Dostupni linkovi

Kako to da je dinar od početka godine toliko ojačao u odnosu na evro? U Srbiji nije ostvaren nekakav izvanredan privredni rast da bi domaća valuta toliko osnažila u odnosu na evropsku.

Još je teže skok dinara objasniti ako se ima na umu da je novac evrozone na uzlaznoj putanji u odnosu na set referentnih svetskih valuta.

Ekonomski stručnjaci za Radio Slobodna Evropa kažu da Narodna banka Srbije koja ovako upravlja kursem, čini da dugovi izgledaju manji u dinarima, ali da takvo postupanje može naneti ozbiljne štete izvozu Srbije, koji jedini može dovesti do privrednog rasta.

Na koji načine je srpska guvernerka Jorgovanka Tabaković za samo pola godine tako strašno potukla evro?

Od početka godine Tabaković je ojačala dinar u odnosu na evro za čak 2,8 odsto, a za godinu dana za 2,7 odsto?

Čelnica srpske nacionalne banke uverava građane da je jačanje dinara proizvod teških reformi koje je pokrenula sa srpskom vladom. Ističe još da je aktuelni kurs dinara jasna poruka stranim investitorima kako je Srbija stabilna zemlja kojoj mogu da veruju. A sve više, dodaje Tabaković, veruju i dinarskim hartijama od vrednosti. Kaže i da stabilizacija domaće valute stvara teren za fiskalnu konsolidaciju.

Ekonomisti, međutim, nisu baš uvereni u tu priču.

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević za Radio Slobodna Evropa kaže da je Narodna banka prikrila glavne razloge što jača dinar bez pokrića.

Jedan od njih je i da građani prodaju devize jer su kamate na njih takoreći na nuli, pa da tako još obore kurs evra, a možda kupe i državne dinarske hartije od vrednosti. Međutim, upozorava Kovačević, posledice su ozbiljne.

"Čini mi se da će to otežati izvoz, a olakšati uvoz, a uz to, ove godine očito ni privredni rast neće biti kako smo očekivali. Narodna banka je jedina koja može uticati na kurs. On se kod nas istina zove plivajuće – upravljavni kurs, a ona je više upravljano plivajući, više upravljani nego plivajući", ocenjuje Milan Kovačević.

Umesto što je išao gore, dinar je morao da ide dole. Zašto?

Naučni savetnik Instituta za ekonomske studije Miroslav Prokopijević podseća na elementarni monetarni aksiom.

"Valuta bi morala da ide dole koliko je i stopa inflacije", reči su Prokopijevića.

A ona je na međugodišnjem nivou 3.6 odsto.

Ipak, za same potrošače i one koji su korisnici kredita jačanje nacionalne valute donosi dobiti, kaže za Radio Slobodna Evropa monetarni stručnjak, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.

On, međutim, podseća da je to kolateralna korist, a da se, kad se malo zagrebe, otkrivaju dublji razlozi jačanja domaće valute. Među njima je i restriktivna monetarna politika koju centralna banka već dugo vodi, o čemu svedoči i to da je od jula 2016. godine referentna kamatna stopa četiri odsto, što je ekstremno visoko u poređenju sa svim zemljama u okruženju.

Kao faktor jačanja dinara on ističe i zahteve za konsolidaciju javnih finansija.

"Jačanje dinara je proizvod teških reformi"
"Jačanje dinara je proizvod teških reformi"

Sagovornici Radija Slobodna Evropa ukazuju, pre svega, na to da je jačanje dinara u poslednjih pola godine monetarna, odnosno, fiktivna računska operacija pogotovo zbog dugova i dužnika, kako bi se ti dugovi, među njima i javni dug zemlje, učinili manjim nego što jesu.

"Veliki broj građana duguje jako mnogo u kontekstu devizne klauzule koja se primenjuje, država je isto tako veliki dužnik, a onda i jedan broj preduzeća, naročito malih i srednjih, kojima nad glavom visi Damoklov mač stečejnog postupka ukoliko bi nacionalna valuta ozbiljnije depresirala", objašnjava Đorđe Đukić.

Sa njim je saglasan i Milan Kovačević.

"Formalno se bilansi preduzeća popravljaju na ovaj način jer je veliki dug koji imaju i koji ima privreda u celini u evrima, a onda obarajući ovako kurs evra, na kursnim razlikama dobijaju poboljšanje rezultata na veštački način", ističe Kovačević.

Narodnoj banci i čitavoj izvršnoj vlasti u Srbiji odgovara ovakav kurs dinara, konstatuje Milan Kovačević.

"Ovakvo stanje čitav naš inostrani dug u dinarima čini manjim. Bruto domaći proizvod izražen je u dinarima, pa se onda sjajan rezultat dobija prosto računski – da naglo opada procenat javnog duga u našem BDP-u, pa su tako, elem, stabilizovane naše javne finansije", kaže Kovačević.

Kovačević ukazuje na još jednu korist koju centralna banka i vlast Srbije dobijaju ovakvim vođenjem kursa dinara.

"Ovo utiče značajno i na smirivanje inflacije, koja je bila polako krenula da raste. Međutim, sada na ovaj način pojeftinjuje uvoz, a iz uvoza imamo značajan deo ukupne potrošnje, onda to doprinosi i lakšem održavanju niže inflacije", dodaje Milan Kovačević.

Posledice ovakve monetarne politike, upozoravaju sagovornici Radija Slobodna Evropa, pogodiće izvoz koji je najznačajnija podloga privrednog rasta, ali to vlast ne interesuje mnogo pošto je ona sračunato kratkovidna, gleda, dakle, samo na kratkoročne dobiti u okviru svog mandata.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG