Dostupni linkovi

Stampedo Miloševićevih kadrova


'Neuspeli pokušaj revolucije': Beograd nakon 5. oktobra

Da je bilo lustracije ne bi se vraćali kadrovi iz režima Slobodana Miloševića – ocena je koja se sve češće ponavlja u delu javnosti. Da li se, ipak, samo time može objasniti povratak nekadašnjih perjanica Miloševićevog režima na razne položaje, od Vlade preko medija, pa sve do bolnica?

"Ako je 5. oktobar bio neuspešan pokušaj revolucije, ovo je očito vrlo uspešan pokušaj restauracije", kaže novinar i profesor Dinko Gruhonjić.

Nekadašnji funkcioner JUL-a Milovan Bojić ostaće upamćen kao ministar zdravlja u vreme Miloševićevog režima koji je 2000. godine po zdravstvenim ustanovama, pred televizijskim kamerama, postrojavao lekare i medicinsko osoblje. Nedavno je imenovan na predlog Ministarstva zdravlja za direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, čiji je direktor bio i tokom devedesetih godina.

Milorad Vučelić, koji je bio generalni direktor Radio-televizije Srbije (RTS) u periodu u kom je taj medij ostao upamćen po huškanju građana na rat, te obmanjivanju javnosti, dakle u devedestim, imenovan je za vršioca dužnosti glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista "Večernje novosti".

Premijerka Ana Brnabić, koja je na to mesto došla kao ekspertski a ne stranački kadar, krajem juna je predlažući sastav svog kabineta u Vladu uvela i jedno od lica Miloševićeve Socijalističke partije Srbije, Gorana Trivana, postavivši ga za ministra za zaštitu životne sredine.

No, možda najdrastičniji primer stiže ovih dana kada ministar odbrane Aleksandar Vulin, takođe nekada jedan od najbližih saradnika Mirjane Marković, najavljuje da će general osuđen pred Haškim tribunalom Vladimir Lazarević predavati, tj. prenositi svoja iskustva na Vojnoj akademiji.

"Spram glavnih protagonista na političkoj sceni Vučelić i Bojić su potpuno logičan nastavak takve politike, tu ne treba imati nikakvih iluzija", kaže Gruhonjić objašnjavajući da nije ništa drugo ni očekivao nakon izbora 2012. godine i povratka na vlast nekadašnjih radikala Vojislava Šešelja – Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, a Miloševićev socijalista Ivice Dačiće još odranije.

Nakon odluke o imenovanju Bojića premijerka Ana Brnabić poručila je da razume političke kontroverze, ali da se isto tako "pričalo da je u njegovo vreme od kardiovaskularnog instituta Dedinje napravljena jedna od najboljih evropskih bolnica". Dok je na pitanje novinara da li neko ko je osuđen za ratne zločine treba da predaje budućim oficirima, odgovorila da neće ulaziti u tu temu.

Kod ovakvih i sličnih imenovanja iznova se u delu javnosti javi žal za lustracijom koja, za razliku od istočnoevropskih zemalja nakon pada komunizma, u Srbiji posle petooktobraske promene režima nije sprovedena.

Tako recimo, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, smatra da je "bilo lustracije, Aleksandar Vučić ne bi bio danas predsednik i ne bi bio uopšte u politici, ne bi bio ni Tomislav Nikolić, niko od njih".

Čanak: Da je bilo lustracije, Vučić ne bi bio uopšte u politici
Čanak: Da je bilo lustracije, Vučić ne bi bio uopšte u politici

Međutim, aktuelno imenovanje kadrova Miloševićevog režima ne bi sprečio ni Zakon o lustraciji da je primenjivan jer je na osnovu tog zakona, koji više ne važi, vreme za koje je nekome zbog kršenja ljudskih prava mogla biti uskraćena javna funkcija bilo ograničeno na pet godina.

Formalno-pravno sa stanovišta zakona imenovanje tih ljudi bi bilo moguće, kaže Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji i članica nekadašnje Komisiju za lustraciju koja nikada nije zaživela.

"Ali sadržinski gledajući, da se politička scena kod nas drugačije razvijala, tj. da su se stvorili uslovi da se onemogući vraćanje onih istih ili u osnovi istih, koji su 90 godina huškali na rat, pozdravljali rat, gušili ljudska prava, krali izbore, dakle, da se desilo to što se nije desilo sa tim demokratskim razvojem Srbije, onda verujem da bez obzira na bilo koji zakon oni ne bi bili u prilici da te svoje funkcije zauzmu", ocenjuje Rakić Vodinelić.

Šta građani kažu o povratku starih kadrova, poput ovih najsvežijih imenovanja?

"To ne treba vezivati za režim, nije u pitanju režim nego je u pitanju moral i odgovornost za rezultate", smatra Slavka Nedeljković iz Beograda.

Za njenog sugrađanina Slobodana Đurđevića ovakva imenovanja su, pak, prst u oko.

"Ali šta vas čudi kad je Vulin tamo gde je, kad su šoferi ministri, on je bar doktor. Mislim katastrofa, ali ajde bar je doktor", kaže Đurđević.

Slavka Nedeljković je protiv vraćanja ljudi na vodeće funkcije koji imaju bilo kakvu mrlju koja je dokazana. Ona misli da treba da se bave svojom strukom.

Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, u javnosti poznatiji kao Zakon o lustraciji, koji je spadao u mekše lustracijske zakone na snagu je stupio 2003. a prestao da važi 2013. godine bez da je bio primenjivan.

Formalno pravno gledano zbog toga što Komisija nikada nije imala potpuni sastav jer tadašnja opozicija, stranke Miloševićevog režima, nisu delegirale jednog člana u tu komisiju. Ali suštinski razlog je ležao u tome što nije bilo političke volje, kaže profesorka Vesna Rakić Vodinelić.

"Što nije bilo mogućnosti otvaranja dosijea političkih i tajnih policija. Znate da je uredba važila neko vreme, a onda je Ustavni sud stvaio van snage zato što je bila uredba a nije bio zakon, a zakon o otvaranju dosijea nikad nije bio donesen. I ono što je u samoj srži stvari, u vreme kada je Zakon o lustraciji donesen i dok je važio tadašnja politička elita, bez obzira što je na drugoj strani od sadašnje, i veći broj građana nikad to nisu suštinski podržavali", navodi Rakić Vodinelić.

"Lustracija se još shvata kao odmazda"

No, da lustracija može biti uspešna kad postoji volja za njeno sprovođenje pokazuje primer iz Istočne Nemačke gde je, kaže profesorka Rakić Vodinelić, ova mera najdoslednije sprovedena.

"To se oseća i dan-danas. Ali to je tamo bilo moguće zbog toga što su oni mogli da zamene dosta veliki deo, recimo, sudijskog kadra, znači ne samo usko političkog, čak i nastavnika u školama i na univerzitetima jer se tu govori istim jezikom. Imali su neku vrstu 'rezervoara' u zapadnom delu Nemačke", objašnjava Rakić Vodinelić.

I pored toga što se prethodni pokušaj neslavno završio, glasovi koji prizivaju lustraciju ipak nisu potpuno utihnuli. No, profesorka Vesna Rakić Vodinelić primećuje.

"Ja se bojim da se lustracija kod nas još shvata kao odmazda a ne kao jedna pravna mera preventivnog karaktera koja podrazumeva vođenje određenog postupka i utvrđivanje povrede ljudskih prava i onda tek na osnovu toga izricanje jedne individulane zabrane za svakog čiji se slučaj ispituje da određeno vreme ne sme biti na javnim funkcijama", zaključuje Rakić Vodinelić.

Rakić Vodinelić: Što nije bilo mogućnosti otvaranja dosijea političkih i tajnih policija
Rakić Vodinelić: Što nije bilo mogućnosti otvaranja dosijea političkih i tajnih policija

U međuvremenu, ne samo da se kadrovi bivšeg režima vraćaju nego dolazi i do prevrednovanja tekovina petooktobarskih promena. Tako se sve češće krivci iz redova vlasti 90-ih za sunovrat zemlje proglašavaju žrtvama, demokratski potencijal promena naziva nasilnom smenom vlasti i slično.

Sećajući se svojih i očekivanja mnogih građana iz 2000. godine Beograđanin Slobodan Đurđević sumira krajnji rezultat.

"Da bismo doživeli jedan veliki šamar 5. oktobra, u stvari 6. oktobra koji je preskočen u kalendaru, i da bi sada, 17 godina posle toga, kao jedan bumerang se to sve vratilo nazad. I da su nas u međuvremenu, oni za koje smo izlazili na ulice, prodali", rekao je Đurđević u izjavi za RSE.

Da li zato što nije bilo lustracije, tek na ključnim pozicijama u državi su upravo ljudi koji su vodili državnu politiku i u režimu Slobodana Miloševića.

Danas su oni reprezenti drugačije politike ali i izloženi, u malo preostalih nezavisnih medija, proveravanju koliko su se udaljili od svojih nekadašnjih pozicija.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG