Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Lažni azilanti iz Srbije pretnja bezviznom režimu


Azilanti iz Srbije i Makedonije vraćeni kućama, Brisel, 10. mart 2010
Zvaničnih potvrda nema ni u Briselu ni u Beogradu, ali mediji uveliko spekulišu o mogućnosti da bezvizni režim za građane Srbije bude doveden u pitanje. Ukoliko bi se to dogodilo krivci bi bili lažni azilanti, tojest oni koji pod izgovorom političke diskriminacije traže azil u državama Evropske unije.

Masovno oni se, pervashodno sa juga Srbije, upućuju u neizvesnu misiju ka obećanim zemljama Zapadne Evrope, očigledno gonjeni ekonomskim razlozima.

Tridesetsedmogodišnji Albert Zurmišević iz Vranja sa suprugom i četvoro dece vraćen je iz Švedske pred samu Novu godinu. Tamo je zatražio azil ali ga nije dobio. Danas u svom zavičaju, kaže, snalazi se i preživljava kao zna i ume.

Za nas se priseća motiva koji su svojevremeno presudili da sa celom porodicom preduzme rizični poduhvat:

“Na to nisu uticali nikakvi politički motivi. Ali ekonomska situacija natera čoveka na sve”.

RSE: Kako su nadležni u Švedskoj reagovali na vaš zahtev za azil?
Uz Nemačku i Belgiju, Švedska je u 2010. godini doživela neočekivatni talas nesuđenih azilanata.


Zurmišević:
U početku je sve bilo lagodno. Baš onako kako treba. Ustupili mi stan, od nekih 120 kvadrata. Dali mi novac za preživljavanje. To ovde nema šanse da nekad neko dobije tako nešto. Jedino što nisam mogao nađemo posao tamo. Nisu dozvolili.

RSE:
Kako ste se osećali dok je sve trajalo?

Zurmišević:
Kako bih se osećao! Fenomenalno!

RSE: A kada su vam zapretili deportacijom?

Zurmišević:
Nisu oni pretili. Oni su samo izneli svoje činjenice. i šta sam mogao, prihvatio sam sve. Šta ću drugo.

Švedska će Alberta teško ponovo dočekati kao što je prvi put, što se može i razumeti ako se uzme u obzir da je, uz Nemačku i Belgiju, ova država u 2010. godini doživela neočekivatni talas nesuđenih azilanata.

Brz odgovor Vlade Srbije


U razgovoru za Radio Slobodna Evropa ambasador Švedske u Beogradu Kristen Asp podseća da je čak 6 300 građana Srbije tamo zatražilo azil. Takvom udaru ova skandinavska država nije bila izložena niti od jedne druge države na svetu.

“Vlada Srbije odgovorila je veoma brzo i konstruktivno reagovala u pravcu rešavanja problema rapidnog povećavanja broja azilanata. Uočili smo da problem dramatično narasta u avgustu i septembru prošle godine. Postigli smo jako dobar dijalog sa autoritetima u Srbiji. Mislim da ovde postoji veoma ozbiljna briga za rešavanje ovog problema. Obe strane su shvatile da jedan broj ljudi zloupotrebljava vizni režim, a to nije prihvatljivo za Švedsku, za Evropsku uniju, kao ni za valst u Srbiji”, kaže ambasador.

RSE: Da li očekujete da neko ko bi se mogao smatrati organizatorom onoga što nazivamo projektom lažnih azilanata bude kažnjen?

Asp: To ne znam. To je na vlasti u Srbiji. Jedino što mi na švedskoj strani možemo jeste da istražujemo i menjamo saznanja o ovom problem.

To da su hiljadje i hiljade ljudi nošeni elementarnom verom u bolji život skoro istovremeno odlučili da krenu put pre svega tri evropske države, teško je poverovati. Zato smo poput ambasadora slično pitanje postavili i Albertu:

RSE: Da li vas je savetovao neko da probate sa azilom ili ste sami dosetili?

Zurmišević:
Niko me nije savetovao. Sam sam to odlučio.

Hitni postupak


Na našu molbu vezanu za problem azilanata iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije upućen nam je pismeni odgovor u kome stoji da MUP shodno svojim obavezama kao nadležni organ za sprovođenje Sporazuma o readmisiji, na zahtev nadležnih inostranih organa, sprovodi provere i vraćanje svih lica u Srbiju za koje se utvrdi da su njeni državljani.

Sve se odvija po hitnom postupku kažu u centrali policije. Te m
“Te statistike koje su se pojavile zapravo su jedna tendencija koja je Srbiju ponovo svrstala među one zemlje čiji državljani u Evropskoj uniji traže azil", kaže Vladimir Petronijević.
ere mogle bi biti dovoljne da umire sve one koje u najmanju ruku zastrašuje pomisao o mogućem vraćanju na vreme čekanja u redovima za vize.

Umiruje ih i saradnik “Grupe 484” i jedan od onih koji je radio na realizaciji projekta “belog Šengena”, Vladimir Petronijević. “Beli Šengen” nije doveden u pitanje, kaže on, ali i napominje da se nikako ne sme smetnutni sa uma da je reč o ozbiljnom problem.

“Te statistike koje su se pojavile zapravo su jedna tendencija koja je Srbiju ponovo svrstala među one zemlje čiji državljani u Evropskoj uniji traže azil. A to za državu koja želi biti kandidat i koja želi biti članica Evropske unije nije dobra preporuka”
, kaže Petronijević.

Da proces nikako nije okončan Petronijević objašnjava i sledećim podacima:

“Postoje i zahtevi za azil od strane državljana koji žive na teritoriji grada Beograda pa čak i okoline Vršca.”


Jug nakritičniji


No, nesumnjivo najveći broj lažnih azilanata koncentrisan je na siromašnom jugu. Nevladina organizacija „Nexus“ iz Vranja edukacijom pokušavaju da reše problem.

„Problem azilanata nije u potpunosti rešen. Dakle, država jeste propisala sve što od prilike može da bude potrebno u ovom momentu ali smatram da to još uvek nije dovoljno za sprečavanje ljudi da pođu tim putem. To je generalni utisak koji nosim sa terena, sa juga Srbije“
, navodi predsednica „Nexusa“ Vesna Cvetković.

Na jug Srbije stigli su i saradnici švedske ambasade sa namerom da se priključe “Nexususu” u njegovoj misiji. Ambasador Asp napominje da oni koji žele, pre svega moraju shvatiti:

“Ako odete u Švedsku i tražite politički azil zbog ekonomskih uslova života u zemlji iz koje dolazite, bićete vraćeni u Srbiju”.


Da li je bilo dovoljno jasno?

RSE: Šta biste savetovali onima koji takođe razmišljaju o tome da negde zatraže azil?

Zurmišević: Neka pokušaju, šta će drugo!

RSE: Možda uspe?

Zurmišević:
Ko zna. Nikad se ne zna!
XS
SM
MD
LG