Nova vlada Srbije trebalo bi da ugleda svetlo dana za petnaestak dana. Čelnici te koalicije najavljuju da put Srbije ka Evropskoj uniji ostaje na stabilnom kursu i da su im svi susedi podjednako važni, ali posmatrači iz susedstva nisu baš sasvim uvereni u to.
Lideri Srpske napredne stranke i koalicija oko Socijalističke partije Srbije, izjavili su nakon prve runde razgovora o novoj vladi da su usaglasili političke ciljeve i zadatke.
Srbija treba da bude članica Evropske unije i faktor stabilnosti u regionu, ali i da se očisti od kriminala i korupcije, kao i da poštuje princip socijalne pravde, rekao je, sažimajući glavne prioritete vlade, kandidat za njenog predsednika Ivica Dačić. Kadrovska rešenja nisu još dogovorena, ali je početni predlog da buduća vlada ima 15 resora, gotovo upola manje nego prethodna.
Uprkos napetim uzajamnim odnosima, kritikama i optužbama tokom predizborne kampanje, lideri Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije Aleksandar Vučić i Ivica Dačić rekli su da neće biti problema u njihovoj saradnji.
„U pitanju su odnosi između dve koalicije i to daleko prevazilazi pitanje ličnih slaganja ili neslaganja. Naravno, ne treba se sada ni pretvarati da postoji velika zaljubljenost“, rekao je Dačić.
Obračun sa korupcijom i kriminalom biće jedan od najvažnijih prioriteta nove vlade, kao i dobijanje datuma za početak pregovora za pristupanje Evropskoj uniji, rekao je Aleksandar Vučić, ispred Srpske napredne stranke, dodavši da će se založiti i za povlačenje ozloglašenog Zakona o informisanju, kao i za usvajanje novog zakona o javnim nabavkama.
Aleksandar Vučić
Vučić je stanje u Srbiji opisao u dramatičnim tonovima, naglasivši da je posle 12 godina vladavine Demokratske stranke zemlja na ivici ambisa i da će nova vlada od propasti morati da je spasava korenitim promenama.
Na prvim stranama nekih medija uz fotografije Tomislava Nikolića i Ivice Dačića osvanuo je naslov 'Samo mi Sloba fali', pa je Dačić i ovog puta podvlačio da nema bojazni da će nova vlada dovesti u pitanje evropski put Srbije jer će evrointegracije i dobijanje datuma početka pristupnih pregovora biti jedan od najvažnijih ciljeva buduće koalicije.
Na drugoj strani, kabinet koji će predvoditi nekadašnji portparol Slobodana Miloševića već je zaradio nadimak „ruska“ odnosno, „moskovska“ vlada. Na sceni su, naime, bojazni da bi ona više mogla pretezati Kremlju nego Briselu. Jesu li ovakve strepnje osnovane, pitali smo Jovana Komšića, profesora Fakulteta političkih nauka u Novom Sadu:
“U kontekstu izjave gospodina Dačića da je on pre svega za srpsku vladu, a ne za prokinesku, niti za proameričku, proevropsku ili prorusku, dakle, tom formulom on sebi, kao iskusan političar, ostavlja mogućnost da u zavisnosti od odnosa snaga sebi stvori koliko-toliko veći manevarski prostor za pozicionisanje vlade Srbije narednom mandatu, u unutrašnjem i spoljnom kontekstu. Čini mi se, ipak, da ukoliko bude pratio ekonomske interese, mora voditi računa o tome da to bude stabilan proevropski kurs, bez obzira na obećane ruske kredite za infrastrukturu. Ako je 90% investicija u Srbiju iz Evropske unije, a 60% izvoza Srbije ide u Evropsku uniju, ako, dakle hoće misliti srpski interes, onda mora držati proevropski kurs“.
Komšić, međutim, očekuje tvrđu nacionalnu poziciju buduće vlade u odnosima sa Kosovom, o čemu svedoči i Dačićeve predizborne parole:
“Moguće je da će biti tih tvrđih, takozvanih nacional-patriotskih pozicija u Dačićevoj retorici, ali one takođe mogu komunicirati sa interesom Evropske unije da Srbija bude dovoljno blizu, ali i dovoljno daleko od Evropske unije jer ubrzani hod Srbije ka zgradi EU može da umnoži probleme koje Unija inače ima sa siromašnim državama, kao što su, recimo, Rumunija i Bugarska, a evo sad i Hrvatska ulazi, i čini mi se da je na toj vertikali moguće da će i Evropa i Srbija emitovati neke tonove koji mogu sugerisati da se sporo ide u realizaciji očekivanih strategija za rešavanje problema Kosova“, ocenjuje Jovan Komšić.
Prebacivanje na Tadića
Uprkos tome što se lideri Evropske unije izjavljuju da im nisu važne biografije prvaka buduće srpske vlade već njihove buduće akcije, prištinski analitičar Behlul Beqaj (Behljulj Bećaj) smatra da su Nikolić i Dačić, ipak, zarobljenici prošlosti, dakle, osvedočeni nacionalisti, o čemu, kaže, svedoče i ljudi iz tog miljea kojima su se okružili. On ocenjuje da buduća koaliciona vlada u Beogradu ima mogućnost da pojasni odnose sa Kosovom, ali da će najverovatnije za gubitak Kosova odgovornost prebaciti na Demokratsku stranku, odnosno, Borisa Tadića, iako je „mali Sloba“, odnosno, Dačić, sa njim bio u prethodnoj koaliciji.
Kad je u pitanju odnos Beograda prema Kosovu, Bećaj veruje da će se centar uticaja, htelo se to sada priznati ili ne, pomeriti sa Evropske unije na Rusiju i da će to predstavljati veliki problem:
Davor Đenero, analitičar iz Zagreba, ocenjuje da buduća srpska administracija nema nikakvu nameru da nudi nekakve dobrosusedske projekte.
„Verovatno iz pozadine vreba jedna opasnost koja nije bila prisutna do sada jer se Tadić, više-manje, fokusirao na zahteve iz Evropske unije. Sada će se verovatno na sceni naći novi igrači koji će izvršiti premetačinu u dosadašnjim odnosima i uvesti neke nove sadržaje, budući da je ova koalicija obećavala nešto što je drugačije u odnosu na onu prethodnu. Videćemo kakve će efekte imati to „drugačije“ i kakve će posledice izazvati. Čuli smo i izjavu gospodina Dačića da će kao novi premijer učiniti sve da vrati oružane snage na Kosovo. Iako ova formulacija nije baš precizno izrečena, u svakom slučaju je jasno da se rešenje neće tražiti u pojačanju argumentacije za rešavanje otvorenih pitanja nego se traži u snazi, odnosno, u vraćanju oružanih snaga na Kosovo, što, po mom sudu, znači da je to korak unazad“, ocenjuje Bećaj.
Susedi, generalno, pokazuju dobru dozu strepnje kad je u pitanju nova srpska vlada.
Davor Đenero, analitičar iz Zagreba, ocenjuje da buduća srpska administracija nema nikakvu nameru da nudi nekakve dobrosusedske projekte. Jedino što se sad može raditi jeste ozbiljno se pripremiti za činjenicu koja će se dogoditi prvog jula iduće godine, a to je pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji, čime hrvatske granice postaju spoljašnje granice EU:
„Hrvatska i Srbija, ali i Hrvatska i Bosna i Hercegovina, morale bi u vrlo kratkom roku napraviti takve sporazume koji bi granicu Hrvatske prema Srbiji, odnosno, BiH, učinili mekom granicom, a onda bi ti sporazumi postali dio acquis-ja, odnosno, pravnog korupusa EU. Bojim se, međutim, da osim sa Crnom Gorom, koja se ponaša pragmatično i racionalno, da sa drugim dvjema susjednim zemljama do takvih sporazuma u sljedećih godinu dana neće doći, a to je vrlo štetno“, smatra Đenero.
Kad je u pitanju kurs buduće srpske vlade prema Hrvatskoj, Đenero ne veruje da će ona po preuzimanju vlasti požuriti da nastavi duh dobrosusedske saradnje na relaciji Beograd-Zagreb. Ilustruje to i početnim teškim gafovima novog predsednika Srbije:
„Svojim prvim izjavama gospodin Nikolić je zatvorio sva vrata u Zagrebu, posebno onom skandaloznom pričom o Vukovaru kao srpskom gradu, ali i negiranjem genocida u Srebrenici, što je isto tako u Zagrebu izrazito loše odjeknulo. Dakle, mi u narednome razdoblju nećemo imati nekakvih ozbiljnih kanala suradnje, nećemo imati onu razinu odnosa koju je uspostavio ne samo bivši predsjednik Tadić, nego i onoga što je na diplomatskoj razini briljantno radio aktualni ambasador Srbije u Zagrebu, gospodin Vukićević. Bojim se da manevarskog prostora za takav sitni, ali ozbiljni, diplomatski rad neće biti“, kaže Davor Đenero.
