Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je 12. juna u Moskvi zakon o ratifikaciji četiri protokola koji stvaraju pravni osnov za restrukturiranje dugova Srbije prema Rusiji na osnovu niza međuvladinih sporazuma.
U dokumentu koji je objavljen na zvaničnom sajtu za objavu pravnih dokumenata u Rusiji, stoji da su pomenuti protokoli potpisani u Moskvi 13. novembra 2023. i u Beogradu 21. novembra 2023. godine, prenela je agencija RIA Novosti.
Protokoli menjaju ugovore o davanju ruskih državnih izvoznih kredita Srbiji od 11. januara 2013. i 19. oktobra 2019. godine, finansijskog zajma od 10. aprila 2013. godine, kao i o izmirenju duga Srbije prema Ruskiji na osnovu obaveza bivše Jugoslavije od 10. i 17. marta 2021. godine.
Kako prenosi RIA Novosti, protokolima su formalizovani sporazumi dve strane o otplati duga Srbije Rusiji sa rokom otplate od marta 2022. do marta 2023. godine, uz odlaganje plaćanja bez obračunavanja penala ili druge dodatne kamate, ukoliko se otplati u celosti.
Navodi se da je srpska strana je od 1. septembra 2023. godine ispunila taj uslov, a plaćanja su vršena po dogovoru dve zemlje u ruskim rubljama.
"Potreba za potpisivanjem protokola nastala je zbog problema u vezi sa plaćanjem u dolarima i evrima u sklopu servisiranja dugova Srbije", objasnio je u tekstu zamenik načelnika Ministarstva finansija Rusije Vladimir Količev.
S tim u vezi, dve strane su prešle na obračune u rubljama, navodi ruska agencija.
Za otplatu od 1. marta 2022. godine do dana potpisivanja protokola, dug Srbije po izvoznim kreditima iznosio je 102,2 miliona dolara i 1,9 miliona evra, po finansijskom kreditu 38,3 miliona dolara, a po obavezama Jugoslavije 2,9 miliona dolara.
Kako se navodi, protokoli stupaju na snagu na dan prijema poslednjeg pisanog obaveštenja da su dve strane završile neophodne interne procedure.
Srbija zavisi od ruskih energenata. Pored toga, Srbija računa i na političku podršku Rusije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija oko Kosova, čiju nezavisnost ne priznaje.
Podaci Ministarstva finansija pokazuju da se javni dug Srbije od 2012. udvostručio, pa je tako u 2023. dostigao 35,5 milijardi evra.
Udeo javnog duga u BDP-u prema poslednjim podacima čini nešto preko 51 odsto.
Kada je reč o javnom dugu, predstavnici vlasti navodili su da se novac koji Srbija pozajmljuje koristi za izgradnju puteva, škola i bolnica, ne za potrošnju.
