Dostupni linkovi

Šef NATO kancelarije u Beogradu: Hibridne pretnje prostor za bolju saradnju sa Srbijom


Odgovor na hibridne pretnje je jedna od oblasti u kojoj bi Srbija i NATO mogli da unaprede saradnju, izjavio je šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu Tomazo Vitale na onlajn konferenciji “Srbija i NATO – partnerstvo za budućnost” održanoj 4. juna

Pomoćnica generalnog sekretara NATO za javnu diplomatiju ambasadorka Baiba Braže ukazala je na porast aktivnosti sa ciljem širenja dezinformacija i propagande u državama članica NATO, ali i na Zapadnom Balkanu, u Srbiji i drugim državama regiona.

„Naročito tokom pandemije svedočili smo porastu aktivnosti sa ciljem širenja dezinformacija i propagande. Te aktivnosti su u velikom broju slučajeva dolazile od strane Rusije i drugih spoljnih aktera, sa ciljem da potkopaju naše demokratije i da prodube podele“, istakla je Braže 4. juna na onlajn konferenciji “Srbija i NATO – partnerstvo za budućnost”.

Šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu Tomazo Vitale (Tommaso) ukazao je tokom događaja da je odgovor na hibridne pretnje jedna od oblasti u kojoj bi Srbija i NATO mogli da unaprede saradnju.

„Najveći izazov za NATO u Srbiji je javna diplomatija, jer ljudi nisu svesni koliko zajedno radimo na dnevnom nivou. Sa druge strane, vidimo takođe mnogo dezinformacija, sa ciljem da naruše poverenje u naš savez kao političko-vojnu organizaciju“, naveo je Vitale.

NATO, prema njegovim rečima, na te izazove odgovara transparentnošću.

„Mi smo uvek transparenti kada govorimo o onome što radimo“, istakao je Vitale.

Događaj, koji je okupio predstavnike NATO, Srbije i eksperte, organizovao je u onlajn formatu nevladin Savet za strateške politike pod pokroviteljstvom Ambasade Bugarske u Srbiji i NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu.

Komandant KFOR: Ostajemo na Kosovu koliko god bude trebalo

Komandant KFOR-a na Kosovu Franko Federiči (Franco Federici) je naveo u svom obraćanju da je ta misija u protekle 22 godine pomogla stabilizaciji Kosova kako bi postalo bezbednije mesto.

Istakao je da mandat KFOR ostaje nepromenjen u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244.

„Posvećeni smo tome da ostanemo na Kosovu koliko god to bude trebalo, jer je misija KFOR bazirana na uslovima na terenu, a ne na fiksni vremenski okvir“, naveo je Federiči.

Dodao je da KFOR blisko sarađuje sa lokalnim i međunarodnim bezbednosnim organizacijama.

Aktuelnu situaciju na Kosovu Federiči je ocenio kao mirnu i pod punom kontrolom.

„U slučaju bilo kakvog upozorenja koje bi potencijalno moglo uticati na bezbednosnu situaciju, KFOR je spreman da preduzme u bliskoj saradnji sa kosovskom policijom i EULEX-om sve neophodne mere kako bi se očuvalo bezbedno okruženje na Kosovu“, naveo je Federiči.

Prema njegovim rečima, u misiji je trenutno angažovano oko 3.500 vojnika iz 27 nacija NATO članica i partnera.

„Trenutna bezbednosna situacija na Kosovu zahteva ako ne veće, onda makar nesmanjeno prisustvo snaga KFOR-a“, navela je na konferenciji Dijana Ivančić, v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova Srbije za bezbednosnu politiku.
„Trenutna bezbednosna situacija na Kosovu zahteva ako ne veće, onda makar nesmanjeno prisustvo snaga KFOR-a“, navela je na konferenciji Dijana Ivančić, v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova Srbije za bezbednosnu politiku.

Predstavnici Srbije: KFOR garant bezbednosti

Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nemanja Starović je naglasio da Srbija podržava i visoko ceni angažovanje misije KFOR na Kosovu.

„Međunarodne snage KFOR ostaju jedina legalna vojna formacija u pokrajini, ključni garant sprovođenja Briselskog sporazuma i praktično jedini garant bezbednosti opstanku Srba, njihove imovine, te verske i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji“, naveo je Starović.

Dijana Ivančić, v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova Srbije za bezbednosnu politiku ocenila je saradnju Oružanih snaga Srbije i KFOR-a na terenu kao veoma dobru.

„Trenutna bezbednosna situacija na Kosovu zahteva ako ne veće, onda makar nesmanjeno prisustvo snaga KFOR-a“, navela je Ivančić.

Ona je dodala da je za Srbiju „u potpunosti neprihvatljiva transformacija kosovskih bezbednosnih snaga u stvarnu oružanu formaciju“.

Različito o vojnoj neutralnosti Srbije

Dijana Ivančić, v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova za bezbednosnu politiku, istakla je da politika vojne neutralnosti Srbije ne znači samoizolaciju.

„Ona uključuje našu spremnost da sarađujemo i delimo odgovornost sa našim partnerima“, rekla je Ivančić.

Prema njenim rečima, Srbija je od saradnje sa NATO ostvarila višestruku korist.

„Naše oružane snage unapređuju svoje operativne i funkcionalne kapacitete i primenjuju savremene vojne standarde, što je veoma važno za naše učešće u mirovnim misijama pod okriljem Ervopske unije (EU) i Ujedinjenih nacija (UN)“, istakla je Ivančić.

Predsednik nevladinog Saveta za strateške politike Dragan Šutanovac ocenio je da vojna neutralnost nije dobra za Srbiju.

„Politika vojne neutralnosti praktično znači da Srbija nema saveznike, što mislim da nije dobra stvar, jer država ove veličine nikada nije ostvarivala napredak u prošlosti, niti je bila bezbedna na način na koji želimo da bude, ukoliko nema saveznike pored sebe“, rekao je Šutanovac.

On je istakao da ne misli samo na saveznike u sektoru bezbednosti, kao što je NATO, već i na EU i da ima prostora za unapređenje saradnje u budućnosti.

„Srbija treba da razume osnovnu stvar, koja se često zanemaruje, da se u ovih petnaest godina potpuno promenilo okruženje u kom živimo", rekao je Šutanovac i dodao:

"Praktično pre petnaest godina samo su neke države bile članice NATO, danas osim BiH praktično sve susedne zemlje su članice NATO i mi sarađujemo sa njima.“

Pomoćnica generalnog sekretara NATO za javnu diplomatiju ambasadorka Baiba Braže istakla je da NATO posvećen građenju „jakog partnerstva sa Srbijom“.

„Ovih petnaest godina su obeležila mnoga dostignuća. Takođe su pokazale da partnerstvo sa NATO može doneti korist Srbiji i njenim građanima, kao i regionu“, istakla je Braže.

Naglasila je da NATO u potpunosti poštuje odluku Srbije o vojnoj neutralnosti.

„Ovo partnerstvo se pokazalo kao važan alat za ponovnu izgradnju poverenja, za međusobno razumevanje i iznalaženje zajedničke osnove za uspostavljanje i izgradnju dijaloga“, navela je Braže.

Takođe je istakla da NATO u potpunosti podržava dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine pod okriljem EU, a da je regionalna saradnja jedan od ključnih faktora za dugoročnu stabilizaciju na Zapadnom Balkanu.

Srbija se 2006. priključila programu NATO “Partnerstvo za mir”. Vojnu neutralnost je proglasila 2007. godine.

Jedina je država Zapadnog Balkana koja ne teži članstvu u Severno-atlantskoj alijansi.

Paralelno sa jačanjem saradnje sa NATO, Srbija ima razvijenu vojnu i vojno-tehničku saradnju sa Rusijom, a istu razvija i sa Belorusijom i Kinom, zbog čega se više puta našla na meti kritika Zapada.

XS
SM
MD
LG