2004. pruža pomoć oko takvih dokumenata.
Ivan Jovanović iz OEBS-a, podseća da slični, tehnički sporazumi o razmeni dokaza, već postoje između Srbije, Hrvatske i Crne Gore.
„Mi smatramo da su oni bitni jer se njima razrađuje način međusobnog ustupanja dokaza u postupcima za ratne zločine, što je uvek neophodna karika u procesuiranju“, kaže Jovanović.
Problem koji postoji u saradnji u procesima za ratne zločine, nije lako razdvojiti od komplikovanih odnosa zvaničnih Beograda i Sarajeva. Uz usaglašavanje stavova oko teksta Sporazuma, prema mišljenju Sonja Biserko, ima još toga što bi Beograd mogao da uradi u cilju regionalnog pomirenja.
„Mislim da Beograd do sada nije pokazivao dovoljno dobre volje da uspostavi normalne odnose sa Sarajevom. On se do sada, uglavnom, intonirao Banjaluci. Ne znam da li će poseta predsednika Borisa Tadića Sarajevu označiti neku novu fazu u tim odnosima, ali, u svakom slučaju Beograd zapravo nije suštinski promovisao odnos BiH kao cele zemlje i Srbije. Mislim da je tu Beograd na potezu“, zaključila je Sonja Biserko.
