Dostupni linkovi

Šabić: Vlast nezavisne institucije vidi više kao kozmetički ukras nego kao realnost


Upadljivim pritiskom ili otporom vlasti za saradnju, kontrolna tela su i sama postala deo složenog političkog nadigravanja

Odlaskom Saše Jankovića sa funkcije Zaštitnika građana, ostalo je upražnjeno mesto u jednom od kontrolnih tela. Sudeći po negativnom odnosu različitih vladajućih garnitura prema institucijama koje se uspostavljaju sa ciljem njihove kontrole, a što je eskaliralo pod snagama premijera Aleksandra Vučića, čine se realnim očekivanja da će vladajući krugovi i u ovom slučaju učiniti sve kako bi na tu poziciju doveli njima naklonjenog kandidata, smatraju sagovornici RSE.

To je i razlog zbog kog se nadzorna tela, koja su i dalje novina u srpskom političkom sistemu, u delu javnosti – nedovoljno poučenoj o njihovom značaju za funkcionisanje države na kursu opšteg interesa – doživljavaju kao teret, a ne način za kontrolu i sprečavanje državne samovolje.

„Bilo bi jako dobro, ne personalizujući to na mene ili neku drugu ličnost, da na čelu kancelarije Zaštitnika građana bude osoba koja će se u svom radu rukovoditi isključivo principom zaštite ljudskih prava koji je upisan u naš Ustav i zakon“, kaže za RSE Rodoljub Šabić, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja, na pitanje ko bi mogao naslediti Jankovića na mestu Ombudsmana.

Šabić ne veruje da će se vlast u izboru čelnog čoveka kancelarije Ombudsmana rukovoditi principima od opšteg značaja
Šabić ne veruje da će se vlast u izboru čelnog čoveka kancelarije Ombudsmana rukovoditi principima od opšteg značaja

Šabić, međutim, dodaje da vlast na čelu sa Srpskom naprednom strankom doživljava nezavisne institucije i princip zakonitosti više kao kozmetički ukras nego kao realnost.

On stoga ne veruje da će se vlast u izboru čelnog čoveka kancelarije Ombudsmana rukovoditi principima od opšteg značaja:

„Nije naravno realno očekivati da bi u parlamentu, u kojem vladajuća većina ima predominantan odnos moglo da se optira za nekog ko se dosledno zalaže za ostvarivanje principa o kojima sam govorio. Ako me pitate kako zaštititi nezavisne institucije, to je moguće ostvariti glasom javnosti u meri u kojoj on može da se čuje, ali mi još uvek imamo mehanizme koji tu nezavisnost drže pod velikim znakom pitanja.“

Zaštitnika građana bira Odbor za ustavna pitanja u Narodnoj skupštini, a Janković je na to mesto postavljen pre deset godina u vreme kada je vlast u Srbiji držala Demokratska stranka Srbije (DSS) tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice. Drugi mandat poveren mu je 2012. godine.

Novinarka Ruža Ćirković vidi međunarodne institucije kao faktor koji bi mogao da ima svoju ulogu u izboru novog Zaštitnika građana. Naša sagovornica ne sumnja ni da će vlast pokušati da progura sebi bliskog kandidata.

„Naravno da će vlast pokušati da postavi nekoga ko će sa njom sarađivati na poželjniji način nego recimo Janković. Svaka vlast bi to pokušala. Ali, verujem da u Srbiji deluju međunarodne institucije kakva je na primer OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju), i da će one značajno uticati na izbor. Kako će se ti interesi na kraju uskladiti, videćemo na kraju po rezultatu“, ocenjuje Ruža Ćirković.

Nije samo mesto Zaštitnika građana ostalo upražnjeno. Od decembra prošle godine Agencija za borbu protiv korupcije, čije članove Odbora bira Narodna skupština, radi bez direktora. Istovremeno, nema razrešenja dileme koja se vezuje za dosadašnju predsednicu Tanju Babić, koja je od Nove godine postala sudija Ustavnog suda Srbije.

Naime, Upravni sud poništio je rešenje Odbora agencije o njenom izboru, zbog prekršene procedure. To bi, prema pisanju lista „Danas“, moglo da otvori pitanje legalnosti ili legitimnosti odluka koje je Tanja Babić potpisivala tokom četvorogodišnjeg mandata.

I u Agenciji za borbu protiv korupcije bilo uticaja politike: Vladimir Radomirović
I u Agenciji za borbu protiv korupcije bilo uticaja politike: Vladimir Radomirović

Vladimir Radomirović, glavni urednik portala za prijavu korupcije Pištaljka, podseća da je i u ovom telu prethodnih godina bilo uticaja politike.

„Imamo slučaj da je bivša direktorka Agencije Zorana Marković na kraju i smenjena, a Odbor koji je odlučivao o njenoj smeni, rekao je da je jedan od razloga i to što je ona odbijala naloge odbora da pokrene postupke protiv političara na vlasti“, kaže Radomirović.

Inače, Zorana Marković je uhapšena 2015. godine zbog učestvovanja u spornoj kupovini zgrade u kojoj se danas nalaze prostorije Agencije za borbu protiv korupcije, a postupak protiv bivše direktorke ovog tela još uvek je u toku.

Spletom različitih okolnosti, ali i upadljivim pritiskom ili otporom vlasti na saradnju, kontrolna tela su i sama postala deo složenog političkog nadigravanja u Srbiji.

Priče o ljudima na čelu nezavisnih institucija su tako punile novine, često i bez jasnog osnova, zbog čega se sticao utisak o kampanjama koje su protiv pojedinaca vođenje preko medija, a bile dirigovane iz političkih krugova.

Tako su krajem 2016. godine parlamentarci Srpske napredne stranke pokrenuli pitanje visine plata Saše Jankovića i Rodoljuba Šabića, što su u svom maniru potom pratili tabloidi naklonjeni vlasti. Svakako se najdalje otišlo u slučaju aktuelnog predsedničkog kandidata Jankovića, koji je izbačen u prvi plan potezanjem pitanja samoubistva njegovog prijatelja iz 1993. godine.

Postignuto je tako da se glas nezavisnih institucija u medijima čuje teže od glasova političara, kaže Rodoljub Šabić i dodaje da se izvršna vlast odnosi nekorektno prema kontrolnim telima.

„Neke obaveze koje ta vlast ima prema zakonima kojima su regulisani rad i status nezavisnih organa se ne izvršvaju. Tipičan primer za to je nerazmatranje izveštaja nezavisnih kontrolnih tela, iako bi to trebalo da budu korisni impulsi za dalji rad, reforme i slično“, kaže Šabić.

Ličnosti članova nezavisnih tela mogu buditi dileme, međutim suštinsko pitanje mora biti onemogućavanje ovih institucija da deluju i podstiču državne organe na rad u interesu građana.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG