Dostupni linkovi

Sledi li brže pomirenje nakon hapšenja Mladića


Advokat Milos Šaljić pokazuje ljekarski nalaz o bolesti Ratka Mladića, tokom intervjua za AP, 2. juni 2011
Da li se samim činom hapšenja Ratka Mladića, čoveka koga Haški sud smatra dirkektnim krivcem za genocid u Srebrenici, za mučenja u logorima, za ubijanje civila u Sarajevu...dakle za najteže ratne zločine, stvaraju uslovi za brže pomirenje u regionu? Regionu koji grca pod teretom 90-ih godina, u kome su i dalje potpuno oprečna gledišta, čak i o zločinu kakav je genocid.

„Mi i oni“, „njihovi i naši“ i dalje su kategorije u kojima se razmišlja i govori o ratovima. Književnik Vidosav Stevanović, koji je nekoliko poratnih godina živeo u Sarajevu gde je bio poželjniji nego u svom Beogradu, pre razgovora o efektima hapšenja kaže:

„Pre svega, za Srbiju je strašno što je 16 godina jurila čoveka koga je imala u rukama, kvareći odnose sa susedima, gubeći poštovanje i sve ono što je moglo da se izgubi naknadno.“

Vratimo se onome što se, ipak, posle 16 godina dogodilo. Da li je hapšenjem i izručivanjem Ratka Mladića Srbija konačno poslala poruku susedima:
"Može se reći da je srušen taj vojni mit o Mladiću kao velikom srpskom vojniku, mit o srpskoj nepobedivosti", ocenjuje Sonja Biserko.
uhapsili smo haškog begunca da bi se saznala istina, da bismo vam rekli da zločinci nisu više „naši“ a žrtve nisu samo „vaše“?

„Može se reći da je srušen taj vojni mit o Mladiću kao velikom srpskom vojniku, mit o srpskoj nepobedivosti i mislim da je to ono što sad ovde preovlađuje i što je dobra atmosfera za brži proces pomirenja u regionu“, smatra Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za Srbiju.

Književnik Vidosav Stevanović malo drugačije vidi sadašnji trenutak.

„Naša vlast, tj. predsednik Tadić, kad naprave jedan korak napred, obavezno naprave dva koraka natrag. Cela medijska buka koja se digla oko hapšenja Mladića (za koga ja inače pretpostavljam da neće dugo živeti jer ga, inače, ne bi uhvatili) nije išla u pravcu u kome bi trebalo da ide. Nije se pričalo o zločinima. Pričalo se o tome da li on voli jagode ili Jelenu Karleušu. Ne verujem da je to dobar znak za naše susede“, kaže Stevanović.

Video: Beograđani o hapšenju Mladića, 26. maj 2011

x
Beograđani o hapšenju Mladića
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:50 0:00
Direktan link
Reditelj Lazar Stojanović, angažovan u Koaliciji Rekom – regionalnoj komisiji za istinu, kaže da je i nakon Mladićevog hapšenja neizvesno kako će se ponašati Beograd, zato je sada glavno pitanje „kako ćemo mi sa tim sada dalje".

"Jer, hapšenje Mladića treba da otvori čitav niz rasprava o tome šta se tu zaista događalo. Očekuje se da preko tog suđenja saznamo mnogo više o prošlosti nego što smo znali pre toga", ocenjuje Stojanović.

Promena odnosa prema BiH

Sonja Biserko smatra da bi pravi ishod hapšenja i suđenja Ratku Mladiću morao biti promenjen odnos Beograda prema susednoj BiH koja je blokirana kao država, odnosno prema Republici Srpskoj čiji čelnici Beograd doživljavaju kao svoj grad, a negiraju Sarajevo kao glavni grad države u kojoj žive, kao što je to nakon hapšenja Mladića, gostujući na državnoj TV u Beogradu rekao predsjednik Milorad Dodik.

„Jer, u krajnjoj liniji, ta Republika Srpska je nastala kao rezultat te ratne politike. Obaveza je Beograda da sada bude mnogo aktivniji u tome da RS i njene lidere gura u pravcu komuniciranja i pregovaranja sa Federacijom i Bošnjacima. Mislim da se to od Srbije i očekuje. I mislim da bi to trebalo da iskoristi kao novi iskorak u novom zaokretu u kome je Ratko Mladić neka nova tačka“, ustvrdio je Dodik.

Hoće li suđenje Ratku Mladiću primorati Beograd da se suoči sa politikom čiji je cilj država sa ucrtavanjem granica po etničkom principu, a čiji je pokušaj ostvarivanja doveo do masovnih etničkih čišćenja i napokon do onog najstrašnijeg zločina-genocida?

“Meni se čini da će, ukoliko Mladić prihvati da govori, to otkriti neke konkretne korake koje je država Srbija preduzimala dok su ratovi trajali. Ako do toga dođe, onda verovatno Srbija nema kud nego da prizna i izvrši restituciju a ne da živimo u Rašomonu, zamagljenoj priči o tome gde se ne zna ko je kome šta i kako uradio, a naročito zašto“, kaže Lazar Stojanović.

Video: Izručenje Ratka Mladića u Hag, 31. maj 2011

x
Izručenje Ratka Mladića
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:01:01 0:00
Direktan link
Sonja Biserko takođe smatra da bi suđenje Mladiću moglo da dodvede do suočavanja Beograda sa nedavnom prošlošću, što je uslov za regionalno pomirenje.

"Ja isto imam pretpostavku da će suđenje Mladiću biti prilika za Beograd i međunaordnu zajednicu da se drugačije postave prema onome što se događalo u 90-im, da se to imenuje i da se najzad kaže šta je sve tamo bilo. Na žalost, ovo što smo do sada videli u Srbiji povodom hapšenja Mladića ne govori da ima spremnosti da se zakorači u tom pravcu“, smatra Biserko.

Koliko daleko će istina do koje se bude došlo tokom suđenja Ratku Mladiću u Hagu promeniti čvrsto utemeljenu vizuru o „podjednakoj krivici
državnih vođa u tri bivše jugoslovenske republike, a najvećoj svetskih moćnika negde u Briselu i Vašingtonu“ , teško je sada predviđati. To će pokazati meseci pred nama.

Ako je suditi po efektima dosadašnjih suđenja, proteći će još dosta vode Drinom dok se ta vizura ne promeni. Ako se promeni. Gledano u ovom trenutku, pozitivni efekti hapšenja Ratka Mladića, bez obzira na pakovanje začinjeno sladunjavim pričama i izostanku podsećanja na zločine, ne mogu se negirati. To ne čini čak ni žestoki cinik Vidosav Stevanović.

„Samo hapšenje bi trebalo da predstavlja veliko rasterećenje za Srbiju i veoma dobar znak za odnose sa susedima“, zaključuje Stevanović.

Sve o Ratku Mladiću


Sve o hapšenju optuženika za genocid i zločine protiv čovječnosti nakon 15 godina bježanja od pravde. Svjedočenja, analize, komentari, multimedija.

Pogledajte komentare (11)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG