Dostupni linkovi

"Beli šengen" za Srbiju nije pod znakom pitanja


Belgija - Azilanti se pripremaju da se vrate u svoje domove countrie, Brisel, 10. mart 2010.
Evropska unija trenutno ne razmatra mogućnost da Srbiju skine sa bele šengen liste zbog velikog broja građana koji poslednjih meseci traže azil u evropskim zemljama, izjavio je za Radio Slobodna Evropa, Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Ovo je drugi talas lažnih azilanata iz Srbije nakon ukidanja viza, pošto je početkom godine taj problem u saradnji sa evropskim vlastima efikasno rešen.

Prema poslednjim istraživanjima sve više građana Srbije odlazi u zemlje Evropske unije, najviše u Švedsku, Nemačku i Belgiju, gde bez osnova traže azil. Takvu zloupotrebu bezviznog režima najčešće čine uglavnom siromašni građani sa juga Srbije i Kosova, ali i Romi iz Vojvodine.

Samo u septembru je oko 150 građana Srbije zatražilo azil u Belgiji, što je za 50 odsto više takvih zahteva nego u avgustu, dok je samo u februaru ove godine isto učinilo čak 330 gradjana sa juga Srbije, među kojima su u najvećem broju Albanci i Romi.
Prema poslednjim istraživanjima sve više građana Srbije odlazi u zemlje Evropske unije, najviše u Švedsku, Nemačku i Belgiju, gde bez osnova traže azil. Takvu zloupotrebu bezviznog režima najčešće čine uglavnom siromašni građani sa juga Srbije i Kosova, ali i Romi iz Vojvodine

Vensan Dežer, rekao je za RSE da se radi o problemu koji nije novi, jer se nešto slično dogodilo po ukidanju viznog režima za Srbiju, i da treba reagovati adekvatnim merama.

"Jedna od novih mera koju ćemo zajedno sa srpskim vlastima primeniti je pojačana kontrola na izlasku putnika iz Srbije i ulasku u zemlje šengenskog prostora, u Mađarsku na primer. Sada je neophodno da Srbija preduzme sve što može i da smanji priliv tih ljudi koji traže azil bez ozbiljnih osnova. U ovom trenutku Evropska unija ne razmatra mogućnost da Srbiji zbog toga ponovo uvede vize, i naravno naše dalje odluke zavisiće od toga kako će se stvari odvijati u budućnosti", rekao je Dežer.

Lažni azilanti koji su početkom godine odlazili u zapadne zemlje brzo su autobusima vraćani u Srbiju, nakon što im je tamo objašnjeno da zbog potrage za boljim životom ne mogu dobiti azil.

Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije, rekao je da bežvizni režim za Srbiju nije ugrožen, i da će nadležni, pored pojačanih kontrola na granici, po ubrzanoj proceduri preuzimati sve građane Srbije koji nelegalno borave u zapadnoevropskim zemljama.

"Mi ćemo učiniti sve da rešimo pitanje azilanata, koji su prevashodno romske populacije. Najveći deo njih su oni koji su sa Kosova a nisu uspeli da se integrišu, i na nama je veliki zadatak da učinimo sve što je u našoj moći da im pružimo šansu da se integrišu u naše društvo", naglasio je Cvetković.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, 19. maj 2010.

Kao i početkom godine, zbog ovog problema u Srbiju je hitno došao predstavnik belgijske vlade. Državni sekretar u belgijskom Ministarstvu za migracije i azil Melkior Vatle, posetio je Bujanovac i Preševo i nakon razgov sa lokalnim liderima i apelovao na građane sa juga Srbije da ne podnose zahteve za dobijanje azila u Belgiji.

"Razumemo da postoje određeni ekonomski razlozi zašto ljudi sa juga Srbije pokušavaju da dobiju azil, ali zbog takvih razloga ga niko
neće dobiti. Sa druge strane zbog povećanja takvih zahteva ceo sistem je blokiran i pravi se problem ljudima iz drugih neevropskih zemalja koji zbog mnogo težih razloga traže azil"
, rekao je Vatle.

Ljudi iz Srbije koji odlaze i traže azil najčesće su izmanipulisani obećanjima pojedinaca željnih brze zarade, koji i organizuju njihova putovanja.

Bozidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije, kaže da to može biti veliki problem ako mu se odmah ne stane na put.

"Moramo da uhapsimo one koji organizuju te jadne ljude i daju im nerealna obećanja i da ne uđemo, na primer, u probleme koje ima susedna Rumunija sa Francuskom i Italijom. Jer kada brojevi bivaju mnogo veći onda to postaje državni i generalni problem, a to je sigurno nešto što ne treba Srbiji", kaže Đelić

Koliko je problem bio veliki početkom godine, govori i činjenica da su o tome na sastanku u Briselu razgovarali srpski i belgijski premijeri. Vensan Dežer kaže da bi u sadašnjoj situaciji trebalo primeniti mere koje su već preduzimane, ali ih ih i pojačati.

"Preduzete su brojne mere koje i dalje treba preduzimati, a to je istraga protiv osoba koje su organizovale ta putovanja u zemlje Evropske unije protivno propisima i principima koje imamo za viznu liberalizaciju i nove pasoše i dalje bi trebalo upozoravati i informisati ljude o tome koji su to tačno uslovi po kojma mogu putovati u evropske zemlje, kako ne bi verovali pogrešnim informacijama koje im je možda neko dao", naglasio je Dežer.

U slučaju da se tome ne stane na put, prvi najveći problem za Srbiju mogao bi da bude revidiranje odluke Evropske unija da Srbiju stavi na belu šengen listu.

Maja Bobić
iz Evropskog pokreta u Srbiji, veruje da se to ipak neće desiti.

"Srbija je po broju tražilaca azila u zemljama Evropske unije na drugom mestu. Naravno, postoji instrument kojim zemlje članice mogu da se izbore sa tim problemom, a to su sporazumi o redmisiji. Tako da oni imaju pravo da sve naše građane vrate u Srbiju. Svakako da je potrebna bolja kontrola sa naše strane, ali i dugoročno treba raditi na stvaranju boljih ekonomskih uslova za život gradjana", zaključuje Bobić.

Pogledajte komentare (2)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG