Na udaru i borci za ljudska prava

Svake godine isto - Srbija se, ako je suditi po izveštaju Amnesti internešenela, ne mrda sa mrtve tačke. Nesaradnja sa Haškim tribunalom i nedovoljan napredak u rasvetljavanju sudbine nestalih, problemi su na koje ova organizacija, uz položaj manjina i ljudska prava, ukazuje već godinama.

Autorka izvaštaja Šon Džouns kaže za RSE da bi vlasti u otkrivanju sudbine nestalih morale da učine mnogo više.

“Kada je reč o Srbiji, po nama, postoje dva problema. Prvi je taj što vlasti nisu sprovele efikasnu istragu u vezi sa navodima da su policija i paramilitarne snage odgovorne za nestanak Albanaca. Drugo, izuzetno je mali broj istraženih slučajeva masovnih grobnica. Znamo da je istražena lokacija u Batajnici i neke druge lokacije”, kaže Džouns.

U vladinoj Komisiji za nestale odbacuju kritike Amnesti internešenela. Član komisije Gvozden Gagić tvrdi da su sve lokacije u Srbiji koje su bile predmet sumnje istražene. Na pitanje šta je sa mestom kod Raške za koje postoje navodi da su tamo zakopana tela kosovskih Albanaca, Gagić odgovara:

“To je već četiri puta istraživano. Poslednji put je rađeno pretraživanje dela terena ispod samog objekta gde Euleks tvrdi da se nalazi masovna grobnica. Sledeća faza je njihov novi zahtev koji bi se odnosio na rušenje zgrade, ako do tog zahteva uopšte dođe.”

RSE: Ukoliko zahteva ne bude, vi sami nećete vršiti istragu?

Gagić: Pa ne znam šta mi sami možemo da radimo. Možemo da kopamo bilo gde na teritoriji Srbije ako nekome to pričinjava zadovoljstvo, ali nema svrhe. Prvo mora da se odredi lokacija.

Podsećamo, predstavnici prištinske Komisije za nestale više puta su ukazivali da sumnjaju da na lokaciji kod Raške postoje dve zasebne grobnice sa ukupno oko 450 tela kosovskih Albanaca.

Šon Douns iz Amnesti internešenela ukazuje na još jednu nepoznanicu kada je reč o nestalim kosovskim Albancima:

“Nikada nije sprovedena temeljna istraga o okolnostima pod kojima su se tela Albanaca našla u Srbiji, odnosno načina na koji su transportovana, te kako su zakopana na policijskom poligonu, i drugim lokacijama u posedu Ministarstva unutrašnjih poslova. Znamo da je general Đorđević rukovodio ovim operacijama, ali je potrebno da saznamo i ko su ostali koji bi takođe trebalo da odgovaraju za to.”

Bivši načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Vlastimir Đorđević osuđen je u Hagu na 27 godina zatvora, no lanac odgovornih za ubistva i prenos tela Albanaca sa Kosova nikada nisu bili predmet istrage u Srbiji. Razlog bi mogao biti i taj što se mnogi od njih i dalje nalaze na visokim položajima.

Rešavanje problema Roma

Sudbina nestalih i kažnjavanje odgovornih nije i jedini problem zbog kojeg Amnesti internešenel kritikuje Srbiju. Gotovo svake godine ukazuje se na položaj manjina, a pre svega Roma. Ove godine, zbog njihovog prinudnog iseljavanja ocenjuju da kontejnerska naselja u koja su neki od Roma premešteni ne zadovoljavaju osnovne standarde.

Državna sekretarka u ministarstvu koje se bavi ljudskim pravima Slavica Denić odgovara da vlasti rade na rešavanju ovog problema, te da će naredni projekti biti usmereni upravo na stanovanje Roma.

“Da li će to biti po principu montažnih kuća ili kupovinom kuća sa okućnicom na selu, zavisiće od situacije u opštinama. Pored toga, pokušaćemo paralelno da pružimo podršku zapošljavanju tih ljudi i obrazovanju dece. Napominjem da se radi o projektu vrednom oko 2,7 miliona evra”, kaže Slavica Denić.

Ovo nije prvi put da iz Vlade stižu ovakva obećanja. Petar Antić, nekadašnji sekretar u Ministarstvu za manjinska prava kaže da Srbija ima dovoljno sredstava da reši probleme sa kojima se suočava romska populacija, ali da se ona troše neracionalno, te da ne postoji prava politička volja da se tim ljudima pomogne.

“Dok u Srbiji vlada velika neuhranjenost romske dece, radi se o skoro 50 procenata, u to vreme se finansira edukacija Roma za korišćenje s

"Stvara se mržnja prema Romima, umesto da se istakne pravi problem, a to je neaktivnost Vlade Srbije da zaista reši problem siromaštva Roma", kaže Petar Antić.

olarne energije. To prosto nije u skladu sa potrebama. Sada se ponovo govori o vraćanju azilanata, a u medijima se sve više čuje kako su Romi krivi za to što bi mogli da nam vrate vize. Pominje se da ćemo pooštriti kontrolu graničnih prelaza, ali šta se zapravo radi na taj način? Stvara se mržnja prema Romima, umesto da se istakne pravi problem, a to je neaktivnost Vlade Srbije da zaista reši problem siromaštva Roma. Pa kako ljudi neće želeti da napuste zemlju ukoliko su siromašni i gladni?”, kaže Antić.

Neadekvatna kaznena politika

Uz Rome, na udaru su i borci za njihova i prava drugih manjinskih grupa u Srbiji, stoji u izveštaju Amnesti internešenela. Oni navode da su oranizacije i pojedinci koji se bave ljudskim pravima i dalje izloženi pretnjama, napadima i govoru mržnje.

Među poslednjim slučajevima je napad na novinara Teofila Pančića, pretnje smrću bivšem državnom sekretaru za ljudska prava Marku Karadžiću, ali i neredi tokom Parade ponosa u Beogradu.

Goran Miletić iz organizacije Branitelji ljudskih prava ukazuje da je osnovni problem u kaznenoj politici jer odgovorni za ove i druge napade najčešće trpe blage sankcije.

“Prvo, građani ne veruju u ljudska prava i kada im se to spomene, misle da je reč o nečemu što je uvezeno sa Zapada. Ako imamo u vidu i da je kaznena politika za napade na manjinske grupe prilično blaga, videli smo skoro kakve su bile presude pripadnicima Obraza, onda je potpuno jasno da država ne želi da zaštiti ljude koji se zaista bore da se ljudska prava u ovoj zemlji unaprede”, ocenjuje Miletić.

Amnesti internešenel ovome dodaje i probleme nasilja u porodici, te nepoštovanje ravnopravnosti polova. Iako su ove oblasti ragulisane zakonima i strategijama, ni na njima se dovoljno ne radi.