Dostupni linkovi

Hmelj, jedan od četiri osnovna sastojaka koji se koriste u proizvodnji piva, do pre samo nekoliko decenija se u Srbiji uzgajao na nepregledim poljima. Danas se u zemlji koja godišnje po stanovniku troši 56 litara piva, uzgojem ove biljke bavi samo jedna firma, i to na svega pet hektara zemlje.

Ova nevesela slika predstavlja odraz neodgovornog ponašanja države tokom devedesetih godina, ali i u novom milenijumu kada je privatizovan veliki broj državnih pivara, ocenjuju stručnjaci.

Pre 30 godina bi imao konkurenciju, ali danas Rastislav Struhar, direktor Akcionarskog društva „Petrovec“ iz Bačkog Petrovca, jedini je uzgajivač hmelja u Srbiji.

„Tlo je pogodno. U najboljim vremenima se u Vojvodini proizvodilo oko 8.300 hektara hmelja. Samo u Bačkom Petrovcu imali smo preko hiljadu hektara hmelja“, kaže Struhar, koji je 2013. godine počeo da se bavi hmeljarstvom, čime je na vojvođanske njive vratio, između ostalih, i domaću sortu hmelja pod nazivom „Bačka“. Ta sorta se početkom 20. veka izvozila u Nemačku i SAD, da bi u poslednjoj deceniji istog stoleća nestala sa oranica.

Razloga za urušavanje ovog unosnog posla je više, a prvu grešku napravila je država pre dvadesetak godina, objašnjava Struhar.

„Izvozne stimulacije su davane samo izvoznicima, od čega proizvođači nisu imali ništa i počeli su sa vađenjem hmelja, jer im se nije isplatilo da ga gaje. Za to vreme, Slovenija je davala subvencije i proizvođačima i izvoznicima, pa zato u Sloveniji sada imamo 1.500 hektara hmelja, a kod nas umesto 8.300 imamo ovih nekoliko hektara“, dodaje Struhar.

Nakon 2000. godine, na tržište Srbije ulaze inostrane multinacionalne kompanije i kupuju jedan broj domaćih pivara. Belgijski „Interbru“ otkupio je veći deo „Apatinske pivare“; pivaru „Čelarevo“ kupio je „Karlsberg“, a „Zaječarsku pivaru“ najpre je uzeo turski „Efes“, a potom je prešla u vlasništvo holandskog „Hajnekena“. Sve ove kompanije su u proizvodnji počele da koriste uvozni hmelj.

Tako dolazimo do drugog propusta države koja nije donela nikakvu zakonsku regulativu kojom bi štitila domaće proizvođače hmelja.

„Nije se stiglo uraditi ono što se uradilo sa duvanskom industrijom, da se na neki način postavi uslov da se u proizvodnji koristi makar polovina našeg hmelja. Naravno, u zavisnosti od kvaliteta. To je bila velika greška“, objašnjava za Radio Slobodna Evropa Jan Kišgeci, profesor na poljoprivrednim fakultetima u Novom Sadu i Beogradu i nekadašnji ministar poljoprivrede u periodu od 1991. do 1994. godine.

„Brzo su se rasprodale te pivare i nije se stiglo ni razgovarati. Tako je privatizacija pivara imala za posledicu da je naš hmelj ostao bez tržišta“, dodaje Kišgeci.

Degustacija piva
Degustacija piva

Danas se na tržištu Srbije, kao i u svetu, osim velikih sve više pozicioniraju i male, takozvane kraft pivare. Samo u poslednje dve godine osnovano je oko 40 ovakvih pivara, a postoji i oko 400 kućnih pivara koji se spravljanjem ovog alkoholnog napitka bave iz hobija, kaže za RSE Zoran Minić, predsednik Esnafa kućnih pivara „Imbruvment“.

On dodaje da se, u odnosu na komercijalne pivare, u kraft pivarstvu koriste veće količine hmelja, a kombinacijom brojnih sorti ove biljke dobijaju se različite arome piva, što je velika šansa sa državu da obnovi hmeljarstvo.

„Kad se uzme u obzir da se u kraftu koristi četiri do deset puta više hmelja nego u komercijalnim pivarama, da je hmelj mnogo značajniji za finalni proizvod, jer se koristi i za gorčinu i za aromu, kao i da je samom ekspanzijom kraft pivara cena hmelja globlano skočila – to bi mogla da bude razvojna šansa za Srbiju, jer već imamo tradiciju proizvodnje hmelja“, kaže Minić.

Da uzgoj hmelja u Srbiji ima potencijal smatra i Rastislav Struhar, direktor Akcionarskog društva „Petrovec“. Ove godine, kako kaže, očekuje prinos od 10 tona, a već od naredne njegova firma planira da zasad hmelja poveća sa sadašnjih pet na deset hektara. Kupci su uglavnom male pivare u Srbiji, ali ima porudžbina i iz okolnih zemalja.

Od strane države, prema Struharovim rečima, za hmeljare nema ni finansijskih podsticaja, kao ni pomoći u vidu promocije, što je, kaže Minić, uobičajeno u drugim zemljama.

„Nemačka, Slovenija, Slovačka, Češka i tako dalje – sve te države mnogo ulažu u promociju svojih sorata hmelja, da su dobre za kuvanje piva. Ovde tako nešto nikome na pamet nije palo. Dakle, ne govorim o finansijskoj pomoći, nego samo da se napravi promocija naših domaćih sorti koje jesu stvarno kvalitetne“, reči su Minića.

Taj kvalitet nadležni, po svemu sudeći, još uvek nisu prepoznali, baš kao ni podatak koji je 2016. godine iznelo Ministarstvo trgovine da godišnja potrošnja piva po stanovniku u Srbiji iznosi 56 litara.

Prosek je niži nego u zemljama Evropske unije, gde se troši oko 68 litara po glavi stanovnika, ali svakako nije zanemarljiv.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG