U tužilaštvu za organizovani kriminal predmet protiv direktora BIA i ministra pravde
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je u četvrtak da je formiralo predmete protiv direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimira Orlića, kao i protiv ministra pravde Nenada Vujić u vezi s povredom prava na glas na izborima.
Oba predmeta su formirana po krivičnim prijavama advokata Ivana Ninića.
Protiv Orlića i drugih službenika BIA podneta je prijava zbog krivičnih dela zloupotreba službenog položaja i krivičnog dela povreda prava glasanja.
Advokat Ninić je na X naveo da je podneo krivičnu prijavu protiv Orlića i rukovodstva 4. regionalnog centra BIA u Kragujevcu, "zbog nametanja radne obaveze zaposlenima u BIA da na formularima SNS sakupljaju kapilarne glasove za SNS, kao radnu obavezu".
TOK je naveo da je u sredu uputio zahtev Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) pri Ministarstvu unutrašnjih poslova za proveru navoda iz krivične prijave kao i da se obavi razgovor s prijavljenim ljudima.
Druga krivična prijava je podneta protiv ministra pravde Vujića, direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Mileta Jandrića, posebnog savetnika minista pravde Milice Radonjić i još 60 drugih poimenično navedenih lica, upravnika više kazneno-popravnih zavoda i okružnih zatvora na teritoriji Srbije i službenih lica kazneno-popravnih zavoda i okružnih zatvora, kao i neidentifikovanih visokopozicioniranih funkcionera, predstavnika i aktivista Srpske napredne stranke.
Prijava protiv njih je podnmeta zbog krivičnih dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela: zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem, davanje i primanje mita u vezi s glasanjem, neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, nesavestan rad u službi, rasna i druga diskriminacija.
Advokat Ninić je na mreži X objavio fotografija za koje navodi da predstavljaju "neoboriv materijalni dokaz krivične prijave i delovanja grupe ministra Nenada Vujića" u vezi s glasanjem u zatvorima.
TOK je naveo da je i u ovom slučaju uputio zahtev SBPOK-u da preduzme sve neophodne policijske radnje u cilju provere navoda ove krivične prijave, uključujući i prikupljanje obaveštenja u svojstvu građana od svih prijavljenih i pojedinih drugih lica koja bi mogla imati saznanja o događajima opisanim u navedenoj krivičnoj prijavi.
Ministarstvo pravde Srbije odbacilo ocene kojima se osporava ustavnost pomilovanja
Ministarstvo pravde odbacilo je u četvrtak ocene kojima se osporava ustavnost odluka o pomilovanju koje je doneo doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da je pravo pomilovanja "izričito ustavno ovlašćenje predsednika Republike".
U saopštenju se navodi da je reč o "ustavnopravnom institutu čija priroda podrazumeva mogućnost da predsednik Republike donese odluku o pomilovanju, uključujući i oslobođenje od krivičnog gonjenja, koje je izričito predviđeno članom 110. Krivičnog zakonika".
"Ustavno ovlašćenje predsednika Republike postoji nezavisno od toga koji predsednik Republike ga vrši. Predlaganje izmene Ustava ili zakonskog okvira predstavlja legitimno pravo svakog učesnika u javnoj i stručnoj raspravi. Međutim, predlog za drugačije buduće normativno uređenje samo po sebi ne znači da je važeći pravni okvir neustavan ili da su odluke donete na osnovu njega nezakonite", saopštilo je Ministarstvo pravde.
Navodi se i da su od stupanja na snagu Ustava iz 2006. godine, predsednici Srbije Boris Tadić, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić koristili ustavno ovlašćenje za davanje pomilovanja a da odluke o pomilovanju, kao ni lični i drugi podaci "nikada nisu objavljivani u Službenom glasniku, niti na sajtu predsednika Republike i Ministarstva pravde pre dostavljanja odluka o pomilovanju nadležnim pravosudnim organima".
"Ustavnost i zakonitost odluka ocenjuju se na osnovu Ustava, zakona i konkretnih činjenica", stoji u saopštenju.
Generalni sekretar Evropske demokratske partije pozdravio hapšenje komandanta Specijalne antiterorističke jedinice
Generalni sekretar Evropske demokratske partije (EDP) i poslanik Evropskog parlamenta Sandro Goci (Gozi) pozdravio je hapšenje devet osoba u Srbiji, među kojima je komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Igor Žmirić.
Oni su osumnjičeni za zlostavljanje i mučenje Nikoline Sinđelić i drugih studenata u garaži zgrade Vlade Srbije u avgustu 2025. godine.
Goci je ocenio da su hapšenja dugo očekivani korak ka pravdi, ali da istraga mora da utvrdi odgovornost svih koji su učestvovali u zlostavljanju, onih koji su ga naredili i onih koji su pokušali da ga prikriju.
"Nijedna politička funkcija niti veza ne može nikoga staviti iznad zakona", naveo je Goci u saopštenju, dodajući da bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić snosi političku odgovornost za sistem u kojem su studenti tretirani kao neprijatelji, a nezavisni novinari kao mete.
On je pozvao i na nezavisnu istragu upotrebe zvučnog oružja protiv demonstranata 15. marta 2025. godine.
Govoreći o formiranju nove vlade Srbije, Goci je pozvao EU da pruži podršku demokratskoj obnovi zemlje i uspostavljanju nezavisnih institucija i vladavine prava.
Bezbednosno-informativna agencija prisluškivala i šefa kabineta rektora Vladana Đokića
Univerzitet u Beogradu izražava zabrinutost povodom saznanja da su i prema šefu kabineta rektora gotovo godinu dana primenjivane mere tajnog nadzora po nalogu Bezbednosno-informativne agencije (BIA), saopštio je rektor Univerziteta Vladan Đokić.
"Posebno zabrinjava mogućnost da su resursi bezbednosnih službi korišćeni za praćenje građana, zaposlenih na Univerzitetu i studenata zbog njihovog javnog delovanja, kritičkog mišljenja ili političkih stavova. Nadležne institucije, pre svega tužilaštvo i organi nadležni za kontrolu rada službi bezbednosti, moraju da utvrde sve okolnosti ovog slučaja, uključujući i pitanje da li su mere nadzora bile zloupotrebljene za obračun sa političkim neistomišljenicima", saopšteno je.
Kako se navodi, dodatnu zabrinutost izaziva pitanje da li su ovim merama bili obuhvaćeni i drugi članovi akademske zajednice.
"Zbog toga je neophodno utvrditi pune razmere ovog slučaja, kao i individualnu i institucionalnu odgovornost svih koji su u njemu učestvovali. Univerzitet u Beogradu smatra da su zaštita akademskih sloboda, prava na slobodno mišljenje i izražavanje, kao i bezbednost svih članova akademske zajednice, temeljne vrednosti koje moraju biti garantovane i poštovane.
"Očekujemo da državni organi i institucije deluju isključivo u skladu sa zakonom i u javnom interesu, u službi svih građana, a ne bilo koje vlasti ili političkih interesa", ističe se u saopštenju rektora.
BIA je u saopštenju emitovanom dan ranije navela da "sve lažne, tendenciozne i zlonamerne tvrdnje o navodno protivpravnom postupanju BIA izričito odbacuje kao maliciozno smišljene sa isključivim ciljem dodatne destabilizacije već narušenih bezbednosnih prilika u Republici Srbiji, kao i urušavanja Ustavom utvrđenog poretka".