Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Nema povratka u loše godine


U Srbiji je 65 odsto građana za članstvo u EU
Ukoliko bi sutra bio raspisan referendum sa pitanjem „Da li podržavate članstvo Srbije u Evropskoj uniji“ 65 odsto građana odgovorilo bi sa "Da", pokazalo je najnovije istraživanje Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije. Većina danas bolje razume smisao evro integracija, i kao posledicu svega očekuje bolji život.



Ovako su neki Beograđani za naš program objasnili šta očekuju od članstva Srbije u Evropskoj uniji. Zvanična anketa iz decembra prošle godine pokazuje porast poverenja u Evropsku uniju od skoro pet odsto u odnosu na pre šest meseci, i porast evro optimizma.

Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije, izjavila je da je do pozitivne promene raspoloženja došlo najpre zbog svega što je na putu evro integracija učinjeno u 2009, kao što je odmrzavanje Trgovinskog sporazuma, podnošenje kandidature za članstvo, i posebno vizna liberalizacija.

"Najčesći odgovor građana bio je da im samo osećanje da mogu slobodno da putuju, čak i ako to neće iskoristiti u skorijoj budućnosti, mnogo znači... Po meni, u Srbiji će uvek postojati solidna podrška za članstvo u Evropskoj uniji, i njen eventualni izostanak nikada neće biti razlog da se ne pribiližimo EU. Ali, mislim da će podrška varirati, i zavisiti od konkretnih stvari, kako sve vise ljudi budu primećivali da će se od njih zaista tražiti da makar odustanu od nekih svojih životnih navika i da to moraju da učine u relativno kratkom roku, a da će korist doći brzo, ili mozda ne tako brzo, ili dosta kasnije",
kaže Delević.

Interesantna je i pozitivna promena u razmišljanju kada su u pitanju reforme, i zabeleženo je da većina od čak 72 odsto smatra da reforme treba sprovoditi zbog same Srbije, a ne Evrope. Postoji konsenzus oko tri najvažnije stvari koje bi prvo trebalo uraditi: to su borba protiv korupcije, reforma pravosuđa i reforma zdravstvenog sistema.
Mislim da će podrška varirati i zavisiti od konkretnih stvari - Milica Delević

Nataša Govedarica, iz nevladine organizacije Građanske inicijative, kaže za nas radio da se pokazalo da građani sami nabolje prepoznaju koji su najveći problemi, i šta treba činiti.

"Raste razumevanje da su to stvari koje su prvenstveno potrebne nama, a da će članstvo u Evropskoj uniji onda doći kao logična posledica reformi. Tako da mislim da su zapravo primeri nekih evropskih zemlaja koje su danas punopravne članice EU ono što bi moglo biti vodilja za našu državu i građane. Tamo su ljudi imali svest da je reforme potrebno sprovesti zbog nas samih, a ne zbog toga što je to nečiji uslov za prijem u neko drugo i bolje društvo",
objašnjava Govedarica.

SHVATA SE DA JE MLADIĆ PROBLEM

Zanimljivo je da je Srbija podeljena kada je u pitanju razmišljanje o tome ko je kriv za dosadašnje sporo napredovanje ka Evropskoj uniji. Polovina građana misli da evropska politika uslovljavanja otežava ulazak Srbije u članstvo, dok druga polovina misli da su za to krivi nesposobni domaći rukovodioci.

Kao glavni uslov koji Evropa postavlja Srbiji na putu za članstvo, 76 odsto ispitanih vidi hapšenje i izručenje haških optuženika. Milica Delević kaže da i na ovom planu Srbija jednostavno mora da nastavi da radi.

"Potrebno je da u EU postoji percepcija da Srbija čini sve što je moguće da bi ispunila svoju obavezu. I meni se čini da je uvek mnogo bolje razmišljati kako da što pre učinite sve da se preostali optuženi nađu u Haškom tribunalu, nego da razmišljate do koje sledeće faze možete da idete, da li je to ratifikacija, potvrđivanje statusa kandidata ili članstvo, ako oni nisu u Hagu",
kaže Delević.

Većina građana, ukupno 58 odsto, veruje da će Srbija u ovoj, ili najdalje do kraja iduće godine biti kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Nataša Govedarica zaključuje da su bilo kakve prognoze nezahvalne, ali da je jasno da je Srbija čvrsto na evropskom putu.

"Zaista se nadam da je demokratsko društvo ipak uspostavljeno u Srbiji. Iskušenja ili neki problemi mogu se pojaviti, ali ja mislim da je ovo jedan trasirani put i da povratka u neke loše godine zaista nema."

Najnovija anketa pokazala je da se više od 70 odsto građana Srbije lično oseća Evropljanima.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

XS
SM
MD
LG