Optički kabl za brzi internet još nije došao do kuće Ivice Jeremića iz Selevca u centralnoj Srbiji.
Ovaj poljoprivrednik iz sela nadomak Smederevske Palanke internet konekciju ima na pametnom telefonu.
Ali, ne zna da ga koristi.
"Znam da uzmem mobilni, da se javim i pozovem, ovo drugo ne znam. Mi u 65 godina preko interneta da nešto tražimo, teško", priča za Radio Slobodna Evropa.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, petina seoskih domaćinstava u Srbiji je bez pristupa širokopojasnoj mreži, koja omogućava brzu internet vezu.
Računar nema trećina njih.
Da je Srbija zabeležila "značajan uspeh" uvođenjem elektronskih usluga koje olakšavaju svakodnevni život građana, tvrdi premijerka u tehničkom mandatu, Ana Brnabić.
Na forumu Svetskog samita Vlada u Dubaiju 13. februara, Brnabić je istakla da je Srbija za osam godina došla do toga da ima "skoro potpuno elektronsku upravu".
"Zahvaljujući elektronskoj upravi, tehnologiji i digitalizaciji, možemo i treba da budemo dostupni našim građanima 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini", izjavila je premijerka.
'Ne može krava da se muze preko mobilnog'
Na državnom digitalnom servisu eUprava se, na primer, podnose zahtev za izdavanje lične karte i drugih dokumenata.
Istovremeno, Ivici Jeremiću iz Selevca, kao i ostalim meštanima bez brzog interneta, pristup eUpravi je gotovo nemoguć.
Jeremiću je, kako naglašava, jedan od ključnih problema što ne može sam da koristi eAgrar, servis Ministarstva poljoprivrede.
Od prošle godine je namenjen poljoprivrednicima za digitalno vođenje gazdinstava.
"Možda tu ima olakšica, ali mi to ljudi ne znamo. Nemamo mi neku vajdu od tih njihovih novina. Preko mobilnog ne može krava da se muze", naglašava.
Da bi na eAgraru popunio podatke za svoje gazdinstvo i podneo zahtev za subvenciju, Ivica traži pomoć u najbližoj savetodavnoj službi za poljoprivrednike.
Ali, ona je u susednom selu Kolare.
"Moram da odem kod njih da mi to ukucaju. Oni ljudi hoće da izađu u susret. Što znaju i kad znaju, oni pomognu", dodaje.
'Loš nam je signal'
Država obećava da će do kraja 2025. godine više od 99 posto domaćinstava u Srbiji imati pristup brzom internetu.
Obećana je izgradnja približno 4.700 kilometara optičke mreže u oko 700 sela - odnosno, za oko 370.000 građana i 730 škola.
Digitalizacija je, kako se naglašava, jedan od prioriteta vlasti koju predvodi Srpska napredna stranka.
Direktorka Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković ukazuje da u Srbiji više od polovine građana starijih od 65 godina ne koristi internet.
"Kada pitamo građane zašto je to tako – oni kažu zbog siromaštva, nemamo adekvatne digitalne uređaje, loš nam je signal", nabraja.
Naglašava još jedan problem: da se "nije krenulo sa sistematičnim načinom podrške ljudima."
"Nije dovoljno da samo nešto postavite na internet, neophodno je da ljudima date mogućnost da te sadržaje koriste neometeno i na adekvatan način, inače će odustati", dodaje.
Osnovne digitalne veštine ima samo trećina građana Srbije – odnosno, 33 posto njih, što je znatno ispod proseka u Evropskoj uniji, podaci su Eurostata.
Više od polovine stanovnika zemalja EU vlada barem osnovnim digitalnim veštinama.
"Da bismo koristili digitalne tehnologije, neophodno je da znamo da upravljamo sadržajima, kritički promišljamo informacije i kako te platforme rade", ukazuje Ana Mirković.
"Sve je lako kad znaš kako", parola je pod kojom Institut za digitalne komunikacije u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji organizuje edukaciju starijih građana o korišćenju interneta.
Od korišćenja Vajbera (Viber) i Fejsbuka (Facebook), putem zakazivanja lekarskih pregleda na državnom portalu eZdravlje – sve to mogu da pitaju na radionicama.
Mirković prenosi kako stariji ocenjuju svoje iskustvo u korišćenju državnih elektronskih usluga.
"Njih (starije građane) te platforme frustriraju jer nisu intuitivne, nisu lake za korišćenje, vrlo često ne rade adekvatno. To kod ljudi koji nemaju dovoljno izgrađenu digitalnu pismenost dovodi do konfuzije i gubitka samopouzdanja. Niko ne kaže, 'mora da je bag' (greška), nego mora da ja ne znam", dodaje.
To, kako naglašava, nije problem samo za korisnike digitalnih usluga, već i za državu.
"Jer ako građani ne dobijaju od tih platformi ono što treba da dobiju, onda je to alarm da nešto treba da se promeni", zaključuje Ana Mirković.
Prema njenoj oceni, digitalizaciji u Srbiji pristupilo se "stihijski".
'Ponovo se školujemo sa 65 godina'
Da građani ne bi bili "samouki" u promenama koje dolaze, Ana Mirković naglašava da je potreban kontinuiran rad i edukacija, u svim starosnim grupama – od dece do najstarijih.
Ivica Jeremić iz Selevca, sa početka priče, sprema se za učenje.
Prvo, kako kaže, da savlada aplikaciju eAgrar.
"Da probam ako mogu i ja da uđem u taj novi sistem života, ali teško ću to sam. Mi u 65 godina, znači, moramo ponovo da se školujemo", zaključuje.
Državni serveri na meti hakera
Jedna od glavnih briga digitalnih stručnjaka je bezbednost – odnosno, koliko država radi na zaštiti podataka građana na serverima u Srbiji.
Tokom hakerskog napada na sajt Republičkog geodetskog zavoda u junu 2022. građanima su više od nedelju dana bile onemogućene usluge digitalnog katastra.
Početkom 2023. veliki broj državnih sajtova bio je van funkcije i po nekoliko dana, a zasluge za te hakerske napade na društvenim mrežama je preuzimala grupa koja se potpisuje kao Anonimusi.
Kraj 2023. državna Elektroprivreda Srbije (EPS) dočekala je sa "nezapamćenim hakerskim napadom kripto tipa", kako ga je sama opisala.
Tokom decembra, informacioni sistemi EPS-a nisu radili danima, a državno preduzeće nije dalo preciznija obaveštenja o čemu se radi.
"U situaciji sa EPS-om se svako pitao da li je i koja vrsta informacije o nama otišla negde na servere hakera, što je jako neodgovorno", podseća Ana Mirković.
Ucenjivačka grupa Qilin preuzela je odgovornost za hakerski napad na Elektroprivredu Srbije.
Potom su ponudili za slobodno preuzimanje nešto više od 34 gigabajta dokumenata, koje su navodno skinuli tokom napada na ovo javno preduzeće.
Poređenja radi, jedan gigabajt sadrži oko 10.000 dokumenata.
Tako se, prema ovoj računici, na dark vebu našlo oko 340.000 stranica različitih navodnih dokumenata EPS-a, čiju autentičnost Radio Slobodna Evropa nije mogao da potvrdi.
EPS je u januaru tvrdio da lične podatke građana i korisnika "nije preuzela treća strana".
Saradnja na tekstu: Branko Vučković
Facebook Forum