Dostupni linkovi

Sprečiti politizaciju sporazuma tužilaca BiH i Srbije


Članovi radnih grupa Tužilaštva BiH i Tužilaštva za ratne zločine Srbije, Sarajevo, 20. avgust 2011
Sporna hapšenja bosanskih državljana i svađe koje su ih pratile, neretko su do usijanja dovodili odnose na relaciji Beograd - Sarajevo. Jedan od izvora problema leži u odbredbi Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine iz 2003. godine, kojom se Srbija proglašava nadležnom da sudi za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije, bez obzira na državljanstvo zločinca ili žrtve.

Osim toga, Srbija i BiH nemaju Sporazum o međusobnom ustupanju dokaza, kakav je ranije potpisan sa Hrvatskom i Crnom Gorom. To bi međutim, uskoro moglo biti rešeno. Naime, radne grupe dva Tužilaštava su usaglasila konačni tekst tog Akta.

Zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić smatra da će se potpisivanjem Sporazuma rešiti aktuelni problemi koje imaju Srbija i BiH.

„To su te paralelne istrage koje su se do sada vodile... Sporazum, na neki način, predviđa određena pravila za vođenje takvih postupaka. Više neće biti problema koji su do sada opterećivali saradnju naša dva pravosuđa. Mogu da kažem da je ona i do sada bila dobra, međutim, kada se u to uključi politika, onda smo dobijali probleme koji su čak pretili da pogoršaju odnose dve zemlje“
, kaže Vekarić.

Sporazumom bi, na primer, bio rešen slučaj generala Armije BiH Jovana Divjaka, koji je početkom marta uhapšen u Beču, na osnovu poternice Srbije.

„Ne samo Divjaka, nego i drugih, ključnih predmeta, kao što su „Tuzlanska kolona“ i „Dobrovoljačka ulica“. Znate da tu imamo u istrazi veliki broj lica, a tu je i ona priča o reviziji poternica, koja se isto tako odvija u Srbiji i u odnosu na Hrvatsku i u odnosu na Bosnu, tako da mislim da ćemo mnoge probleme, upravo ovim aktom prevazić“
, rekao je Vekarić.

RSE: Da li to znači da se ide ka odustajanju od optužnice protiv Divjaka?

Vekarić:
Ne znači. Kako sam Sporazum kaže, ustupanje dokaza znači da jedna strana dokaze ustupa drugoj strani. Prema tome, dogovorićemo se sa Bosnom gde će ići ti predmeti i naravno, ukoliko se ispune svi uslovi Sporazuma, na koji će se način ustupanje dokaza izvršiti“, kaže zamenik tužioca za ratne zločine.

Sporazumi jedno, praksa drugo


Izvor političkih tenzija Srbije i BiH više puta je bio i slučaj "Tuzlanska kolona", čiji je predmet napad na konvoj JNA koji se povlačio. Ilija Jurišić, koji je u vreme napada bio dežurni u stanici javne bezbednosti Tuzle, proveo je tri i po godine u beogradskom zatvoru, nakon čega je presuda ukinuta, a suđenje vraćeno na početak, pošto Tužilaštvo nije odustalo od gonjenja.

Ilija Jurišić nakon izlaska iz zatvora, Tuzla, 11. oktobar 2010, foto: Maja Nikolić
Takva odluka bila je posledica „mnogih nejasnoća u tom slučaju“, objasnio je predsedavajući Veća za ratne zločine.

Jurišićev advokat Đorđe Dozet, ne veruje međutim da će Sporazum u praksi dobro funkcionisati. Takvo mišljenje temelji na iskustvu u primeni sličnog Sporazuma, koji je Srbija 2006. godine potpisala sa Hrvatskom.

„Dakle, radi se samo o razmeni dokaza i usvajanju nekakvog principa da se princip državljanstva primenjuje kod mesne nadležnosti, odnosno da li će se suđenje za takva krivična dela održavati u jednoj ili drugoj državi uz obavezu razmene dokaza jedne i druge države. U praksi baš ni sa Hrvatskom ne funkcioniše, pa sam poprilično siguran da će na isti način biti i funkcionisanje sa BiH
“, kaže Dozet.

Potpisvanje Sporazuma u svakom slučaju bi bilo korak ka smanjenju tenzija u odnosima dve zemlje, koji i dalje opterećuju devedeste. Takvog je mišljenja i sociološkinja Janja Beč, inače članica svetske Asocijacije istraživača i profesora genocida, koja ipak upozorava da bi Sporazum trebalo da se „da u ruke“ pravnicima, koji ga neće ispolitizovati.

„Da se drže svoje struke, da se drže svoje profesije, da se drže međunarodnih standarda... da imaju i nekog supervajzera, ja moram to da kažem. Sud u Bosni to već ima, u Srbiji nema... ali je dobar korak. Samo da se podsetimo da je Haški tribunal i osnovan zato što je Međunarodna zajednica smatrala da ovde u regionu nema potencijala koji bi mogao da sudi. Mi smo sada, posle 20 godina, u situaciji da se ovde ipak neki pomaci dešavaju. Ja takve oblike saradnje pozdravljam i mislim da oni pomažu da se svi suočimo... Ne može Srbija biti nikakav lider u regionu, ako je sa svima posvađana. U tom smislu, mislim da je to dobar u nizu koraka koji slede“
, smatra Janja Beč.

Slučaj Divjak


Dosije Dobrovoljačka: Svjedočenja, snimci dešavanja, analize i komentari
.

Slučaj Divjak

Jovan Divjak je uhapšen 3. marta u Beču po potjernici iz Srbije za slučaj "Dobrovoljačka ulica". Osmog marta je pušten, uz kauciju od 500.000 eura, da odluku o izručenju dočeka na slobodi u Austriji.

Divjak je rođen 1937. godine u Beogradu i uoči rata u BiH je bio pukovnik JNA. Po izbijanju sukoba u aprilu 1992. godine priključio se Teritorijalnoj odbrani BiH i postavljen je za zamjenika komandanta i na toj poziciji ostaje i nakon formiranja Armije BiH.


Divjak je među najomiljenijim komandantima Armije BiH i braniteljima Sarajeva i BiH.
Nakon penzionisanja 1998. godine, postaje aktivan u nevladinom sektoru i javnom životu i vodi Udruženje Obrazovanje gradi BiH. Uživa ugled kao skromna i visoko moralna osoba posvećena pomoći ugroženim i obespravljenim.

Divjak je dobitnik francuskog ordena Legije časti.

Intervju Omera Karabega sa generalom Divjakom o događajima u Dobrovoljačkoj možete pročitati kao i pogledati videa iz Dobrovoljačke ovdje.

Divjakovo hapšenje se desilo godinu i dva dana nakon Ganićevog hapšenja u Londonu.

Londonski sud je 27. jula prošle godine odbio Ganićevo izručenje Srbiji uz obrazloženje da se radi o politički motiviranom procesu. U Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu su odbacili ove tvrdnje i odbili su obustaviti postupke za slučaj Dobrovoljačka.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je optužilo 19 osoba za ratni zločin zbog komandne odgovornosti i ućešća u događajima u Dobrovoljačkoj ulici.

Tri osobe više nisu žive a među ostalima na spisku su i bivši tadašnji član Predsjedništva BiH Stjepan Kuljić, komandant Štaba TO RBiH Hasan Efendić, zamjenik šefa MUP-a RBiH Jusuf Pušina, oficir Armije BiH Fikret Muslimović, komandant Specijalne jedinice policije Dragan Vikić, osnivač Zelenih beretki Emin Švrakić i osnivač Patriotske lige Zaim Backović.

***********

XS
SM
MD
LG