Srbija očekuje strane investicije, reforme ključne

Srbija očekuje bar dve milijarde evra stranih investicija nakon preporuke Evropske komisije da joj se odredi datum za pregovore o članstvu. Evropski kurs značajan je za bolju sliku o Srbiji u očima investitora, ali ekonomisti upozoravaju da su reforme ključne za dolazak velikog biznisa.

Slabašna srpska privreda posebnu finansijsku injekciju očekuje iz Nemačke, čijih 370 preduzeća ovde već zapošljava 25.000 radnika, posebno jer je u dosadašnjim uslovima godišnja robna razmena između dve države dosegla čak 2,5 milijardi evra.

Hajnc Vilhelm, ambasador Nemačke u Srbiji, poručio je da je dobra vest iz Brisela brzo stigla i do nemačkih privrednika.

“Zbog toga sam uveren da će nemačke investicije rasti, kao i robna razmena naše dve zemlje. Nadamo se da će se sporazum koji je postignut u petak sprovoditi i da će biti moguće da se krajem juna odredi datum za početak pregovora za pristupanje Srbije EU. To bi prouzrokovalo jedan sasvim novi, dinamičan period u Srbiji“, naveo je Vilhelm.

Međutim, ono što je i dalje velika prepreka oporavku srpske privrede, koja uveliko zavisi od stranih ulaganja, je loš poslovni ambijent koji može da se promeni jedino kroz reforme na koje se godinama čeka. Poslovanje u Srbiji domaćim preduzećima otežavaju veliki državni nameti, nedovoljna pravna sigurnost, korupcija i ogromna birokratija.

Milan Ćulibrk, ekonomski novinar, rekao je za RSE da iste brige muče i potencijalne strane ulagače i da je zato za njih briselski sporazum samo „žuto svetlo“ za poslovanje u Srbiji.

„Dogovor Beograda i Prištine je dobra politička poruka, ali biznismeni ne slušaju mnogo političare već vode računa o sopstvenom interesu. Ulažu tamo gde mogu da oplode svoj novac. Da bi investitori imali zeleno svetlo potrebno je promeniti uslove privređivanja u Srbiji. Još uvek ovde nema ambijenta koji bi ih privukao, oni ne žele da gube vreme i otići će na drugo mesto gde mogu da posluju mnogo lakše i brže. Da bi oni došli ovde mora da se smanji birokratija, parafiskalni nameti, da se drastično skrate procedure... I drugo, država mora da se uredi na pravi način i da imamo makroekonomsku stabilnost“, rekao je Ćulibrk.

Mršav bilans od samo 200 miliona evra direktnih stranih investicija u prošloj godini negativan je rekord u poslednjim godinama dok je, kako tvrde ekonomisti, srpskoj privredi potrebno bar tri milijarde za normalno funkcionisanje. Politička i makroekonomska stabilnost ključne su za ekonomski napredak i od njih će zavisiti i obim investicija.

Sporazum "žuto svetlo" za ulagače

Bojan Janković, iz Agencije za promociju izvoza i strana ulaganja SIEPA, izjavio je za RSE da bi briselski dogovor Beograda i Prištine i preporuka Evropske komisije, kao pozitivni signali stranim investitorima, donekle mogli da pokrenu stvari na bolje.

„Ako smo uspeli da rešimo problem u vezi odnosa sa Prištinom, koji za ovdašnje ljude ima ne samo političku i administrativnu već i neku emotivnu crtu, to investitorima daje jasan znak da smo ovde spremni da rešimo sve probleme. Ipak, generalno su tokovi investicija u Evropi u padu i treba znati da u Srbiji ne možemo da očekujemo investicioni bum. Jer on se u Evropi ne dešava ni u jednoj zemlji. Za ovu godinu su najavljena ulaganja u energetski sektor, projekti iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, beležimo i kupovinu obveznica koje izdaje Srbija, pa bismo mogli da kažemo da bi ove godine priliv stranih investicija mogao da bude oko dve milijarde evra“, ocenjuje Janković.

Novi Zakon o javnim nabavkama, koji je na snagu stupio 1. aprila, za sada samo na papiru obećava dosta kada je u pitanju poslovni ambijent jer bi trebalo da spreči zloupotrebe i smanji nivo korupcije. U toj oblasti u „sivoj zoni“ gubilo se od 600 miliona do milijardu evra godišnje.

Mihael Šmit, direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji, kaže da velike nade u pravnu regulativu po evropskim standardima polažu i potencijalni investitori.

„Javne nabavke su veoma bitne za nemačka preduzeća. Srbija sprovodi projekte, ali da bi nemačke firme mogle da učestvuju na tim tenderima potrebna je određena transparentnost. A nekim preduzećima je to i prvi korak ka investicijama u Srbiji. Zbog toga je vrlo bitno da se poboljša transparentnost u javnim nabavka i da se vrše u skladu sa propisima EU. Time se otvara jedno potpuno novo tržište za nemačka internacionalna preduzeća, ali i za srpske firme koje mogu da učestvuju u ovim projektima.“

Strani ulagači koji već posluju u Srbiji zadovoljni su stručnom, obrazovanom i relativno jeftinom radnom snagom i produktivnošću, dok im smetaju neusklađeni propisi i troma administracija, što su najčešće i za domaće firme prepreke za širenje poslova.

Dejan Janjatović, iz Prokredit banke, kaže da su bankari kroz povoljne kredite spremni da pomognu privrednicima i ulagačima i zaključuje da se od nedavno stvari kreću na bolje.

„Primećujemo da ima više zahteva za investicije, da mala i srednja preduzeća sada slobodnije ulaze u projekte. Više razmišljaju kako da ulože u novu opremu, tehnologiju, kako da podignu kvalitet proizvoda... Tako da se vidi veći optimizam nego prošle godine“, ističe Janjatović.

Strane investicije u 2013. godini biće od velikog značaja za opšte stanje u Srbiji jer nezaposlenost dramatično raste. Prema procenama ekonomista, više od milion radno sposobnih nema posao, poslednjih meseci u proseku 500 ljudi dnevno ostaje bez posla, a nivo nezaposlenosti trenutno je skoro 27 odsto.