Poslanici Skupštine Srbije usvojili su dvotrećinskom većinom, u ponedeljak uveče 7. juna, predlog Vlade za promenu Ustava u delu koji se tiče pravosuđa.
Od 213 prisutnih poslanika, za je glasalo njih 207. Troje poslanika je bilo protiv, dva uzdržana, a jedan nije glasao.
Ovim je parlament dao saglasnost da se promeni Ustav Srbije u odredbama koje se odnose na pravosuđe.
Sledi rad na tekstu za promenu Ustava koji takođe mora biti odobren u parlamentu, a nakon toga i izjašnjavanje građana na referendumu.
Predsednik Skupštine Ivica Dačić izjavio je da bi referendum o promenama Ustava mogao da se održi na jesen, odnosno pre parlamentarnih izbora i raspuštanja Skupštine.
Premijerka Ana Brnabić je na kraju rasrave, neposredno uoči glasanja, zahvalila poslanicima na "dobroj debati i konstruktivnim savetima".
Ona je navela da je cilj ovih promena da Srbija dobije pravosuđe koje će omogućiti vladavinu prava, brzu i dostižnu pravdu i ekonomski napredak.
Premijerka je prethodno, tokom obrazlaganja predloga ustavnih promena, navela da je tema vladavine prava izuzetno važna za Vladu i da je zato odlučna da sprovede promene Ustava kako bi pravosuđe bilo nezavisno, odgovornije i efikasnije.
Skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo doneo je 16. aprila ove godine Odluku o pokretanju aktivnosti za promenu Ustava, a nakon toga su organizovana javna slušanja u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
"Moramo da ojačamo vladavinu prava u Srbiji i to će dovesti do rasta prosečnih plata i penzija. Napredak u oblasti vladavine prava treba da dovede do osećaja građana da su svi jednaki pred zakonom, da je pravda i brza i dostižna, da je pravosuđe nezavisno i odgovorno i mnogo efikasnije", rekla je Brnabić.
Šef poslaničke grupe "Ujedinjena dolina - SDA Sandžaka" Šaip Kamberi, koja okuplja deo bošnjačkih poslanika iz Sandžaka i sve albanske poslanike sa juga Srbije, izjavio je da je promena Ustava potrebna i to ne samo u delu o pravosuđu i izneo niz primedbi na niz ustavnih rešenja.
"Član jedan Ustava koji Republiku Srbiju prvenstveno definiše kao državu srpskog naroda, problematičan je sa aspekta manjina", rekao je Kamberi i dodao da više od 20 odsto stanovnika Srbije čine nacionalne manjine.
Kamberi je ocenio da je ovo prilika za uspostavljanje garancije nezavisnosti pravosudnih organa od svake vrste političkog uticaja. On je rekao i da je tekst preambule Ustava "prepreka bilo kakvoj normalizaciji odnosa sa Kosovom" i izrazio bojazan da će Evropska komisija obustaviti pregovore o ostalim poglavljima ukoliko u poglavlju 35 nema napretka.
U predlogu Vlade Srbije se ističe da ustavne promene u delu koji se tiče sudova i javnih tužilaštava treba da budu sveobuhvatne kako bi se uskladilo sa konvencijama EU koje je Srbija potpisala jer su trenutne odredbe “nesistematične, nedosledne, delimično prenormirane i podnormirane i nejasno redigovane”.
“Republika Srbija se pre dvadeset godina opredelila da krene putem evrointegracija. Na tom putu je između Republike Srbije s jedne strane, i Evropske unije i njenih članica s druge strane, zaključeno više međunarodnih ugovora. Ujedno, obe strane donele su i nekolicinu jednostranih akata u cilju definisanja procesa pridruživanja i pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji”, navodi se u predlog Vlade.
Nakon rasprave u Skupštini i usvajanja predloga najmanje dvotrećinskom većinom, ovi predlozi naći će se na referendumu, najavio je predsednik Skupštine Ivica Dačić. On je naglasio da će referendum biti raspisan na jesen, odnosno pre parlamentarnih izbora i raspuštanja Skupštine.
Trenutni Ustav Srbije donet je nakon dvodnevnog referenduma oktobra 2006. godine. Već marta 2007. godine Venecijanska komisija, savetodavno telo u oblasti ustavnog prava Saveta Evrope, kritikovala je Srbiju i navela da novi Ustav "ima sva obeležja ishitrenog pisanja koje nije približno prethodnim standardima". Iskazana je i zabrinutost zbog "preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu".
U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka Evropskoj uniji oktobra 2020. godine kritikovana je Srbija jer nije bilo napretka u oblasti pravosuđa.
U ekspozeu premijerke Ana Brnabić je krajem oktobra 2020. godine rekla da je zadatak nove Vlade ubrzavanje pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
"Prvi korak ka tome jeste promena Ustava u delu pravosuđa", izjavila je premijerka navodeći da je to neophodan korak u "daljem osnaživanju vladavine prava i daljem usklađivanju sa evropskim pravnim tekovinama i evropskim standardima".
