Dostupni linkovi

Olakšice privrednicima za korišćenje ćirilice u Srbiji i Republici Srpskoj


Za kompanije iz privatnog sektora, koje dobrovoljno prihvate ćirilicu kao svoje službeno pismo, zakon predviđa  stimulativne mere, ali ne precizira koje su i kolike te olakšice.

Skupštine Srbije i bh. entiteta Republika Srpska usvajaju zakon o zaštiti ćirilice koji, između ostalog, predviđa i poreske olakšice za privrednike koji se odluče da koriste to pismo.

Međutim, za deo privrednika u Srbiji ovaj zakon ne menja mnogo.

„Ćirilicu i sada upotrebljavam u korespondenciji sa ministarstvima i državnim službama, ali kada se dopisujem sa partnerima iz inostranstva pišem latinicom na engleskom jeziku”, rekao je za RSE Miodrag Ilić suvlasnik specijalizovane firme koja se bavi izradom alata za drvnu industriju iz Kraljeva na jugozapadu Srbije.

On dodaje da ćirilica jeste njegovo matično pismo, ali i da je u njegovom slučaju latinica prioritetna.

Ustav Srbije, usvojen 2006. godine, navodi da su u državi u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo. Upotreba pisma se definiše i Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma.

Ovim zakonom se definiše da se ćiriličko pismo obavezno koristi prilikom komunikacije sa državnim institucijama. Međutim, zbog velikog broja manjinskih zajednica, u upotrebi je i latinično pismo.

Ipak, vlasti u Srbiji su odlučile da, zajedno sa političkim predstavnicima bh.entiteta Republika Srpska, usvoje 15. septembra nov zakon kao “meru za zaštitu jezika i pisma”, kako je to definisala dan ranije u svom izlaganju pred poslanicima ministarka kulture Srbije Maja Gojković.

Šta kaže nov zakon?

Zakon će biti obavezujući za sve državne organe, ustanove, institucije, javna preduzeća, agencije i sve ostale koji se većinski finansiraju sredstvima iz budžeta, na svim nivoima.

Za kompanije iz privatnog sektora, koje dobrovoljno prihvate ćirilicu kao svoje službeno pismo, zakon predviđa stimulativne mere, ali ne precizira koje su i kolike te olakšice.

Ministarka Gojković je, govoreći o tome, najavila mogućnost da se donesu mere poreskih olakšica za privredne subjekte koji odluče da koriste ćirilicu u svom poslovanju, ali da će to biti uređeno poreskim zakonima.

Šta rekoste: Kad štite ćirilicu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:08 0:00

U članu 5. Zakona piše da se republičkim, pokrajinskim i lokalnim propisima, u skladu sa posebnim zakonima, mogu ustanoviti poreske i druge administrativne olakšice za privredne i druge subjekte koji se, u svom poslovanju odnosno u obavljanju svoje delatnosti, odluče da koriste ćiriličko pismo, što uključuje i korišćenje ćiriličkog pisma u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila.

Za Miodraga Ilića iz Kraljeva zakon ne menja ništa. On je za RSE rekao da njegova firma neće ništa menjati i da će latinica ostati službeno pismo, bez obzira na najavljene finansijske olakšice.

„Verujem da će te olakšice, ako ih uopšte bude, biti simbolične, kao što je i sam zakon simboličan, pa se ne bismo upuštali u tu proceduru koja nije ni jednostavna ni jeftina, a ne bismo se olako izlagali prepravci našeg logoa, memoranduma i dizajna pakovanja koji naši kupci lako prepoznaju”, kaže Ilić.

Svetski brendovi i u Srbiji latinični

Srđan Piljak iz Zrenjanina u Vojvodini, čija porodica ima prodavnicu bele tehnike i elektronskih uređaja, rekao je za RSE da bi prelazak na ćirilicu predstavljao svima problem.

“Jer svi imaju nešto brendirano – radnju, kola, vizit karte, kalendare, sve je to na jednom (pismu). Zbog regularnosti same firme, sve živo bi moralo da se menja, počev od papirologije vezane za firmu, pa ostalo i morao bi da obaveštavaš sve redom”, objasnio je Piljak.

On je ocenio i da bi ćirilica više pogodavala za one koji se na primer bave prodajom “brze hrane”.

“Leskovački ćevap da se stavi ćirilicom, to bi mi bilo super. Ali da stavi neko iz ove branše (prodaja bele tehnike), sve marke i sve što je vezano za ovu branšu je uglavnom latinicom jer se u Srbiji skoro ništa od toga ne proizvodi. Nijedan brend koji mi prodajemo nije na ćirilici, niti će biti”, poručio je Piljak.

Medijski portali na latinici zbog publike

U grupi poslovnih i drugih subjekata iz privatnog sektora koji bi mogli dobiti poreske olakšice ako se odluče da koriste ćirilicu nalaze se i privatni elektronski i štampani mediji i druga javna glasila.

Vlasnica portala iz Kragujevca u centralnoj Srbiji, koji koristi latiničko pismo, Jovanka Nikolić, rekla je za RSE da su se za tu opciju odlučili iz principijelnih i pragmatičnih razloga.

„Glas Šumadije izlazi na latinici zbog toga što smatramo da su oba pisma ravnopravna i zbog toga što smatramo da smo sa latinicom dostupniji široj publici u regionu, jer nas ne čitaju samo u Šumadiji i u Srbiji”, rekla je Nikolić.

Ona je ocenila i da ljudi u regionu Šumadije oba pisma tretiraju ravnopravno i da do sada nisu ni primećivali da je portal na latinici.

“Ponekad bi poneki bot napisao u komentarima da smo izdajnici zbog toga što u Šumadiji, srcu Srbije, pišemo latinicom, ali je takvih slučajeva bilo malo. Ne znam, možda će ih po usvajanju novog zakona biti više, ali po komentarima znam da nas ne čitaju samo Srbi, već i pripadnici drugih nacija”, objasnila je Nikolić.

Ni za njen portal zakon ne menja ništa, jer će objave i dalje biti na latiničnom pismu.

Po njenom mišljenju novi zakon ne donosi ništa novo i usvaja se u okviru predizborne kampanje, koja se, kako je ocenila, ne može bazirati na uspešnoj borbi protiv korona virusa, ali ni po ekonomskim uspesima, jer investitori odlaze iz Srbije.

U Srbiji se u aprilu 2022. godine održavaju redovni predsednički i beogradski, kao i vanredni parlamentarni izbori. U periodu kada je kampanja neformalno već započela mnogobrojnim događajima političara iz vlasti, ali i opozicije, zemlja se suočava i sa rastom broja zaraženih, sa brojevima koji prestižu i sedam hiljada slučajeva na dnevnom nivou.

„Zbog toga imamo mobilizaciju po nacionalnoj osnovi, što je radio i (bivši predsednik Slobodan) Milošević. Istorija pokazuje da se to uvek loše završavalo – i po onoga ko je to radio i što je najgore, i po sam narod”, kaže Nikolić.

U Srbiji, kada je reč o većim medijima, samo dnevni listovi Politika, Večernje Novosti i novosadski Dnevnik, izlaze na ćiriličnom pismu.

NVO kritikuje

Nevladina organizacija Helsinški odbor za ljudska prava ranije je ocenila da Srbiji nije potreban zakon koji diskriminiše i deli građane, tako što će iz javnog života proterivati latinicu i nuditi poreske olakšice onima koji koriste ćiriličko pismo.

U saopštenju od 8. septembra se navodi da bi usvajanje zakona o ćirilici zahtevalo i značajna sredstva za njegovo sprovođenje, uz ocenu da državni organi, privredna društva, javna preduzeća, strukovna udruženja, kao i svi drugi navedeni u Predlogu zakona mogu uspešno funkcionisati i uz upotrebu oba pisma.

Ta organizacija je ocenila i da ne postoji nijedan razlog da se ćirilica štiti od Srba koji su latinicu izabrali za svoje pismo, kao što ne postoji nijedan razlog da se nacionalni identitet štiti od latinice.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG