Srbija je na listi država koje su se uskladile sa odlukom Evropske unije (EU) o restriktivnim merama protiv Venecuele.
Ovo stoji u ažuriranoj verziji deklaracije šefice evropske diplomatije Kaje Kallas, kojom ona potvrđuje koje treće zemlje su se uskladile sa odlukama o evropskim sankcijama.
Pozivajući se na zvanični dokument objavljen na sajtu Saveta EU, Radio Slobodna Evropa (RSE) je prvobitno javio da je Srbija jedina zemlja kandidat iz regiona koja se nije uskladila sa ovom odlukom.
Međutim, kako se saznaje iz izvora EU, neobuhvatanje Srbije na listi zemalja koje su se uskladile posledica je tehničkog propusta službi koje rade na ažuriranju podataka o usklađenosti drugih država sa stavovima Evropske unije.
Radi se o odluci EU da produži restriktivne mere do januara 2027. godine, zbog, kako se navodi u odluci, "produbljivanja političke krize u Venecueli, kao i upornih akcija koje potkopavaju demokratiju i vladavinu prava, kontinuiranih kršenja ljudskih prava i represije nad civilnim društvom i demokratskom opozicijom, uključujući i u vezi sa sprovođenjem i događajima nakon predsedničkih izbora održanih 28. jula 2024. godine".
"One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta (EU). Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", navela je šefica evropske diplomatije Kaja Kallas.
Odluka je doneta u decembru prošle godine, pre dešavanja 3. januara, kada su američke snage uhapsile, sada već svrgnutog predsednika Venecuele, Nikolasa Madura, i njegovu suprugu Siliju Flores.
Srbija se, međutim, nije uskladila sa sankcijama zbog potkopavanja ili ugrožavanja teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, kao ni sa restriktivnim merama u vezi sa destabilizujućim aktivnostima Rusije.
Sa druge strane, mere sa kojima se Srbija uskladila sa odlukama Evropske unije odnose se na situaciju u Maliju, Haitiju i Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji.
Srbija je kandidat za punopravno članstvo u EU od 2012. godine, a pristupne pregovore otvorila je 2014. godine.
Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno uskladi sa spoljnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku članstva.
Od agresije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, stepen usklađenosti je opao, jer Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji.
To je jedan od razloga zbog kojih Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje od decembra 2021. godine i izgubila je status zemlje lidera u pristupnom procesu.
U međuvremenu, prema izveštaju o napretku koji je objavila Evropska komisija u novembru 2025. godine, usklađenost Srbije sa restriktivnim merama EU povećana je na 63 odsto, u poređenju sa 59 odsto zabeleženih 2024. godine.
Ovo povećanje odnosi se na ostale mere koje EU uvodi prema takozvanim trećim zemljama, a ne na Rusiju.
